Više od pet meseci nas deli od turbulentnih događaja na severu Kosova, u kojima je umalo došlo do konflikta širih razmera koji su, potencijalno, mogli ponovo da zapale Balkan. I ovaj scenario kojem smo svedočili - kada su u Banjskoj poginula trojica naoružanih Srba i jedan albanski policajac - ozbiljno je narušio bezbednosnu sliku regiona, a protiv vođe oružane grupe, Milana Radoičića, još uvek nije sproveden konkretan istražni postupak. Sada, renomirani magazin "Tajm" donosi dosad neotkrivene detalje o tome kako je Vašington video Banjsku i gomilanje vojske na administrativnoj liniji.
Stručnjak za Balkan je u Beloj kući 27. septembra posle podne dobio uznemirujući poziv od američkih obaveštajnih agencija. Srpske snage su se masovno koncentrisale duž granice sa Kosovom, gde je NATO održavao nesiguran mir od krvavog rata za otcepljenje 1999. godine. Tri dana ranije, više od dvadesetak naoružanih Srba ubilo je kosovskog policajca u napadu. Sada je Srbija raspoređivala teško naoružanje i trupe.
„Bili smo veoma zabrinuti da bi Srbija mogla da se sprema za vojnu invaziju“, kaže jedan zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost (NSC).
Postavljalo se pitanje šta sad uraditi. Meseci rastućih tenzija u udaljenom delu jugoistočne Evrope nisu dobili veliku medijsku pažnju. Diplomatski napori Velike Britanije, Italije i drugih zemalja koje imaju trupe na terenu na Kosovu nisu uspele da smire situaciju. U Vašingtonu je pažnja bila usmerena na haos u Kongresu, u većem delu Evrope prioritet je bio usmeravanje kontinuirane podrške Ukrajini. Kao deo napora da pritisne Srbiju da odustane, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan odobrio je zahtev svog evropskog tima da određena saznanja i informacije o Srbiji oslobodi oznake tajnosti i javno objavi. Obaveštajna uprava NSC ispravila je tajne detalje pripreme kako bi prikrili izvore i metode obaveštajnih informacija, piše Tajm.
Zatim je zahtev, putem poverljivog mejla, poslat kancelariji direktora Nacionalne obaveštajne službe (ODNI) u Severnoj Virdžiniji. Nakon dvodnevne borbe da se ukine oznaka tajnosti, 29. septembra portparol NSC-a Džon Kirbi sazvao je neplanirani sastanak putem platforme Zum sa članovima novinarskog korpusa Bele kuće.
Kirbi je dao nove informacije o napadu 24. septembra na kosovskog policajca i objavio vest o najnovijem rasporedu srpskih trupa, otkrivajući da je to uključivalo naprednu artiljeriju, tenkove i mehanizovane pešadijske jedinice. Kako su mediji počeli više da izveštavaju o tome, evropske zemlje su se pridružile Sjedinjenim Američkim Državama u primeni novog diplomatskog pritiska na Srbe, a Velika Britanija je najavila dodatno raspoređivanje trupa na Kosovu. Tokom narednih nekoliko dana, srpske trupe su se povukle.
„Deklasifikacija“ kao nova taktika
Deklasifikacija i oslobađanje pokreta srpskih trupa je jedan primer novog pristupa Bele kuće po pitanju korišćenja obaveštajnih podataka koji je proistekao iz odgovora Amerike na rat u Ukrajini. Počevši od jeseni 2021. godine, pošto su američki obaveštajci postali ubeđeni da se Rusija sprema za invaziju, Salivan je radio sa direktorkom Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns i direktorom CIA Vilijamom Bernsom da „smanji nivo“ poverljivih detalja o potezima Moskve.
„Suočili smo se sa ovim zabrinjavajućim informacijama“, kaže koordinator NSC za obaveštajnu i odbrambenu politiku Maher Bitar i dodaje da su „morali da budu korak ispred Rusa i da pretpostave šta će oni da urade“.
Više od dve godine kasnije, Bela kuća je izgradila obiman program za deljenje tajni koje služe strateškim ciljevima. Otprilike jednom nedeljno, zvaničnici Bele kuće pregledaju obaveštajne podatke koje žele da objave i dobiju odobrenje od Salivana, kaže za Tajm više desetina sadašnjih i bivših zvaničnika Bele kuće i nacionalne bezbednosti. Obaveštajni zvaničnici u NSC šalju zahteve ODNI, koji ih obrađuje, dogovarajući se jasno sa onima koji su prvobitno kreirali tajne informacije.
„Konačna odluka o tome da li će dati zeleno ili crveno svetlo za puštanje informacija zavisi od profesionalaca u obaveštajnoj zajednici“, kaže Saliven u tekstu magazina „Tajm“.
Podsećamo, u pucnjavi u selu Banjska 24. septembra prošle godine na severu Kosova poginuo je jedan policajac albanske nacionalnosti, dok su najmanje dvojica ranjena. U razmeni vatre ubijena su trojica napadača. U danima nakon okršaja dve grupe, uhapšeno je nekoliko aktera napada sa srpske strane, a tužilaštvo je pokrenulo istragu pod optužbama za terorizam. Kao predvodnik grupe označen je Milan Radoičić, kontroverzni srpski biznismen pod sankcijama SAD. Radoičić je saslušan u srpskom Višem tužilaštvu u Beogradu početkom oktobra, ali mu nakon saslušanja – tokom kog je priznao da je organizovao naoružanu grupu – nije određeno zadržavanje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare