1
Iako su rezultati novog istraživanja Demostata u prvi mah protumačeni tako da vlast i opozicija u ovom trenutku imaju jednaku podršku u Beogradu, prava slika stvari je takva da vladajuće stranke, ipak, znatno bolje stoje. Pre svega zato što imaju jasnog lidera, ali i zbog toga što se ne zna da li će sve opozicione stranke dan nakon izbora ostati u opoziciji ili će preći u tabor vlasti.
Da li će Beograđani i ove godine izaći na birališta i dalje je nepoznanica. Novi izbori načelno su dogovoreni nekoliko dana nakon onih održanih 3.aprila prošle godine, kada su o ovome razgovarali lideri SNS i SSP Aleksandar Vučić i Dragan Đilas.
Sudeći prema Đilasovim poslednjim izjavama mart 2023. i dalje je opcija.
U međuvremenu se beogradskim izborima bavio i Demostat, a njihovo istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da je trenutni odnos snaga vlasti i opozicije u 50 : 50.
Ali, samo na papiru.
Glavni istraživač Demostata Srećko MIhailović za novine “Nova” kaže da je izvesno da podršku polovine biračkog tela u Beogradu imaju vladajuće stranke.
“Drugu polovinu čine one stranke koje su desno od centra, na centru i levo od centra. Dakle, cela opozicija zajedno. U ovom trenutku ne može se sa sigurnošću reći kako bi se stranke desno od centra postavile nakon izbora i prilikom uspostavljanja nove vlasti. Nije sigurno kome bi se prikonile – vlasti ili opoziciji”, kaže Mihailović.
A to nije zanemarljiv broj, jer desničarske stranke, kako pokazuje ovo istraživanje, u ovom trenutku imaju 17 odsto podrške Beograđana. Stranke centra i levo od centra ukupno imaju 33 odsto.
Direktor Demostata Zoran Panović kaže da se o jednakim šansama vlasti i opozicije može govoriti samo ako to znači da u opoziciji sarađuju svi.
“Opoziciju ovakvu kakva je ne možete mehanički strpati u jedan savez koji će pobediti, a onda sprovoditi jednu koherentnu politiku. To znači da bi u njoj trebalo da sarađuju i Ne davimo Beograd i Zavetnici“, rekao je Panović za N1.
Dakle, i na nekim budućim beogradskim izborima, bilo da oni budu u martu, novembru ili 2024. godine za pozitivan rezultat opozicije biće neophodno jedinstvo stranaka, koje u ovom trenutku izgleda gotovo nemoguće.
“Pozitivan rezultat opozicije na izborima manje je u rukama građana, mango više u rukama lidera opozicije i njihovog dogovora”, zaključuje Mihailović.
Postoji, međutim, jedan adut koji bi opozicija ne nekim budućim beogradskim izborima mogla da iskoristi, a to je neka vrsta razjedinjavanja SNS.
Mihailović kaže da između jedne petine i jedne četvrtine članova, simpatizera i pristalica stranke misle drugačije od većine u SNS, što znači da je stranka na putu da se dehomogenizuje. U takvoj situaciji, oni mogu da glasaju za nekog drugog, da naprave otklon prema stranci iz raznoraznih razloga, bilo da su moralni ili vezani za neku ličnu korist koju nisu uspeli da realizuju.
Ta dehomogenizacija se može videti, navodi Mihailović, u više konkretnih primera, ali najočiglednija je po pitanju odnosa domaćih medija prema političkim strankama vlasti i opozicije.
“Naše pitanje je bilo da li su mediji podjednako otvoreni prema strankama vlasti i opozicije i kako bi trebalo da bude da bi Srbiji bilo bolje? Pristalice SNS primećuju da se mediji nejednako odnose prema vlasti i opoziciji, a kad ih pitate da li je to dobro ili loše, kažu – loše”, navodi Mihailović.
Velika razlika se primećuje i između onih koji visoko vrednuju Aleksandra Vučića i onih koji imaju poverenja u SNS.
“Veliki je broj i onih koji podržavaju SNS, a koji su u načelu nezadovoljni i kvalitetom vazduha i zagađenošću u Beogradu. Čak 54 odsto simpatizera SNS su nezadovoljni ovom situacijom”, zaključuje Mihailović.
BONUS VIDEO: Demostat: „Depresivna slika biračkog tela“, evo kakvi su politički stavovi Beograđana
