U režimskim medijima Dragan Šolak, suvlasnik Junajted grupe, označen je kao "glavni organizator protesta protiv iskopavanja litijuma u Srbiji" i kao neko ko "planira da sruši vlast Aleksandra Vučića". Da mediji koji vode ovu kampanju ne biraju sredstva videlo se tokom jučerašnjeg dana kad je jedan satirični komentar korisnika društvene mreže X poslužio televiziji Pink i istaknutom članu Srpske napredne stranke Vladimiru Đukanoviću da konstatuju da su "maske pale".
Poznato je da predstavnici vlasti izbegavaju sučeljavanje sa neistomišljenicima i da nacionalne frekvencije koriste isključivo kao „batinu“ za obračun sa svima koji se nalaze na suprotnoj strani. U tu svrhu dozovljeno je apsolutno sve – izmišljanje priča, konsturisanje nepostojećih afera i laži o pojedincima koji uglavnom nemaju priliku da odgovore na ono što o njima govore na režimskim televizijima.
I navodi sa društvenih mreža neretko služe režimskim medijima kao relevantan izvor za konstruisanje priča, a poslednji u nizu primera je objava satiričnog naloga Mirko Topalović koji napisao da je „Dragan Šolak jedini čovek koji zaslužuje mesto predsednika Srbije“.
I tu se pali alarm – brže bolje advokat Vladimir Đukanović je napisao kako su pale sve maske i da je otkrivena „prava pozadina protesta“, aludirajući na raniju izjavu njegovog šefa Aleksandra Vučića koji je optužio Šolaka da je organizator protesta.
Satirični tvit režimskim medijima bio je dovoljan da zaključe kako razlog protestvovanja protiv iskopavanja litijuma, nikako nije potencijalno rudarenje, već rušenje „legalno izabranog državnog rukovodstva“, pa je tako ovo postala centralna vest u Nacionalnom dnevniku TV Pink. Koliko je ova vest bila važna za urednike ružičaste televizije svedoči i to što se ona našla ispred vesti o aktivnostima predsednika Srbije.
Ako pratimo izveštavanje režimskih medija, stiče se utisak da su proteste protiv kopanja litijuma organizovalii lično Dragan Šolak i Dragan Đilas, a da su litijum iskoristili samo kao povod da na beogradske ulice izvedu pojedine kontroverzne političare, batinaše i Albance. Sve to je praćeno „likovanjem“ naših suseda Hrvata, koji, prema tvrdnjama režimskih medija, priželjkuju građanski rat u Srbiji.
Dnevni list Danas podseća da je glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević izneo „precizne podatke o broju učesnika na protestu protiv litijuma u Beogradu“, saopštivši da je skupu prisustvovalo 19.983 ljudi, a ne 30.000, kako je to procenila organizacija Arhiv javnih skupova.
„Ovaj protest, pošteno da pričamo, im nije uspeo. Ako je po njihovim podacima 30.000, a po policijskoj proceni će ih biti 26-27 hiljada, onda to znači da je taj njihov protest propao“, zaključio je Vučićević.
Relevantnost društvenih mreža za vladajuću stranku potvrđuje i količina „bot“ naloga Srpske napredne stranke, a o srpskoj „bot“ armiji pre četiri godine pisao je i KRIK. Važan posao „botova“ je i promovisanje sajtova koji isključivo izveštavaju u korist politike SNS-a i njenog lidera.
„Botovi“ se čest lako otkriju jer koriste istu IP adresu. Glavni ciljevi domaćih „botova“, sem navijanja za Vučića i njegovu stranku, uglavnom su deljenje tekstova medija bliskih vlastima, ali i da se obruše na predsednikove političke rivale – članovi opozicije se obasipaju kritikama i uvredama. Posebna meta je Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda i predsednik opozicione Stranke slobode i pravde, kao i Dragan Šolak, većinski vlasnik United Media grupe.
Osim zvaničnih sajtova stranke i Aleksandra Vučića, botovi dele sadržaje i sa sajtova provladinih medija – Informera, Aloa i Pinka. Ovi mediji su poznati po tome što promovišu vladajuću stranku, ali i po stalnoj prizvodnji lažnih vesti.
Predsednik je jednom prilikom izjavio:„Ja nisam nikad čuo da je neko nešto pozitivno za mene rekao na tom tviteru. Moraću ja da postanem glavni bot na tviteru, pa da ima jedan čovek koji će da kaže nešto lepo za mene”.
Normalno je da se raspravljaja o politici, ali je česta situacija da jedna strana zluopotrebljava sistem kako bi dominirala raspravom i da je drugačiji stav od vladajućeg ogroman problem.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare