0
Istraživačko-izdavački centar Demostat prestavio je danas novo istraživanje javnog mnjenja. Ono pokazuje da 31 odsto Beograđana na pitanje koja stranka može da reši probleme glavnog grada kažu da je to koalicija SNS i SPS, dok 14 odsto njih veruje da je to grupacija opozicionih stranaka oko SSP, DS i Narodne stranke. Oko sedam odsto Beograđana smatra da bi probleme mogla da reši koalicija zelenog bloka, koju čine pokret Ne davimo Beograd, ZZS Nebojše Zelenovića i ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta. Uz ostale opozicione stranke taj procenat ukupno iznosi 31 odsto.
Istraživanje je urađeno početkom meseca u telefonskoj anketi u kojoj je učestvovalo 1.200 Beograđana. Sve beogradske opštine su proporcionalno zastupljene.
„Ključna tema ovog istraživanja bile su izborne preferencije Beograđana. Mi do izbora imamo oko 150 dana. To vreme je za političke partije i koalicije veoma kratko, a za građane daleka budućnost. Tako da ne treba očekivati da ovo budu zdravo za gotovo i rezultati na izborima. U ovom istraživanju nailazimo na izlaznost od 67 odsto. Obrnuta onome koliko je prošli put bilo apstinenata i bojkotaša, toliko sada imamo onih koji su izborno opredeljeni“, rekao je sociolog Demostata Srećko Mihailović i dodao:
„Pitali smo Beograđane koji su najveći problemi u Beogradu i potom da kažu koje političke stranke, koalicije i grupe mogu da reše te probleme. Kad je reč o Beogradu mi smo došli do podatka da SNS i SPS imaju 31 odsto, neodlučnih i onih koji su rekli da neće izaći na izbore bilo je 17 odsto, 21 odsto je reklo da ne postoji partija koja može da reši probleme Beograda, dve petine nije navelo grupu partija za koju bi glasalo. Sa onih 31 to je oko 52 odsto. Uglavnom, poenta je, na jednoj strani partije vlasti sa 31 odsto, na drugoj strani 31 odsto takođe onih koji bi glasali za neku opozicionu partiju. Među njima izrazito dominira ova grupacija oko SSP, DS i Narodna stranke i PSG sa oko 14 odsto. Ne davimo Beograd , Nebojša Zelenović i Aleksandar Jovanović Ćuta imaju sedam odsto. Na oko tri odsto su DSS, POKS i Dosta je bilo, dva procenta imaju Dveri i Zavetnici. To su procenti u odnosu na ukupan broj ispitanika“, rekao je Mihailović.
Situacija je slična i kad su republički izbori u pitanju.
“Kad smo postavili pitanje ispitanicima za koga će glasati na parlamentarnim izborima dobili smo donekle slične odgovore. SNS i SPS imaju 30 odsto pristalica u odnosu na sve ispitanike. Onih koji su neodlučni je 33 odsto, koji neće da izađu na izbore ili ne žele da kažu. Za ostalu opoziciju je 37 odsto glasova. Ovi rezultati ukazuju na potrebu i rešavanje pitanja kako ta opozicija, ovakva kakva je, može zaista sebi da obezbedi 37 odsto glasova. To možemo dobiti analizom ostalih pitanja. Ono što je jasno u samom startu je da unutar opozicije ova grupacija SSP, DS i Narodna stranka, dominira. Praktično polovinu svih opozicionih glasova oni nose”, rekao je Mihailović.
Kad je reč o onima koji su opredeljeni za svoju politiku opciju i izaći će na izbore, njih je oko 800 od ukupno 1.200 ispitanika.
“Od toga je za SNS i SPS 45 odsto, 55 odsto glasa za opozicione stranke. U tim opozicionim strankama imamo sve i svašta i ovo ne znači nikakvu prognozu pobede opozicije, već samo iznosim relaciju u ovom trenutku između glasova za vlast i glasova za opoziciju. Da li će neka opozicija pretrčati ka onima u vlasti to je drugo pitanje. Da li će se opozicija udružiti i time povećati broj glasova ili će to udruživanje smanjiti broj glasova, to su opet posebna pitanja. Kad je opozicija u pitanju koalicija oko SSP, Narodne stranke, DS i PSG ima oko 28 odsto. Među ostalim opozicionim strankama se izdvajaju Ne davimo Beograd, Nebojša Zelenović i Aleksandar Jovanović Ćuta sa sedam odsto, zatim DSS, POKS i Dosta je bilo sa šest odsto i Dveri i Zavetnici sa sedam osto. Ostale stranke imaju manje od dva odsto glasova, u zbiru to je osam odsto”, zaključio je Mihailović.
Govoreći o tome šta građani kažu na pitanje šta bi i kako bi trebalo učiniti da bi se došlo do izborne pobede, Mihailović navodi:
„Na primer, u istraživanju uoči izbora 2000. godine našli smo da blaga većina ispitanika pre 21 godinu je optirala ovakvo udruživanje opozicije. Izbornu pobedu može doneti i zemlju usmeriti ka napretku zajednička akcija široke društvene opozicije, političke stranke, sindikati i nevladine organizacije. To pitanje iz 2000. godine smo ponovili i sada. Pokazalo se još više nego onda da je ova opcija dala veliki broj glasova među potencijalnim biračima. Na predlog da nas ka napretku može voditi Aleksandar Vučić i njegova stranka 12 odsto je reklo da je to tačno, a 30 odsto da je to delimično tačno. Ukupno 42 odsto. Sa druge strane 58 odsto je reklo da to nije tačno ili nije odgovorilo na to pitanje. Ka napretku može da nas povede udružena opozicija reklo je 21 odsto ispitanika, a 39 odsto da je to delimično tačno. Dakle ukupno oko 60 odsto. Na toj relaciji nije 40 odsto. Interesantno je povodom ovih naših očekivanja da će neko sa strane kao što su EU, SAD ili Rusija da nas vodi ka napretku, građani ne misle baš tako. Oko 18 odsto je reklo da je tačno da ka napretku može da nas povede neko sa strane, pre svega EU i SAD, 26 odsto je reklo da je to delimično tačno, dok je ovu ponudu odbilo 56 odsto ispitanika“.
BONUS VIDEO: Tepić: Izbori će biti slobodni i fer ili ih neće biti
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
