Foto: Printscreen/RTS2

Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević uradio je što još niko nije - sakrio se ispod skupštinske klupe, ne bi li prevario predsedavajućeg Vladimira Orlića i dobio reč. Njegovo "E, tu sam vas čekao..." dugo će se prepričavati, a u autorskom tekstu za Nova.rs Milivojević objašnjava kako je došao na ovu ideju i kakva je bila reakcija poslanika SNS.

Pre desetak, kada je u Skupštini Srbije Izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju obrazlagao Aleksandar Vučić predsednik Srpske napredne stranke, koji se tog dana sveo na potrčka Petra Petkovića, pisao sam tekst pod naslovom Iz Skupštinske klupe. Besmisao u koji je Srpska napredna stranka gurnula Srbiju i svaki segment našeg društva, a naročito politički život Srbije, najbolje se odslikava u parlamentu u kom se Vladimir Orlić ponaša kao stečajni upravnik ove institucije, a ne kao predsednik Narodne skupštine.

Voljom Srpske napredne stranke, u sred zime kad mu vreme nije, pravo iz Ivanjice, u Skupštinu Srbije je preseljen festival Nušićijada. Vladimir Orlić poslovnik Narodne Skupštine tumači onako kako njemu padne na pamet, izmišlja poslovnička pravila i procedure, koristeći svaku priliku da vređa opoziciju. Posebno iritatno deluje činjenica da Vladimir Orlić namerno ne želi da čuje glasne zahteve opozicije za reklamiranje povrede poslovnika.

Foto: A.K./ATAImages

Njegovo levo uvo jednostavno je njegovim bezobrazlukom hermetički zatvoreno za glas iz opozicionih klupa. Ili ne čuje, ili što je još češće namerno čuje pogrešno, kao čuveni lik Sima Gluvać iz jednog od najboljih dečijih romana Branislava Naušića.

Poseban specijailtet Vladimira Orlića je nedavanje reči poslaniku koji zatraži pravo na reč ili pravo na repliku. A onda pažljivo motri kada taj poslanik izađe iz sale i odmah potom mu da reč, znajući da to pravo nema ko da iskoristi. Nakon toga kreće repertoar plitkoumnih denuncirajućih opaski, tipa eto nisu u sali, a traže reč pa pobegnu, neće da rade, sede u menzi, ne znaju šta hoće…

Pročitajte još...

U utorak 7. februara u popoodnevnom delu sednice, ovakvo ponašanje je kulminiralo kada se za reč javio Borislav Novaković iz Narodne stranke. Videvši da reč ne dobija 25 minuta, poslanik Novaković je otišao do kancelarije da odštampa materijal za diskusiju. Čim je Borislav Novaković izašao iz sale, Vladimir Orlić mu je sve naslađujući se dao reč, sa onim prepoznatljivim pakosnim trijumfalnim izrazom lica.

Kao kad Gargamel konačno uhvati Šrumfove u neku svoju zamku, uz egazltirano izgovorenu konstataciju da Novaković nije u sali. Odmah sam se i ja javio za reč, a kada je dubler Sime Gluvaća okrenuo glavu ka poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke, hitro sam čučnuo ispod klupe.

Posle dva minuta čuo sam „Mi..Milivojević…“. Čim sam video da kontrolna lampica na mom mikrofonu svetli crveno, momentalno sam ustao, maltene poskočio i uzeo ono što mi pripada. Reč!

Praćen jakim aplauzom ne samo opozicionih kolega i glasnim smehom koji je bio mnogo jači sa mesta gde sede koalicioni partneri Srpske napredne stranke. Slobodna reč je najjače oružuje protiv primitivne i podmukle propagadne Srpske napredne stranke. Ova moja doskočica naprednoj bahatosti označila je početak demontiranja besmisla, ne samo u Skupštini Srbije. Siguran sam da je moje objašnje koje sam dao istog trenutka, gde sam pojasnio zašto sam ovo uradio jasno svakom građaninu ove zemlje, svakom čoveku kome je do poštovanja reda, zakona i procedura, kome se smučila osiona bahatost naših valstodržaca.

Drugačije se sa prevarantima ne može. Skupština je prepuna Nušićevih likova koji su opijeni svojim samovalšćem i svevlašćem Aleksandra Vučića, umislili da su nedodirljiva bića koja mogu ama baš sve. Pored Sime Gluvaća, vaskrsli su i drugi likovi iz Hajduka. Tu su Čeda Brba i Laza Cvrca, tu su i likovi iz Narodnog poslanika Sreta Numera i Pisar Sekulić, Jerotije Pantić i Vića iz Sumnjivog lica, navrati po nekad i gospođa ministarka. Tu su nabolji predstavnici tog novog Vučićevog bloka za pristojnu Srbiju, Nebojša Bakarec i Marjan Rističević, koji kad žele reč najčešće mašu bon-tonom umesto poslovnikom.

Demontiranje besmisla je jedna od najvažnijih obaveza nas ne poslanika opozicije, već predstavnika građana. Sve Nušićeve komedije imaju svoj srećan kraj. I kraj ove vlasti će biti srećan. Ali za publiku koja sve glasnije negoduje tokom izvođenja ove predstave, za koju se unapred pričalo da će biti nikad viđena komedija. A davno je prerasla u tragediju. Zato je važno da zavesa padne što pre. I da se predstava što pre okonča, da se laži i obmane demontiraju kao i besmisao koji počiva na njima, kako bi život u Srbiji dobio smisao.

BONUS VIDEO: „Dole tiranin“: Kraj govora Srđana Milivojevića koji je izludeo poslanike SNS

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar