Politički život u Srbiji u kom su izbori u konstantnom stanju svoje vanrednosti jeste paradoks, ali ne iznenađuje jer se stalnim kampanjama destabilizuje politički sistem, izjavio je profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović.
„Imamo tezu o stabilokratiji, ali i destabilizirajuću ulogu, odnosno destabilizirajućeg autokratu“, rekao je Jović u emisiji Novi Dan na N1, navodeći da je smisao toga da ne postoje čvrsto formirane institucije, već je sve stalno u nekoj privremenosti.
To jeste, kako je ocenio, problem za opoziciju ali i vladajuću stranku jer, kako kaže, partija nema veliku ulogu, nego neformalne grupe koje su povezane sa pojedincima.
Kao politikologa kaže da ga je jako interesovalo šta je sada Ana Brnabić, koja je nedavno izabrana za predsednicu Skupštine Srbije. Kako kaže, otišao je na sajt Vlade i mesto premijera je prazno.
„Da li je ona podnela ostavku, ako jeste onda je cela vlada u ostavci, ako nije, onda je to paradoksalna situacija. Istovremeno biti predsednik Skupštine i Vlade Srbije je direktno protivno podeli vlasti. Zamislite da predsednik Republike podnese ostavku, onda bi Brnabić bila i vršilac dužnosti predsednika Republike. U jednoj osobi imali biste ujedinjenje svh grana vlasti što je neobično i problematično za jedan stabilan poredak“, ocenio je profesor.
Upitan o tome kakve su šanse opozicije na predstojećim izborima, Jović kaže male ali da ih treba iskoristiti najbolje što se može, podsećajući da je srpska opozicija postigla uspeh na prethodnim izborima.
Prema njegovim rečima, pokazalo se da je najjača snaga provevropska i prozapadna i vetrovatno treba graditi opozciju na tome.
„U Srbiji postoji neki pluralizam, ali uz obljinu nejednakost u pristupu medijima“, kaže Jović a na pitanje da li je moguće da ova vlast izgubi izbori kaže postoji neki rok trajanja svake vlasti, a gde je to tačno treba da vidimo.
Paradoks je, kaže i to što predsednik Srbije govori da je najteže nego ikad.
„Ako je tako dramatično, svako bi očekivao da se naprave stabilne institucije“, rekao je Jović.
Govoreći o odnosu Evropske unije i Srbije, profesor kaže da se EU sve manje bavi pitanjima demokratije, a sve više pitanjima bezbednosti i sve se više gleda kroz Rusiju.
Prema njegovoj ooceni, Srbija mora biti svesna da se nameće percepcija da je Srbija saveznik Rusiji i da se njena politika formuliše kroz tu prizmu.
Kosovo uverljivo argumentuje da Srbija nije voljna da slei evropske politike uljučujući i sankcije prema Rusiji, u svojoj unutrašnjoj poliitici liči na Rusju, stvorila se takva percepcija, smatra Jović.
Kako je kazao, Vučić pokušava da unese neku ravnotežu „nije odustao od politike četiri stuba i vojne neutranosti“.
„To su politike koje je nasledio, ali nikada nije revidirao. U sadašnjem svetu teško je održati distancu. Švedska, Finska, su napustile tu politiku“, kaže Jović.
Kako je rekao nakon napada Rusije na Ukrajinu, čini se da Vučić pokušava zaokret prema Kini jer je sada jako teško biti prijatelj Rusiji.
„Principijelnost nije uvek politički korisna. Realnost je takva da mora da se pomakne u pragmatičnu poziciju“, ocena je profesora Jovića.
Opširnije pročitajte na N1.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare