1
Prvi deo konačnog sporazuma Beograda i Prištine morao bi da bude postignut do 24. februara naredne godine, a naša država, kako se navodi, ne bi morala da menja svoj Ustav.
Scenario koje su previdele Sjedinjene Američke Države i Evropska unija kao konačno rešenje za završetak pregovora o statusu Kosova, podrazumeva nekoliko faza, prenosi „Albanian post“.
„Ovaj je put predsporazuma sve mora da bude završeno do 24. februara ili sledi „teški štap“, navodi se u tekstu.
Kako se navodi, prvi dogovor mora biti postignut najkasnije do 24. februara, a Srbija u ovoj fazi ne treba da menja svoj Ustav.
„Isto tako, vlast u Prištini je dužna da formira ZSO, ali takođe bez promene Ustava. Udruženje neće biti nevladina organizacija. Ako se postigne dogovor, postoje finansijski paketi. Ako se ne postigne, sledi „težak štap“ za ometajuću stranu“, prenosi ovaj medj sadržaj teksta.
Dalje se dodaje da je hitnost dogovora vezana za situaciju u Ukrajini i da, u slučaju da dve strane odbiju da postanu kooperativni partneri, međunarodna zajednica ima treći način da u drugačijem obliku postigne ono što se trenutno traži kroz „šatl diplomatiju”.
„Međunarodna zajednica je shvatila da je do pomirenja Кosova i Srbije nemoguće doći odjednom i uz opšti konačni dogovor, zbog maksimalističkih stavova stranaka, ali je i Aljbinu Кurtiju i Aleksandru Vučiću postalo jasno da moraju brzo i definitivno ući u ugovorne odnose, jer rešenje problema između njih više nije samo pitanje dve države“, tvrdi se u tekstu.
Iz „Albanian post-a“ ističu da su njihovi međunarodnih izvori naveli neke tačke scenarija koji bi trebalo da budu konkretizovani bar do februara sledeće godine, kada se obeležava i godišnjica rata u Ukrajini.
Oni navode da su česte posete Miroslava Lajčaka, Gabrijela Eskobara i drugih međunarodnih zvaničnika, Prištini i Beogradu u funkciji raspleta ovog scenarija.
Dalje se dodaje da su specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Кosovo-Srbija Miroslav Lajčak i zamenik pomoćnika sekretara Sjedinjenih Američkih Država Gabrijel Eskobar jasno stavili do znanja premijeru Кosova i predsedniku Srbije da „temu Кosova i Srbije treba zatvoriti pre nego što se navrši godinu dana od početka rata u Ukrajini”.
Prema navodima AP od lidera na Кosovu zatraženo je da njihova posvećenost više ne bude deklarativna, već da „delima pokažu da su zaista deo saveznika.
Jedna od najvažnijih tačaka onoga što je obelodanjeno je navedena u planu prve faze, odnosno u onome što se predstavlja kao „put dogovora Кosova i Srbije“, a u pitanju je tačka tri.
U ovoj tački se navodi:
„Pošto uzajamno priznanje nije deo ove faze, to znači da u ovoj fazi od Srbije neće biti tražena promena Ustava“. Ako se ne promeni Ustav Srbije, u kojoj je Кosovo i dalje deo ove zemlje, onda to neće činiti ni Kosovo u slučaju formiranja ZSO“.
Neke od verzija konačnog modela Eskobar je već predstavio u sredu predsednici Kosova Vjosi Osmani i premijeru Aljbinu Кurtiju.
„Ukoliko strane odbiju da se dogovore o daljem scenariju i odbiju da započnu konkretan put ka poslednjoj fazi konačnog pomirenja, predviđen je i alternativni scenario, u kojem bi međunarodna zajednica proces preuzela u potpunosti u svoje ruke. Međunarodne sile mogu da ubrzaju postizanje pomirenja, uklanjanjem lidera i pregovaračkih timova iz zone komfora i okupljanjem svih strana na jednom mestu, da dođe do sporazuma u roku od nekoliko dana“, navodi se i dodaje da je Dejtonski sporazum (1995) postignut upravo u takvom obliku.
BONUS VIDEO: Milivojević – Pitanje sankcija Rusiji i Kosovo idu zajedno
