0
Odnos snaga u Beogradu nakon izbora izgleda tako da Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije mogu da formiraju većinu. Uprkos tome, ostaje otvorena mogućnost da Beograđani opet izađu na birališta u decembru ove ili marta sledeće godine. Zahvaljujući situaciji u opoziciji i raspadu najvećeg opozicionog bloka, u ovom trenutku glavni utisak je da bi novi izbori više išli na ruku vlasti. Sagovornici lista Nova, međutim, smatraju da ne treba izgubiti iz vida da Aleksandar Vučić i SNS suštinski nemaju većinsku podršku Beograđana i da su uvek u riziku da dožive poraz.
Gradska izborna komisija trebalo bi u narednih nekoliko dana da objavi konačne rezultate izbora u Beogradu, za koje se pretpostavlja da će biti kao i preliminarni. Oni predviđaju da će 56 odborničkih mesta u Skupštini grada Beograda imati SNS i SPS, dok će cela opozicija imati 54. Ako je verovati rečima premijerke Ane Brnabić SNS ima i više od onoga što pokazuju rezultati. Prema njenim rečima vladajuća koalicija će u Skupštini Beograda imati 60 odbornika, što znači da su neki odbornici iz redova opozicije postigli dogovor sa vlašću.
Bilo da je u pitanju 56 ili 60 odbornika, činjenica je da naprednjaci i socijalisti u ovom trenutku imaju većinu i mogu da formiraju vlast u glavnom gradu. Uprkos tome, dogovor predsednika SNS Aleksandra Vučića i lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa o novim izborima u Beogradu i dalje je u igri.
U međuvremenu je koalicija Ujedinjena Srbija, praktično odmah po okončanju izbora, doživela krah.
Predlog Dragana Đilasa da sa Aleksandrom Vučićem pregovara o novim izborima u Beogradu, njegovi dojučerašnji partneri nisu dočekali s odobravanjem. Najoštrije kritike uputio je lider Narodne stranke Vuk Jeremić, nakon čega je bilo sasvim jasno da njihova buduća saradnja ne dolazi u obzir.
Na razgovor Đilasa i Vučića nije blagonaklono gledala ni Demokratska stranka. Njen predsednik Zoran Lutovac u više navrata je rekao da taj razgovor nije trebalo da se desi, što je u načelu stav i predstavnika koalicije “Moramo”.
Lutovac, međutim, otkriva da se već sada razmišlja o stvaranju najšireg opozicionog saveza koji bi uključio sve političke aktere koji su umerene političke orjentacije ili koji bi podrazumevao neko ideološko-programsko profilisanje.
Da li je reč o pripremama opozicije za nove izbore i mogućem stvaranju jedne nove koalicije ostaje da vidimo, kao i koje bi sve stranke i pokreti mogli da nađu mesto u ovom bloku.
Glavno pitanje u ovom trenutku jeste da li sve što se desilo nakon izbora ostavlja “predubok” trag u opoziciji i da li bi novi izbori u Beogradu zahvaljujući svemu tome više išli na ruku vlasti.
Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović kaže da je jako teško proceniti kakvi bi mogli biti rezultati tih izbora.
“U Srbiji se zaista mnogo stvari dešava za pola godine ili godinu. Zato je nemoguće predvideti šta sve može da se desi i u kom formatu će u tom trenutku biti i vlast i opozicija. Ono što je sasvim sigurno jeste da je demokratija u gubitku, jer ono što se trenutno dešava jeste van svih procedura i zakona. Imate dva čoveka koji se dogovaraju oko novih izbora, a da još nemamo konačne rezultate tek završenih. Znači, na nove izbore se ide kad niko ne može da formira većinu, a ne onda kad se neko tako dogovori. To je jako opasno, po demokratiju i same građane”, kaže Popović.
Ukoliko izbora, ipak, bude, Popović smatra da je vlast i dalje u riziku da izgubi Beograd.
“Uvek postoji ogromna šansa da Vučić izgubi Beograd, zato što on evidentno nema podršku Beograđana. Tu je sad najveće pitanje kako će se sama opozicija organizovati. Jasno je da ove koalicije koje smo imali sad neće postojati, one ni sad više ne postoje, a videćemo kako će izgledati te buduće. Da li će građanima izgledati ubedljivije, ozbiljnije nego do sad, da li će uspeti da pokrenu građane, da ih nateraju da im veruju. Suštinski, na opoziciji je sve, a tu je potrebno mnogo mudrosti”.
Programski direktor CeSid-a Ivo Čolović za Nova.rs kaže da mnogo toga zavisi od rusko-ukrajinske krize i pritisaka na Srbiju da se ovim povodom svrsta na stranu zemalja koje će Moskvi uvesti sankcije.
“Jako je teško u ovom trenutku reći bilo šta u vezi mogućih rezultata eventualnih novih izbora u Beogradu. Svesni smo da se ovde teme i narativi menjaju iz dana u dan, tako da ne znamo u kakvim bi okolnostima ti izbori bili održani, a ni kada. S obzirom na trenutno ključnu temu koja je ostvarila uticaj na već održane izbore u Srbiji, a to je skuob Rusije i Ukrajine, verujem da bi ukoliko dođe do smirivanje ratnih dejstava i ukoliko popuste pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, vlast bila u nešto povoljnijem položaju. Međutim, ukoliko se kriza dodatno iskomplikuje i nastave se pristisci na Beograd u vezi uvođenja sankcija Moskvi, ako dođe do problema sa snabdevanjem gasom i naftom, to bi svakako išlo na ruku opoziciji. Bilo bi im mnogo lakše da vode kritički orijentisanu predizbornu kampanju”, zaključuje Čolović.
On kaže i da ne treba smetnuti s uma ni to da su zbog ukraijinsko-ruske krize mnoge važne teme, poput slučaja Belivuk, Rio Tinta i ekologije gurnute pod tepih i zaboravljene.
“Ukoliko se desi nešto novo, to svakako može da baci veliku senku na sve ono što imamo danas. Zato je u ovom trenutku prerano govoriti o šansama vlasti i opozicije na izborima koje možda možemo da očekujemo tek za nekoliko meseci”, navodi Čolović.
BONUS VIDEO: Da li su izbori za beograd gotovi ili se igra na produžetke?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
