3
U Evropskom parlamentu zvanično je usvojena Rezolucija kojom se osuđuje oružani sukob u Banjskoj. Traži se izručenje bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića Prištini, ali i uvođenje sankcija Vladi Srbije ukoliko se utvrdi da je umešana u "teroristički napad u Banjskoj". Iako nema obavezujući karakter, mišljenje sagovornika novina “Nova” je da ova rezolucija najavljuje jedan vrlo izazovan period za Srbiju, ali i za predsednika Aleksandra Vučića.
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su juče Rezoluciju o oružanom sukobu u Banjskoj, koju je iniciralo pet poslaničkih grupa u EP.
Ovom rezolucijom EP traži od Srbije da one koji su odgovorni za napad, a koji se nalaze u Srbiji, privede pravdi.
Ovo se pre svega odnosi na Milana Radoičića bivšeg potpredsednika Srpske liste, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad.
Evroposlanici traže od Srbije da Radoičića izruči Kosovu, a predložene su i mere koje bi trebalo uvesti protiv Srbije ukoliko ne odgovori na zahteve EU i ukoliko istraga utvrdi da je naša država bila direktno umešana u teroristički napad u Banjskoj ili incidente na severu Кosova u maju 2023.
Sankcije su predviđene i ukoliko “srpske vlasti nisu spremne da u potpunosti sarađuju“.
Poziva se na uvođenje ciljanih, restriktivnih mera “ne ograničavajući se na zamrzavanje imovine i zabrane putovanja” i to protiv svih destabilizirajućih aktera na severu Кosova i vođa velikih mreža organiziranog kriminala“.
Dalje se predlaže i da Evropska komisija sledi primer SAD i uvede sankcije Milanu Radoičiću.
Srbija se poziva da se suzdrži od dalje eskalacije koja ugrožava ustavni poredak Republike Kosova i sprečava bilo kakav šverc oružja preko granice.
Sve u svemu, na Srbiju je prebačen najveći deo odgovornosti za Banjsku.
Ova rezolucija poslata je Evropskom savetu, Evropskoj komisiji i vladama i parlamentima zemalja članica. Ona nije obavezujuća, ali prema mišljenju sagovornika novina “Nova” Evropska komisija je dužna da razmotri ove predloge i svakako će ih uzeti u obzir ukoliko bude najavljenih sankcija protiv Srbije.
Komentarišući tekst deklaracije, bivša ambasadorka i predstavnica Srbije pri OEBS Branka Latinović za Novu kaže da očekuje da Evropska komisija uvaži ove navode prilikom određivanja eventualnih mera protiv Srbije.
“Treba pre svega reći da Rezolucija Evropskog parlamenta nije obavezujući dokument, ali ima obavezujuću snagu prema Eropskoj komisiji. Zato se ne može reći da ona neće imati odgovarajući eho u samoj komisiji i da ona neće u razmatranju eventualnih mera prema Srbiji uzeti u obzir ovu rezoluciju. Ona je sama po sebi sveobuhvatna i nije nimalo blaga prema našoj državi. Sadrži poziv Evropskoj komisiji i članicama EU da se uvedu izvesne sankcije, koje bi verovatno bile targetirane na neke ličnosti, pojedince. Međutim, bez obzira na to, ukoliko se tako nešto desi to znači da je Srbija na nekoj listi sankcija. Sama ta činjenica ne može da doprinese jačanju našeg evropskog indentiteta u nastavku našeg evropskog puta. U rezoluciji se spominje i uloga Rusije u Srbiji i to što još nismo formalizovali svoju politiku u tom pogledu”, kaže Latinović i dodaje:
“Sve u svemu, pred Srbijom je jedan izuzetno izazovan period, u kojem treba da pokaže da ima volju i opredeljenost da ostane na evropskom putu i da interes države i građana stavi iznad svega, a svi znamo šta to znači, da se ogradi od određenih ličnosti”.
Sličnog je mišljenja i bivša ambasadorka Srbije u Moskvi Jelica Kurjak.
“Činjenica je da Rezolucija EP nema neki veliki pravni značaj, više su to neki stavovi, opomene i očekivanja od onog na koga se rezolucija odnosi, a to je u ovom slučaju više Beograd, nego Priština. De facto Srbija u slučaju Banjska snosi najveću odgovornost. Moram da kažem da je rezolucija vrlo korektno napisana, dotiče se nerešenih starih pitanja, sadašnjeg, ali i budućeg stanja. Pitanje je, međutim, do koje mere su pisci ove rezolucije i oni koji su je tražili spremni da do kraja zahtevaju sprovođenje svega što je napisano. Između ostalog i do koje mere su spremni dalje da podržavaju vladavinu jednog stabilokrate, kako ga sami nazivaju”, kaže Kurjak za novine “Nova”.
Upravo se na predsednika Srbije Aleksandra Vučića odnosi jedan pasus rezolucije.
U njemu se kaže da postoji zabrinutost zbog destabilizirajućeg uticaja srpskih vlasti na čelu s predsednikom Vučićem na ceo region.
U rezoluciji se, tim povodom, ističe nepokolebljiva podrška građanima Srbije u njihovoj borbi za evropsku demokratsku budućnost i izražava žaljenje što neke politike srpskog rukovodstva opstruišu želju građana Srbije za takvom evropskom budućnošću.
“Međunarodnoj zajednici je iz nekog razloga do sad odgovarao Vučić. Imali su stav “on preti, ali neće ništa da uradi”. Doživljavali su njegove reči i postupke olako, uglavnom zato što je “mala maca” prilikom razgovora u Evropi i obeća sve što treba. Sad polako shvataju. Iz tog ugla treba posmatrati i njegov odlazak u Kinu, gde je razgovarao sa Si Đipingom i sreo se s Vladimirom Putinom. Ali, to su bili samo susreti. Nikakvog tu obećanja podrške nje bilo, inače bi to u našim medijima bilo objavljeno na sva zvona”, zaključuje Kurjak.
BONUS VIDEO:
