7
Još od proslave “istorijske” izborne pobede Srpske napredne stranke u junu prošle godine, na koju je Nebojša Stefanović zakasnio, a zatim istu brzo napustio, kolaju priče o njegovom sukobu sa šefom naprednjaka, Aleksandrom Vučićem. Da su postojali određeni problemi, predsednik Srbije je nagovestio i tokom svog novogodišnjeg intervjua, rekavši da ima dokaze da je bio prisluškivan duže od godinu dana, čime je indirektno optužio bivšeg ministra policije i otvorio temu koja će šest meseci zamajavati javnost.
Za Novu godinu – nova priča o prisluškivanju
Vučićevu priču o prisluškivanju prvi put smo čuli krajem decembra 2020. godine. Nakon informacije da su ljudi iz MUP-a pratili njegove razgovore, odmah je krenula i diskusija o odgovornosti Nebojše Stefanovića, čoveka koji je bio ministar policije.
Istovremeno, dok se govorilo o njegovoj ulozi u ovoj aferi, Stefanović je odlučno odbacivao bilo kakve podele u vrhu SNS, poručujući da oni koji su zloupotrebili svoje funkcije u MUP-u moraju da odgovaraju.
Pročitajte još...
“Od 2008. slušamo o sukobima unutar SNS, a za to vreme sve te stranke koje o tome govore se cepaju, dele, ne mogu da zauzmu jedinstven politički stav ni o najprostijim temama, a kamoli o važnim temama za građane Srbije“, rekao je Stefanović u intervjuu za Sputnjik, 05. januara.
Februar i mart- hapšenje Velje Nevolje i pritisak na Stefanovića
Kako je medijski pritisak postajao jači, tako se Stefanović sve više povlačio u ilegalu, izbegavajući bilo kakav kontakt sa novinarima. Njegovo čutanje doprinelo je da se umnože spekulacije o tome kakvu će sudbinu doživeti, a obračun je dobio potpuno novu dimenziju po hapšenju Veljka Belivuka.
Nakon što su Belivuk i pripadnici njegovog klana početkom februara lišeni slobode, fokus velikog dela javnosti ponovo je bio usmeren na bivšeg ministra policije.
Govorilo se o Stefanovićevoj odgovornosti za bujanje kriminala u zemlji, vezama njegovih saradnika sa mafijom i o policiji koja je zatvarala oči pred nepočinstvima grupe koju je predvodio Velja Nevolja. Zbog povezanosti sa Belivukovim ljudima, najpre je na saslušanje pozvan predsednik Fudbalskog saveza Srbije, Slaviša Kokeza, čovek koji se percipirao kao blizak saradnik bivšeg ministra policije, a dan kasnije iz istih razloga, ali i zbog afere „Prisluškivanje“, na razgovor u policiju pozvana bivša državna sekretarka u MUP-u i jedna od najbližih saradnica Nebojše Stefanovića, Dijana Hrkalović.
Istog meseca uhapšen je bivši zamenik načelnika SBPOK-a i prijatelj Nebojše Stefanovića, Goran Papić, i to pod sumnjom da je sarađivao sa Belivukovom grupom.
U pomenutom periodu, medijske stupce svakodnevno su punili naslovi o Stefanovićevoj “izdaji” Vučića, govorilo se o njegovim prijateljima koji su zloupotrebljavali zakon, pričalo se kako je samo pitanje trenutka kad će i sam ministar morati da odgovara za, ni manje, ni više, nego za državni udar.
Pročitajte još...
April i maj – saslušan Stefanović pre „naprednjačkog plenuma“
Koliko su optužbe bile ozbiljne, mogli smo da vidimo i krajem aprila – Stefanović je saslušan u tužilaštvu zbog navoda Gorana Papića, koji je osumnjičen da je pomagao članu Belivukovog klana, Marku Miljkoviću, tako što mu je usred istrage vratio blinidirani automobil. Papić je sve optužbe negirao, tvrdeći da je samo radio po nalogu bivšeg ministra policije.
Od Stefanovića, koji je u tom trenutku, uz Belivuka, bio osoba o kojoj se najviše govorilo u javnosti, nije se mogao čuti komentar, niti objašnjenje kako je nastao toliko snažan klan dok je on bio šef policije, a i sam Vučić je izbegavao da se izjasni o odgovornosti svog saradnika
“Da vodim hajku i harangu protiv nekoga iz sopstvene stranke ne pada mi na pamet“, rekao je Vučić za TV Prva sredinom prošlog meseca, dodajući da “svako ko je umešan u kriminalne radnje treba da odgovara”.
„O Dijani Hrkalović ne mislim ništa dobro, a o Stefanoviću imam bolje mišljenje“, rekao je on, komentarišući pisanje medija da je Stefanović umešan u kriminalne aktivnosti.
„Nemam takvu informaciju“, istakao je Vučić da bi se potom osvrnuo i na priču o prisluškivanju i umešanosti Stefanovića u taj slučaj.
“Sve što znam ne bih večeras da govorim“, poručivao je šef srpske države, što je bilo dovoljno za novu rundu spekulacija i rasprava o sudbini Nebojše iz Beograda.
Dve nedelje kasnije, predsednik je ponovo govorio o aferi “Prisluškivanje”, tvrdeći da ne želi da sudi zbog nečega što je njemu lično urađeno.
“Neću da presuđujem zbog onoga što je meni lično urađeno. Postoji ljutnja velikog broja ljudi u strani, ali verujem da on može da prizna grešku i da pokaže da može da uradi nešto bolje. Na njemu je”, rekao je Vučić o svom nekada prvom saradniku.
U međuvremenu, dok je Vučić balansirao i “krčkao” Stefanovića, naprednjački odbori redom su otkazivali poverenje ministru vojnom, apelujući na vrh stranke da ga isključi iz partije i razreši svih državnih funkcija. Kulminacija sukoba Vučić-Stefanović, koja je trebala da se dogodi 29. maja, ipak je izostala.
Mada je ministar odbrane uklonjen iz vrha SNS usled “objektivne odgovornosti” zbog prisluškivanja Vučića, to nije učinjeno na način kako su naprednjaci širom Srbije tražili – direktnim otkazom koji bi mu uručio lider partije.
Umesto toga, Stefanović je sam podneo ostavku na mesto šefa beogradskog odbora SNS, ali je zadržao sve državne funkcije.
Vučić je njegovu ostavku primio k znanju, sud partije je odlučio da nema potrebe dalje goniti ministra vojnog i na taj način je stavljena tačka na priču koja je u različitim verzijima i nastavcima privlačila pažnju javnosti gotovo šest meseci.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
