0
Organizatori protesta “Srbija protiv nasilja” u ovom trenutku su vrlo blizu dogovora oko toga da na decembarske izbore izađu u jednoj koloni. Iako konačna odluka još nije doneta, predstavnici svih stranaka ovog dela opozicije za novine “Nova” kažu da se zalažu za jednu listu.
Prethodnih dana i nedelja objavljen je čitav niz istraživanja javnog mnjenja, a svako od njih ukazuje na to da proevropski nastrojeni birači očekuju ukrupnjavanje ovog dela opozicije. Poslednje objavljeno istraživanje dala je CRTA, a rezultati upućuju na to da opozicioni glasači traže jednu listu “Srbija protiv nasilja”.
U međuvremenu su slične podatke pokazala i neka druga istraživanja koje je naručila proevropska opozicija.
S tim u vezi, Stranka slobode i pravde je juče saopštila da njihovo Predsedništvo smatra da na svim nivoima treba da postoji jedna izborna lista, „Srbija protiv nasilja“.
Kako se navodi u saopštenju, predsedništvo SSP je, nakon analize istraživanja koja su strankama tehničkim organizatorima protesta prezentovana u poslednja dva dana, usvojilo zaključak da je jedna izborna lista „Srbija protiv nasilja“ najbolji model izlaska opozicije na decembarske izbore.
„Stranka slobode i pravde se od svog osnivanja zalagala za jedinstvo opozicije podređujući stranačke interese potrebi da se promeni ova štetočinska vlast. U skladu sa tim je za SSP pitanje mandata periferno i zato smo spremni da u konačnom dogovoru oko jedne liste i raspodele mandata prihvatimo rezultate bilo kog istraživanja javnog mnjenja o pojedinačnim rejtinzima opozicionih stranaka. Smatramo da je u istom formatu neophodno izaći i na pokrajinske, beogradske i lokalne izbore“, navodi se u saopštenju.
Stav da na izbore u decembru treba izađi u jednoj koloni dele i ostale stranke ovog bloka.
Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta za Novu kaže da je nakon uvida u više istraživanja jasno da postoji veliki sinergetski efekat organizatora protesta “Srbija protiv nasilja”.
“Na nama je da taj sinergetski efekat iskoristimo i da pošaljemo građanima poruke zašto je važno da dođe do smene vlasti. Tu, pre svega, muslim na ogroman rast cena, pogotovu hrane, enormno zagađenje koje nas ubija, eskalaciju nasilja na svim nivoima i ogroman nivo korupcije i kriminala. Mi ćemo konačnu odluku doneti na organima stranke, ali deluje da je najbolje izaći na jednoj listi”, navodi Lazović.
Sličnog je mišljenja i lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić.
“Intenzivno razgovaramo, do kraja nedelje očekujem da te razgovore privedemo kraju. Sagledali smo rezultate istraživanja, moramo doneti odgovornu odluku u skladu s očekivanjima građana Srbije. Ta odluka, naravno, u fokusu mora da ima šta donosi najbolji rezultat kako bi se pobedio režim koji razara Srbiju već 11 godina. Moj lični stav od početka je bio da je nastup u jednoj koloni “Srbija protiv nasilja” nešto što će doneti rezultat. Narednih dana Predsedništvo Narodnog pokreta Srbije će se izjasniti o tome”, kaže Aleksić za naš list.
0
3
0
0
Da su razumeli poruku građana i da ne postoje prepreke za jednu listu smatra i poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević.
“Demokratska stranka je od obnove svog rada bila stožer okupljanja opozicije i uvek je u borbi za slobodu bila spremna da se odrekne ako treba i nekih partijskih interesa, zarad opšteg dobra. Ali, nikada nismo odstupali od svojih vrednosnih opredeljenja. Smatramo da su svi akteri na opozicionoj strani, pogotovu oni koji učestvuju u organizaciji protesta “Srbija protiv nasilja” apsolutno razumeli poruku građana da žele da nas vide na jednoj izbornoj listi. Ne postoje nikakve prepreke da se ta poruka birača realizuje. Apsolutno smo uvereni u dobre namere svih stranaka koje učestvuju u organizaciji protesta. Prevashodno da se napravi što bolji rezultat, da se iskoriste svi potencijali i da Srbija posle 17. decembra bude slobodna zemlja”, navodi Milivojević za Novu.
Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka povodom jedne liste ovog dela opozicije kaže:
“Nema tu mogo filozofije. Ljudi očekuju od nas da se dogovorimo. Ne treba tu puno analize da bi se izračunalo da li je dobro da idemo ujedinjeni ili ne. To je naša obaveza, a ja ću učiniti sve da do toga dođe.
I lider PSG Pavle Grbović je siguran da će do dogovora doći.
„Jedna lista je realan i dostižan cilj i verujem da će se to i desiti. Mislim da javno licitiranje može samo da odmogne dogovoru i zbog toga se nikada nisam i neću se baviti tim stvarima. Mislim da su se sada svi akteri izjasnili i da sledeće naše obraćanje javosti po ovom pitanju treba da bude onog dana kada budemo imali konačne odluke, a da to treba da se desi što pre, odnosno do kraja nedelje“.
Kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović kaže da treba tražiti poverenje od građana da se formira nova Vlada koja bi za godinu, dve, omogućila uslove za nove, fer izbore, sa slobodnim medijima i koja bi ispunila sve zahteve protesta “Srbija protiv nasilja”.
“Mi od početka verujemo da je jedna lista Srbija protiv nasilja u društvenoj koaliciji parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka koje su iskrena opozicija, javnih ličnosti i NVO najbolji odgovor na situaciju u društvu. Mi treba od građana da tražimo poverenje da napravimo novu Vladu koja će da zaustavi inflaciju i raspad u ekonomiji, da pohapsi kriminalce i da za godinu i po, dve, raspiše nove izbore sa slobodnim medijima. A u međuvremenu da ispuni sve zahteve protesta “Srbija protiv nasilja”, poručio je Zelenović u razgovoru za Novu.
Prema rezultatima istraživanja koje je radila CRTA, na republičkim izborima bi za koaliciju koju čine stranke okupljene oko organizacije protesta „Srbija protiv nasilja“ glasalo 41 odsto građana, 49 odsto njih bi podržalo koaliciju koju bi predvodio Aleksandar Vučić, a 10 odsto blok desne opozicije (Dveri, Zavetnici, Novi DSS i POKS). Ukoliko bi, međutim, stranke organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“ nastupale na ovim izborima samostalno, osvojile bi čak 20 odsto manje, oko 21 odsto. Listu koju predvodi Vučić bi u tom slučaju podržalo 56 odsto građana.
Slična je situacija i u Beogradu. Ukoliko bi organizatori protesta “Srbija protiv nasilja” na beogradske izbore izašli u jednoj koloni mogli bi da osvoje oko 51 odsto. U suprotnom, podrška im pada na oko 35 odsto.
BONUS VIDEO: Bliže se izbori, stižu nova istraživanja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare