1
Građani smatraju da Srbiji treba demokratija, ali da joj je sada potrebniji prosvećeni diktator - neko ko je posvećen i odgovoran i ko može da razreši lošu situaciju u korist građana, pokazali su rezultati istraživanja pod nazivom "Demokratije u Srbiji nema, a nije ni poželjna" Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Analiza istraživanja javnog mnjenja BCBP pokazala je i da samo 10 odsto građana smatra da u Srbiji postoji demokratija, dok ostali misle da je nema ili da je ima ali da se suočava sa ozbiljnim problemima, odnosno da živimo u nekom hibridnom stanju, rekao je direktor istraživanja BCBP Predrag Petrović na konferenciji pod nazivom „Zašto je srpska demokratija pokvarena?“.
Na pitanje da li političari rade u interesu građana, samo 10 odsto odgovorilo je potvrdno, dok su dve trećine učesnika istraživanja ocenile da oni rade u svom interesu, da su organizovani u interesne grupe, i da zloupotrebljavanju poluge vlasti za svoje lične interese.
„Mediji su visoko na listi građana kada je reč o zoupotrebljenim akterima od strane političara“, ukazao je Petrović, dok je viši istraživač BCBP Srđan Hercigonja rekao da građani smatraju da mediji reprezentuju interese onih koji ih finansiraju.
„Čak 90 odsto ispitanika smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučujući akter kada je reč o donošenju odluka u zemlji, a poverenje i nepoverenje koje iskazuju u institucije govori o tome da prepoznaju da u Srbiji maltene ne postoji demokratija“, zaključio je Hercigonja, uz opasku da građani prepoznaju i da je proces zarobljavanja države uzeo maha.
Istraživači BCBP smatraju da građani jako dobro prepoznaju šta je potrebno da se uradi u zemlji – njih tri četvrtine smatra da je neophodno da se sprovede lustracija, da ljudi koji su odgovorni za zloupotrebe dobiju otkaze i ne rade u institucijama, kao i da se zakoni jednako primenjuju prema svima.
„Problem je u tome što onda oni kažu da je neophodno da imamo nekoga poput Vučića, ko komunicira sa građanima na dnevnom nivou, ali ko to ne radi u svom interesu, nego u interesu građana, i to je paradoks jer oni kažu da Srbiji treba demokratija, ali joj je sada potrebniji prosvećeni diktator – neko ko je posvećen i odgovoran i ko može da razreši ovu lošu situaciju u korist građana“, rekao je Petrović.
Odgovarajući na pitanje o tome zašto građani traže „novog Vučića“ kada već imaju starog, u koga ima poverenje 49 odsto učesnika istraživanja BCBP, Petrović je rekao da građani shvataju da je izlazak iz ove situacije jako težak, umorili su se od demonstracija i traže da neko koga su oni izabrali iznese promene do kraja, što je problematično jer, kako naglašava, apsolutna vlast ima tendenciju da se širi.
„S druge strane, učesnici istraživanja prepoznaju da je predsednik Srbije centar političke korupcije u zemlji, a poruka građana iz fokus grupa sa kojima smo razgovarali je da su sve institucije zahvaćene korupcijom, svi su ‘uvezani’ u tom procesu a glavni akter, koji ‘vuče’ sve odluke je Vučić, koji se nalazi na ‘vrhu piramide'“, rekao je Petrović.
Hercigonja je ukazao da zabrinjava rezultat njihovog istraživanja da veliki broj građana smatra da potencijalna primena nasilja može da dovede do promene, i da više od 60 odsto smatra da je nasilje prihvatljivo kada se brani bezbednost porodice, a više od 50 odsto kada je reč o očuvanju tradicionanih vrednosti, načina života i „odbrane naroda“.
„Smatram da je takvo viđenje nasilja kao potencijalnog rešenja posledica nadležnih institucija na dosadašnje građanske inicijative i peticije koje su građani pokretali“, rekao je Hercigonja.
Moderatorka diskusije, glavna i odgovorna urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović ocenila je da, s obzirom na to da je istraživanje pokazalo da je samo tri odsto građana učestvovalo u aktivističkim akcijama, evidentno da ne iskazuju želju da učestvuju u miroljubivim, građanskim akcijama koje su blagovremene.
„Spremnost da pribegnu nasilju iskazuju u vidu samopomoći, kada je već očigledno da drugih sredstava nema, to opet govori o nepoverenju u institucije“, rekla je Stepanović.
Osvrćući se na podatak da najviše poverenja među građanima koji su učestvovali u istraživanju BCBP uživaju institucije poput zdravstvenog sistema, vatrogasne službe, vojske i Srpske pravoslavne crkve, Stepanović je zaključila da o stanju institucija najbolje govori to što ispada da ljudi u Srbiji najviše veruju – vatrogascima.
Predstavljanje istraživanja „Demokratije u Srbiji nema, a nije ni poželjna“ organizovano je u okviru projekta „Zapadnobalkanski bezbednosni barometar“ u saradnji sa Kosovskim centrom za bezbednosne studije i uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju.
BONUS VIDEO: Panović: Simulirana demokratija u redovima naprednjaka, ni Savez komunista nije bio tako organizovan
