0
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da evropske integracije nisu "pusti snovi" već aktivna rešenost koju podržavaju i Vlada i građani na izborima, koji su "aktivno i spremno podržali ono što je boljitak".
Ona je u Skupštini Srbije, tokom rasprave o izveštaju Evropske komisije o Srbiji, istakla da polovina građana smatra da su evrointegracije dobra stvar za zemlju.
„Od 2000. mi smo se naslušali godina punopravnog članstva Srbije u EU, 2003, pa 2009, pa 2011, od onih koji su deklarativno vodili evropsku politiku. Neutemeljena očekivanja i stalno okrivljavanje Brisela uzrok su velikog gubitka poverenja građana Srbije u ono što jeste sam proces. Dodatno se zakomplikovalo, jer se 2015. godine značajno promenio odnos država članica prema procesu proširenja“, istakla je Joksimović.
Poslanik Stranke pravde i pomirenja Samir Tandir, koji je govorio pre ministarke, istakao je da od 2000. varira procenat podrške evrointegracijama, jer su ljudi očekivali da će odmah dobiti nemačke puteve i plate.
„Niti je tamo sve belo, niti je kod nas sve crno“, rekao je Tandir i dodao da se Srbija bolje ponašala prema migrantima, nego neke državne članice EU, u kojoj je zabrinjavajući porast antisemitizma i antiislamizma.
On je rekao da ostaje veliko otvoreno pitanje dvojnosti rada islamske zajednice i da očekuje da se i to pitanje u skladu sa evrointegracijama reši i da Srbija ima jednu tradicionalnu islamsku zajednicu.
Tandir je ukazao na problem snabdevanja električnom energijom u delu oko Novog Pazara i da za čoveka u tom kraju EU znači to da ima struju.
Ministarka Joksimović je rekla da se to dešava svuda u Evropi i da su pre nekoliko godina u Češkoj zbog snega ostali gradovi bez struje i da ne misli da je to vrsta ograničenja prema bilo kojoj nacionalnoj manjini, na šta joj je Tandir rekao da kada govori o Sandžaku govori o svim građanima, a ne samo o jednoj etničkoj grupi.
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić Tandiru je poručio da je Sandžak jedinica iz vremena Otomanskog carstva i da su bila 22 sandžaka na teritoriji Jugoslavije, kao i da bi bilo dobro da kaže na koji sandžak misli.
Nezavisni opozicioni poslanik Vladan Glišić je najavio da neće podržati zaključke, jer su oni deo ideje „EU nema alternativu“ i ocenio da su najave promena Ustava Srbije iz Brisela isto poniženje kao „vodanje opanaka“ u vreme Otomanskog carstva.
On je dodao da je u vreme spremanja Prvog srpskog ustanka u Marićevića jaruzi politika bila da Otomansko carstvo nema alternativu, kao i da Austrougaraka imperija nije imala alternativu u vreme Carinskog rata, ali da su se Srbi borili za sebe i pitao šta će uraditi Srbija kada EU kaže da u Uniju ne može sa Kosovom u svom sastavu ili Hrvati kažu da ustaše u Zemunu nisu bile okupatori, već administratori.
„Priča da u Briselu stanuje demokratija je laž, tamo nema socijalne pravde, kako se odnose prema svojim nezadovoljnim građanima gledali smo u Francuskoj sa žutim prslucima“, rekao je Glišić.
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković rekao je da u Marićevića jaruzi „za naše pretke“ Srbija nije imala alternativu i da se do danas ništa nije promenilo, da Srbija i dalje nema alternativu, a na izjavu da će se Ustav Srbije krojiti iz Brisela rekao da „Ustav Republike Srbije kroje građani Srbije“.
On je rekao da u Srbiji niko ne želi da pristane da se Srbija odrekne Kosova, a da sada Srbiji to niko ni ne govori i da je Srbija pitanje Kosova vratila na dnevni red, istakavši da je Briselski sporazum sačuvao mir, te da na njega Srbija treba da bude ponosna, ali ne da mnogo slavi.
„Tu vrstu dileme pred nas niko ne postavlja“, istakao je Selaković i dodao da je na Kosovu i Metohiji u vreme Kosovske bitke živelo 98 odsto Srba, a da broj Srba na Kosovu danas i godinama unazad samo opada i da sada ne treba prosipati krupne reči, već raditi na delima i sačuvati srpsko stanovništvo i svetinje.
On je rekao da partnere na zapadu treba ubediti da ovo nije ista Srbija kao pre 30 godina.
„A ako me pitate šta nema alternativu, Srbija nema alternativu, sve drugo su promenjive kategorije“, poručio je Selaković, što su poslanici pozdravili glasnim aplauzom.
Selaković je rekao da se pre 21 godine Srbija nije graničila ni sa jednom članicom NATO, a pre 20 godina ni sa jednom članicom EU, a da se danas graniči sa četiri članice EU i sedam članica NATO.
Ministarka Joksimović rekla je da za nju alternativu nema „Srbija u Evropi“ i ocenila da je loše to što se ovde stalno „upravlja prošlošću“ i da treba pomeriti fokus i pogledati „gde stanuje budućnost“.
Ona je rekla da se traži evropsko rešenje, jer je EU nastala da bi se sprečilo prolivanje krvi i ubijanje u Evropi i da Glišićev odnos prema regionu „neka Albanija, neka Makedonija“ i dovodi do toga da Srbiju iz Evrope gledaju kao nekoga ko fingira dobrosusedske odnose.
Glišić je replicirajući rekao da nije „obožavatelj“ Srpske napredne stranke i Vlade Srbije, ali da je ova spoljna politika koja se sada vodi, jedina koja može da se vodi, jer sada dve trećine ekonomske razmene Srbija ima sa EU i istakao da Srbija po tom planu mora da radi da se osamostali od EU.
On je pojasnio da je u vreme ustanka precima Srba neko govorio da „Otomanska imperija nema alternativu“, a da su se ustanici tome oduprli.
Komentarišući izjavu da je EU projekat mira, on je rekao da su oni projekat mira za sebe, a ne za Srbiju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
