5
Izvestilac Evropskog parlamenta za dijalog sa Moskvom i nekadašnji premijer Litvanije, Andrius Kubilius, rekao je za “Novu” da će prisluškivanje ruske opozicije u Beogradu sasvim sigurno biti u izveštaju EP o Srbiji, ukoliko srpska vlast ne dostavi dokaze koji pokazuju suprotno.
Osvrnuvši se na saradnju srpskih i ruskih vlasti u borbi protiv tzv. obojenih revolucija i informaciju da je ta saradnja rezultirala prisluškivanjem skupa ruske opozicije u Beogradu i hapšenjem koorganizatora skupa Andreja Pivovarova, Kubilius je rekao da u pitanju skandal koji može značajno da utiče na evropske integracije Srbije.
“To je veoma skandalozna informacija. Nisam do detalja upoznat sa tim šta se dešava u Srbiji, ali znam vrlo dobro Vladimira Kara-Murzu, koji je izneo ovu priču. Bio sam šokiran kad sam sve čuo. To je veoma opasno za zemlju kandidata za članstvo, jer pogoršava njen imidž, naročito na polju evropskih institucijama. Ako je je vaš ministar unutrašnjih poslova dostavio podatke snimljenih razgovora ruske opozicije Patruševu, onda je to iz mog ugla saradnja u zločinu i to veoma šteti imidžu Srbije”, rekao je on.
Kubilius je istakao da je uveren da će se pitanje prisluškivanja ruske opozicije naći u izveštaju EP o Srbiji, ukoliko srpska vlast prethodno ne dostavi podatke da ta priča nije istinita.
„Aposlutno sam siguran u to. Ako ne bude dovoljno dokaza od strane vlasti u Srbiji da ovo nisu tačne informacije, onda će se ova tema svakako naći u izveštaju Evropskog parlamenta. Zemlje kandidati moraju naročito da se posvete pitanjima kao što su vladavina prava i demokratija”, rekao je on.
Ovaj evroposlanik, jedan od vodećih predstavnika Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu, čiji je pridruženi član i SNS, rekao je da će njihova grupacija tražiti objašnjenje od svoje članice o ovom slučaju.
“Kad vidimo da partija iz naše grupacije prave određene greške, mi zahtevamo od njih da te greške ukloni i da ih objasni. Neretko smo kritičniji prema onima iz naših redova nego prema onima koji su, na primer, iz leve grupacije ili iz redova socijaldemokrata. Od naših prijatelja i partnera zahtevamo više od onoga što tražimo od drugih i to je moj stav i u ovom slučaju”, poručio je Kubilius.
Kako komentarišete informacije o prisluškivanju ruskih opozicionara u Beogradu?
To je veoma skandalozna informacija. Nisam do detalja upoznat sa tim šta se dešava u Srbiji, ali znam vrlo dobro Vladimira Kara-Murzu, koji je izneo ovu priču. Bio sam šokiran. Verujem Kara-Murzi i kad sam pročitao da je skup ruske opozicije tajno sniman u Beogradu od strane srpske policije i da su informacije o tome predate zvaničnom Kremlju, bio sam zatečen.
Koliko je opasno za zemlju kandidata za članstvo u EU da na ovakav način sarađuje sa nekom državom?
To je veoma opasno za zemlju kandidata za članstvo, jer pogoršava njen imidž, naročito na polju evropskiih integracija. Opasno je dozvoliti zvaničnom Kremlju da se meša u unutrašnju politiku Srbije, jer očigledno da oni nemaju interes da se vaša zemlje integriše u EU. To što Kremlj radi sa opozicijom i što smo videli na primerima poput Navaljnog i Andreja Pivovarova je zločin i zato EU uvodi Mangitski sankcije za one koji progone opoziciju. Saradnja sa onima koji to rade je takođe zločin. Ako je je vaš ministar unutrašnjih poslova dostavio podatke snimljenih razgovora ruske opozicije Patruševu, onda je to, iz mog ugla, saradnja u zločinu i to veoma šteti imidžu Srbiju.
Pročitajte još...
Šta može Evropski parlament da uradi u ovom slučaju? Koji su mehanizmi vama na raspolaganju?
Pratimo pažljivo pregovore za članstvo svih zemalja kandidata i vidimo da ti pregovori ne teku lako. Srbija, kao jedna od najzanačajnijih zemalja na Balkanu, ukoliko zaista želi da postane deo EU, mora da vodi da računa o svom imdžu i o tome kako će je tretirati u evropskim institucijama, naročito pošto se pojave ovakve stvari i ukoliko se nastavi ovakva vrsta saradnje. Ne znam o čemu je srpski ministar policije razgovarao sa Patruševim tokom boravka u Moskvi, ali znam ko je Patrušev i šta on radi. Upoznati smo sa razgovorima Srbije i Rusije i o njihovim dogovorima kako jedni drugima da pomažu o borbi protiv takozvanih obojenih revolucija i za mene je veoma teško i da poverujem u takve stvari. Zato moram da naglasim da, ukoliko Srbija zaista želi da postane član Evropske unije, ona mora da se dokaže kao demokratska država i da pokaže da u njoj, pored demokratije, postoji sloboda mišljenja, vladavina zakona, sloboda medija i da ona nema problem sa slobodom ljudi da protestuju. To su Kopenhagenski kriterijumi. Ako vi, s druge strane, razgovarate sa zvaničnim Kremljom o tome kako da ugušite ta prava, onda je to veoma loša poruka ostatku Evrope, koja želi Srbiju kao članicu EU, ali kao dokazano stabilnu demokratsku državu u kojoj opozicija ima pravo da iznese svoj stav, bez straha da će na njoj biti primenjene metode koje primenjuju prema njihovim kolegama u Rusiji.
Da li verujete da će se u narednom izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji naći i ova priča o prisluškivanju ruske opozicije?
Aposlutno sam siguran u to. Ako ne bude dovoljno dokaza od strane vlasti u Srbiji da ovo nisu tačne informacije, onda će se ova tema svakako naći u izveštaju Evropskog parlamenta. Pitanje demokratije i vladavine prava, ne samo izvan EU, u zemljama poput Belorusije, već i unutar nje, zbog loših primera Mađarske i Poljske, izaziva veliku pažnju. U pitanju su bazične stvari i osnovni kriterijumi. Zemlje kandidati moraju naročito da se posvete ovim pitanjima kako bi ubedili institucije EU, a naročito Evropski parlament, da su dobri u njima. EP je posebno pažnju posvećuje demokratskom razvoju zemalja u regionu i to je najvažniji uslov za članstvo u EU.
Da li EP može utiče na insititucije u Srbiji da pokrenu istragu o prisluškivanju ruske opozicije?
Mi imamo određene instrumente. S vremena na vreme upućujemo pisma vladama, kad smatramo da je potrebno nešto objasniti ili dostaviti dokaze. Nisam toliko angažovan oko zemalja Zapadnog Balkana, više sam posvećen Rusiji i istočnim zemljama, ali retpostavljam da će predstavnici Evropskog parlamenta zahtevati od srpskih vlasti da dostave precizne odgovore šta se dogodilo u ovom slučaju.
Predstavnik ste i Evropske narodne partije u EP, čiji je pridruženi član vladajuća partija u Srbiji, Srpska napredna stranka. Da li ovo može da utiče na njihovu poziciju unutar te grupacije i da li ćete zahtevati odgovore od njih?
Mi iz EPP posebnu pažnju posvećujemo proširenju EU. Za nas je od velikog geopolitičkog značaja da vaša zemlja postane članica EU. Naravno, kad vidimo da partija iz naše grupacije prave određene greške ili makar kad nalutimo da izgleda tako, mi zahtevamo od njih da te greške uklone i da ih objasne. Neretko smo kritičniji prema onima iz naših redova nego prema onima koji su, na primer, iz leve grupacije ili iz socijaldemokrata. Od naših prijatelja i partnera zahtevamo više od onoga što tražimo od drugih i to je moj stav i u ovom slučaju.
A šta može Evropski parlament da uradi kako bi pomogao u slučaju Andreja Pivovarova?
Diretkno, ne možemo mnogo toga da uradimo kako bismo pomogli da se oslobodi Andrej Pivovarov, kao što ne možemo da se izborimo za slobodu Alekseja Navaljnog. Sve je u rukama gospodina Putina, koji, nažalost, postoje sve agresivniji. On se plaši razvoja situacije u samoj Rusiji, zato su Pivovarov i Navaljni u zatvoru. Istovremeno, strahuje od gubitka geopolitičkog uticaja u okruženju, Ukrajini, Moldaviji i Belorusiji, i zato postaje sve agresivniji.
Kako objašnjavate ovu tenziju oko Ukrajine? Šta mislite, kakav će biti epilog svega?
Kad bih bio u stanju da predvidim, bio bih čudotvorac. Putin preti Zapadu i pokušava da otkrije kako će reagovati na njegove akcije. Ako se ispostavi da je Zapad slab, onda će Putin preduzeti naredne korake. Jasno možete videti da se oni pripremaju za nešto veliko i dobro je što Zapad, NATO i SAD šalju poruke Putinu da neće izdati Ukrajinu i da će, u slučaju vojne agresije na tu zemlju, Rusija biti kažnjena sa ozbiljnim sankcijama. Međutim, i dalje ne vidim jasan stav Zapada o onome što mi govorimo u Evropskom parlamentu. Započinjanje rata protiv Ukrajine i zapadnih zemalja nije mala stvar, to je ozbiljan, međunarodni zločin, a isto važi i za pretnje ratnim sukobom. To vam je kao u krivičnom zakoniku – ako neko nekome preti da će biti ubijen i pretučen, to je kriminalno delo. Naravno, ne možete upoređivati krivični zakonik sa međunarodnim odnosima, ali moral i logika vam govore da je zločin, ukoliko jedna država preti drugoj državi ratom i da će ubijati njen narod. U pitanju je međunarodni zločin, koji bi trebao da istražuje međunarodni tribunal. Putin bi trebao da zna da šta ga čeka ako nastavi sa ovakvim ponašanjem i ophođenjem. To je odgovor koji očekujem da Zapad uputi Putinu, a ne da nastavi sa pričom kako treba voditi dijalog. Treba voditi dijalog, ali pre toga se mora uputiti jasna poruka da je ovakvo ponašanje neprihvatljivo i da je reč o nečemu što predstavlja pripremu za međunarodni zločin.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
