8
Dinar od prvog februara više neće biti valuta na Kosovu. Ovu informaciju najpre je najavio predsednik države Aleksandar Vučić, a onda je Centralna banka u Prištini zvanično odlučila da od februara dinara neće biti u upotrebi južno od Raške. Posle ukidanja srpskih tablica, odluke da se posle više od dve decenije naplaćuje struja Srbima i najave da se Kosovu “smeši” ulazak u međunarodne organizacije, ukidanje srpske valute predstavlja nastavak gašenja državnosti na Kosovu.
Posle novogodišnjih “poklona” iz Prištine kojima su ukinute srpske tablice, sa čim se saglasio i zvanični Beograd, stigao je novi “hladni tuš” za Srbiju.
Odlukom Centralne banke Kosova od prvog februara evro postaje jedina valuta, što konkretno znači da dinari odlazi u istoriju.
Pored tablica i dinara, kosovski premijer Aljbin Kurti već je najavio da će Srbi morati da plaćaju struju kosovskim institucijama što nije bila praksa više od dve decenije.
Ako na sve to dodamo energetsku ofanzivu na Gazivode od strane Kosova, ali i najavu da će ponovo aplicirati za članstvo u relevantnim međunarodnim organizacijama, postaje jasno da su zvanični Beograd i vlast koju predvodi SNS u potpunosti “na kolenima”.
Posle oružanog sukoba u Banjskoj Srbija nije imala veliki manevarski prostor za diplomatske aktivnosti, što je rezultiralo zahtevanjem istrage od strane međunarodnih partnera da se utvrdi odgovornost vrha države.
Sa druge strane, u 2024. godini svedočimo politici koja bi mogla da se nazove “iz poraza u pora”. Najava ukidanja dinara predstavlja i simboličan znak gubitka još jednog elementa državnosti jer je suštinsko obeležja države zajednička valuta na celoj teritoriji i jedinstvena monetarna politika.
Politikolog Ognjen Gogić kaže za Novu da su odluke o platnom prometu konzistentne sa politikom koju Aljbin Kurti vodi od dolaska na vlast u Prištini, a koja ima za cilj da u potpunosti integriše sever Kosova u kosovski administrativni sistem i da iskoreni preostalo institucionalno prisustvo Srbije na Kosovu.
„Kurti na ovaj način uspeva da ukine institucionalni paralelizam koji postoji u najvećoj meri na severu Kosovu, ali je prisutan i u drugim većinski srpskim sredinama južno od Ibra. Odlukama o platnom prometu Priština postiže više ciljeva istovremeno. Kao prvo, cilj je da se ostvari potpuno uvid u novčana kretanja na Kosovu. Kao drugo, ove odluke će iznuditi da se ugostiteljska i trgovinska preduzeća na severu konačno registruju u kosovski sistem. Kao treće, na ovaj način će se inicirati i razgovor o integraciji srpskih obrazovnih i zdravstvenih ustanova“, nema dilemu Gogić.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako objašnjava Gogić, za Srbe veći problem predstavlja drugi deo odluke koji podrazumeva da bankarske usluge na Kosovu mogu da pružaju samo licencirane finansijske ustanove.
„U ovom trenutku jedina srpska banka na Kosovu je Poštanska štedionica koja nema kosovsku licencu. To nalaže da se pod hitno reši pitanje njenog statusa kako bi Srbi mogli da nastave da primaju plate, penzije i druge primanja iz Srbije“, zaključuje Gogić.
Osim političkih posledica, najava ukidanja dinara ima i svoje ekonomske konsekvence. To sada znači da će građani svoje svakodnevne navike poput odlaska na pijacu ili bioskop morati da plate u evrima. Ipak, nameće se pitanje da li promena valute znači i da će život Srba biti još teži?
Već sada ekonomija i standard građana na severu Kosovo na velikim su izazovima zbog Prištine da zabrani uvod robe iz Srbije. Vlasti iz Srbije su poručivale da na severu KiM preti humanitarna katastrofa jer Priština ne dozvoljava uvoz lekova, što je kasnije delimično rešeno. Posle robe, na red je došla valuta, pa Srbi ponovo zebu za svoju perspektivu.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović tvrdi da u ekonomskom smislu neće biti nikakvih dramatičnih posledica po Srbe na Kosovu, ali da je ovaj potez prištinske vlasti dokaz da je Kosovo „nezavisna država“.
U izjavi za Novu objašnjava da će standard Srba na Kosovu biti isti kao i do sada, ali da će sada morati da menjaju dinare u evre. Prema njenim rečima, to je jedina razlika koja je tehničke a ne suštinske prirode, barem u ekonomskom smislu.
„Biće tehničkih problema jer će u bankama građani morati da zamenjuju dinare za evre i da u radnjama plaćaju u evrima. To će za njih praktično značiti kao da su otišli u Crnu Goru. Hoću da kažem, biće tehničkih problema, ali suštinski radi se samo o tome da će ovo biti priznanje od strane sveta da je Kosovo nezavisna država“, objašnjava Popović za Novu.
Naglašava da će svakodnevni život građana biti identičan kao i do sada, odnosno tvrdi da se standard građana na Kosovu neće pobošljati, niti pogoršati.
„Koliko su do sada dobijali, toliko će i od prvog februara. Ako dobiju novac iz Beograda, pretvoriće u evre u bankama. To će biti samo jedan novi korak u svakodnevnoj aktivnosti tih ljudi, ali zapravo ništa se menja. Neće njihov položaj biti ništa gori, neće osiromašiti jer je dinar vezan za evro. Dok je evro i dalje 117 dinara, nikakvih suštinskih promena nema“, zaključuje Popović.
Parafiranjem Briselskog sporazuma na koji su potpis stavili tadašnji kosovski i premijer Srbije Hašim Tačić i Ivica Dačić 2013. godine, započeta je integracija policije i pravosuđa u kosovski sistem.
Raspisivani su lokalni izbora do kraja 2013. na celoj teritoriji Kosova, dakle i na severu Kosova po kosovskim zakonima.
Priština je dobila i svoj pozivni broj, a građani sa kosovskim ličnim kartama neometano ulaze u centralnu Srbiju.
Osnovano je i preduzeće po kosovskim zakonima „Elektrosever“, koje preuzima kontrolu i naplatu struju na severu.
Pored svega toga, nosioci srpskih pasoša sa prebivalištem na Kosovu i dalje su jedini stanovnici Zapadnog Balkana kojima je za putovanje potrebna viza.
BONUS VIDEO: Dejvid Kameron u Prištini: „Ovde smo da vas podržimo“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
