Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je da pitanje Kosova i Metohije neće biti skoro rešeno, bez obzira ko će biti izabran za predsednika SAD, jer predsednik Srbije Aleksandar Vučić nema nameru da reši taj problem, nego da ga odugovlači unedogled po uzoru na "kiparski model".
„Američka politika prema Kosovu se nije promenila tokom administracije Donalda Trampa i u svim dokumentima sa njegovim potpisom i dalje se jasno stavlja do znanja da je krajnji cilj Amerike po tom pitanju da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu“, rekao je Jeremić makedonskoj televiziji 21.
Jeremić je dodao da Vučić šalje signale Zapadu da je spreman da reši pitanje Kosova na način na koji to prethodne vlasti nisu bile spremne, ali da odugovlači rešavanje, dok „ispod radara“ prolazi funkcionisanje državne uprave u Srbiji i gušenje demokratije i ljudskih prava i sloboda.
„Da bi Amerika pritisnula Srbiju da brzo potpiše nezavisnost Kosova, potreban je snažan ekonomski pritisak kroz međunarodne finansijske organizacije, ali to zahteva visok stepen angažovanosti i prioriteta, kakav američka administracija ne bi imala, ko god da pobedi“, rekao je Jeremić.
Jeremić, koji je i bivši ministar spoljnih poslova Srbije i predsednik Generalne skupštine UN, dodao je da je „Balkan relativno nizak prioritet“ za američku spoljnu politiku i da neće biti promene politike prema tom regionu.
„Čak i ako bi se promenio predsednik SAD, na dnevni red će doći značajnija pitanja za Ameriku, od multilateralnih sporazuma do rekalibriranja odnosa sa Evropom i Kinom“, rekao je Jeremić.
Jeremić je ocenio da se „preteruje u diskusiji o ruskom uticaju na Balkanu“, jer on realno postoji zbog prisustva Rusije u Savetu bezbednosti UN i rešavanja pitanja Kosova, kao i u oblasti energetike.
„U širem ekonomskom i bezbednosnom smislu se, međutim, više o tome govori, možda je preterano reći fantazira, ali svakako se preteruje“, rekao je Jeremić.
Jeremić je naveo da je veće pitanje uticaj Kine u regionu koji neće brzo biti integrisan u EU nego ruski uticaj, koji je više „pitanje fikcije nego realnosti“.