Nemački ministar spoljnih poslova Borisom Pistorijus bio je u sredu u zvaničnoj poseti Srbiji, a tom prilikom susreo se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem sa kojim je održao kratak i sadržajan razgovor. Dve ključne poruke sa kojima je ministar izašao pred javnost jesu da se događaji od 24. septembra u Banjskoj moraju istražiti, ali i da se buduće preporke ODIHR-a vezane za izbore moraju usvojiti.
Nakon posete Bosni i Hercegovini i Kosovu, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus stigao je u Beograd. U zvaničnoj poseti sastao se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem sa kojim je, kako sam kaže, imao kratak i sadržajan razgovor.
Da je razgovor bio sadržajan svedoči i konferencija za medije koja je održana po završetku sastanka, a na kojoj su oba aktera govorila o brojnim zaključcima. Pitanja koja su se našla na stolu su odnos Beograda i Prištine, bezbednost u regionu, protekli izbori u Srbiji, ekonomija, rat u Ukrajini, sankcije Rusiji, ali i događaji u Banjskoj.
Pomenuti oružani sukob i nedavni izbori, koji su po ocenama brojnih međunarodnih posmatrača i inistitucija okaraterisani kao sporni, izazvali najveću pažnju tokom obraćanja dvojice političara i utisak je da ove teme „kamen oko vrata“ aktuelnoj vlasti.
A pored zaključaka bilo je i nezgodnih pitanja sa obe strane.
Najpre je nemački novinar postavio predsedniku Vučiću jedno “provokativno” pitanje – da li je mislio na Rusiju kada je rekao da se velika strana sila mešala u izbore u našoj zemlji. Potom je domaći novinar uzvratio istom merom pitajući ministra Pistorijusa – na osnovu kog međunarodnog pravnog akta Nemačka naoružava Prištinu.
Iako se na momente mogla osetiti tenzija, poruke koje su se čule od nemačkog zvaničnika su ipak bile snažnije.
Bivša ambasadorka Branka Latinović kaže za portal Nova.rs da poseta nemačkog ministra odbrane ukazuje na aspekt kom Nemačka pridaje najviše značaja u regionu, a to je bezbednost.
“Što se tiče onoga što smo čuli jeste da je Pistorijus skrenuo pažnju na pitanje normalizacije odnosa Begrada i Prištine, akcenat je stavio na pitanje Banjske i to je nešto što do daljeg opterećuje odnose Srbije, ne samo sa Nemačkom, već i sa drugim članicama, pre svega Kvinte. To će se pitanje aktuelizirati sve dok Srbija ne pokrene odgovarajuće procedure i otkrije ko je učestvovao u ovom događaju. Tu ne treba očekivati neka odlaganja i popuštanja, jer to je za njih veoma bitno. Drugo pitanje koje je pokrenuto jeste pitanje u vezi sa preporukama ODIHR-a i to je jedan novi segment koji će se pojaviti u bilateralnim odnosima.”, objašnjava Latinović za naš portal.
Da nije iznenađenje što je slučaj Banjske Pistorijus podvukao kao ključan, smatra i Mihilo Brkić, bivši ambasador i potpredsednik stranke Srbija centar.
“To je bio vojno bezbednosni presedan, poslednjih godina ništa se slično nije desilo. I sigurno da je taj presedan koji niko ne želi da vidi ponovo, u tom smislu zahtev da se taj problem istraži do kraja će ostati na stolu kada je u pitanju bilateralna saranja nas i Nemačke”, kaže Brkić za naš portal.
Pored Banjske, Pistorijus je rekao i da dijalog o Kosovum pod okriljem EU, bi trebalo nastaviti s velikom posvećenošću.
„Kosovo i Srbija moraju sprovesti dogovore i veoma sam zahvalan predsedniku za njegove jasne reči. On me je uverio da sa strane Srbije na treba očekivati negativni uticaj i da se neće desiti nešto što će ugroziti region i meni je to jako važno“, kazao je Pistorijus.
U svetlu najnovije krize na Kosovu, prouzokovane ukidanjem dinara na toj teritoriji, od strane Centralne banke Kosova nemački ministar je poručio da se to „mora organizovati tako da niko ne trpi štetu“ i da moraju postojati „prelazni periodi“ za to, ali ne i to da se ova odluka povuče.
PROČITAJTE JOŠ
“Sve u svemu puno novih poruka pre svega za KiM i naš evropski put i sada ne treba očekivati neke nove momente koje ne znamo, ali dosta je stvari koje treba uraditi da bi se došlo do pomaka”, kaže Latinović.
Ali da li događaji iz Banjske, koje vlasti u Srbiji pokušavaju da gurnu pod tepih mesecima unazad može biti kamen spoticanja u tom pomaku?
“Sve zavisi od nas. Niko drugi neće moći da pomogne, niti će neko drugi biti odgovoran ukoliko ne uradite ono što se od vas očekuje”, kaže Latinović.
Sličnog stava je i Brkić.
“To je jedna od onih situacija kao recimo što je nekada bilo pitanje odnosa prema istrazi ratnih zločina. To su sve tačke koje povremeno postanu jako važne i mogu da biti element pritiska”, kaže on.
Podsećamo, tokom oružanog sukoba 24. septembra u mestu Banjska na severu Kosova ubijena su trojica Srba i jedan albanski policajac.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare