Istraživanje pokazalo: Vučić centar korupcije, sve odluke donosi sam

Istraživanje, koje potpisuju Predrag Petrović i Srđan Hercigonja, kaže sledeće: skoro trećina građana Srbije ocenjuje da u zemlji nema demokratije, dok polovina ispitanika smatra da je ona sa većim ili manjim problemima. Sa ovim su najviše saglasni mladi i populacija uzrasta od 30 do 39 godina, kao i građani koji žive u Beogradu.

"Objašnjenje za to se može naći u stavu građana da glavne odluke u državi donosi izvršna vlast, da političari koriste vlast za ostvarenje ličnih interesa, te da je korupcija bilo iz domaćih ili stranih izvora glavna pokretačka snaga u državi. Skoro dve trećine građana smatra da političari organizovani u interesne grupe zloupotrebljavaju vlast zarad ostvarenja ličnih interesa. Oni to čine preko poluga državne vlasti – vlade i parlamenta, pravosuđa i policije, kao i preko državnih i javnih preduzeća u kojima se upravlja značajnim javnim resursima, te preko medija kao važnih instrumenata za legitimizaciju delovanja političara", navodi se u istraživanju koje objavljuje "Nova".

Predsednik - centar korupcije

Očekivano negativni su i stavovi ispitanika o korupciji, a 86% ispitanih smatra da se u javnoj upravi i državnim preduzećima zapošljava podmićivanjem, političkim i rodbinskim vezama. U to ko ima najveći uticaj na donošenje političkih odluka građani skoro nemaju dilemu: 90 odsto zna da je u pitanju predsednik.

"Iako je Srbija nominalno parlamentarna demokratija gde je parlament centar donošenja političkih odluka, ogromna većina građana smatra da glavni uticaj na odlučivanje u Srbiji pak ima predsednik Republike. Ukoliko uzmemo u obzir prethodno iznete nalaze o korupciji i korozivnom uticaju različitih domaćih i stranih aktera na politiku, ovde se onda nameće zaključak da je zapravo predsednik Republike centar političke korupcije u Srbiji", kaže se u istraživanju.

Čvrsta ruka i autokratija

Problematičniji deo istraživanja (jer je ovaj do sada pomenuti i očigledan i očekivan) odnosi se na stanje demokratije u Srbiji, i, što je važnije, na njenu budućnost. Ako se saberu procenti onih koji ne žele demokratsku već autokratsku vladavinu i onih koji smatraju da je suštinski svejedno, dolazimo do značajnih 28 odsto ispitanika. Još 23 odsto misli da je demokratija način vladavine koji nam najviše pogoduje, ali da nam trba "čvrsta ruka".

"Među onima koji smatraju da su svi režimi isto su mladi, žitelji Centralne i Zapadne Srbije i građani sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem. Iz perspektive grupe mladih, demokratija se opaža kao političko uređenje koje omogućava svima pravo na slobodno mišljenje, govor, pravo učešća u medijskom životu bez cenzure i ravnopravno učešće pojedinaca u zajednici i procesu donošenja odluka. U odnosu na ideal o demokratiji, mladi su mišljenja da u današnjoj Srbiji demokratija u pravom smislu ne postoji, već da u poslednjih dvadeset godina opstaje neki oblik hibridnog režima – mešavina demokratije i zaostavštine komunizma - u kome dominiraju parcijalni interesi onih na vlast. Stoga postoji ogromno nepoverenje mladih u institucije i preovlađujuće uverenje da dosadašnje vlasti „demokratiju koriste kako njima odgovara“ i na nju se pozivaju „po potrebi“", navodi se u istraživanju.

Kako do promena

Kako, onda, građani vide mogućnost da se situacija promeni nabolje?"Ispitanicima nisu na vrhu liste prioriteta aktivizam i smena vlasti putem demonstracija. Oni se u najvećoj meri zalažu za lustraciju odgovornih kao i za formiranje specijalnog tužilaštva i policije sastavljenog od čestitih ljudi. Stiče se utisak da građani očekuju da ovu odgovornost preuzme lider koji je stručan i sa „čvrstom rukom“", navodi se u istraživanju.Uprkos svemu, postoji velika motivisanost građana da se uključe u građanske inicijative kojim bi se rešio problem koji ih pogađa lično."Kao najprihvatljiviji oblik izražavanja nezadovoljstva, građani navode protestne skupove i sprečavanje uništavanja prirodnih dobara, dok kao najmanje prihvatljive građani navode blokiranje ambasada i blokiranje saobraćaja. Najzad, veliki procenat građana veruje da je u nekim situacijama nasilje opravdano i to radi zaštite lične bezbednosti, kao i bezbednost svoje porodice (69%), sopstvenog naroda (64%) ili tradicionalne vrednosti i način života (56%)", zaključuje se u istraživanju.Bonus video: Kako je Srbija pobedila diktaturu i šta je ostalo od te pobede

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kakojesrbijapobediladiktaturuitajeostaloodtepobede-novas-worldwide&stream=sp500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2511284"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram