3
Poznati pulmolog i lider pokreta“ Svi naši ljudi“ Dejan Žujović priključio se koaliciji oko SDS-a Borisa Tadića uoči izbora 3. aprila. Žujović je sedmi na listi za Beograd „Duško Vujošević – Boris Tadić – Ajmo ljudi“. On za list „Nova“ govori o tome zašto se priključio Tadiću i šta bi trebalo da budu prioriteti nove beogradske vlasti.
Odakle vaš pokret sa Borisom Tadićem u koaliciji?
– Ta saradnja je proizvod bezbroj promašaja i pokušaja proteklih šest meseci. Kada vi kao pokret imate ideju da nastupite na političkoj sceni da izađete i budete deo nekog političkog i izbornog procesa i shvatite da vam trebaju saveznici na tom putu. E onda vidite da na tom putu postoje mnogobrojni potencijalni saradnici koji ipak ne dele iste stavove , energiju, moralne kodekse koje nosite, političke poglede koje imate.… Iz svih pokušaja došli smo u kontakt sa Borisom Tadićem, i gospodinom Arisom Movsesijanom iz Nove stranke. Seli smo da razgovaramo, i to je bio jedan pravi razgovor džentlmena. Postoji jedan dobar fluid, energija i način razmišljanja u kome se 99 odsto slažemo. Ja ništa nisam tražio, a osvanuo sam na listi za Beograd a da nisam znao na kojem ću biti mestu, niti me zanimalo. Beskrajno mi je drago da sarađujem sa ljudima koje dugo lično poznajem, kao što je Duško Vujošević.
Ulazite u trku za odbornika u Skupštini Beograda. Šta je to gde vi možete da doprinesete?
– Mene zanima stanje gradskog zdravstvenog sistema. Jako dobro poznajem tu materiju i tu bih mogao mnogo šta da promenim i doprinesem poboljšanju zdravstvenog sistema grada Beograda. Pre svega mislim na one ustanove koje su pod ingerencijom grada, a to su domovi zdravlja, zavodi kao što je moj u kome radim, dermatovenerološki , gerontološki, Hitna pomoć.
Šta je urgentno?
– Treba da se napravi sondiranje gde grešimo, tu moramo da anketiramo pacijente. Mi imamo našu predstavu šta ne valja u našem zdravstvu, ali ta neka lična percepcija ne mora da bude i realna. Mi bismo morali da napravimo jedan presek mišljenja naših korisnika i da vidimo gde možemo da budemo bolji. Ono što sigurno svakog od pacijenata štiti su i ta zakazivanja koja nekada budu i mesec dana. Vi to možete da posmatrate kao listu čekanja za pregled kod doktora opšte medicine. To zakazivanje ne bi moralo da izgleda tako, da mi imamo dovoljan broj lekara. Mi smo proteklih 10 godina pa i duže imali zabranu zapošljavanja. Imali smo jedan neuređen sistem i dezorganizovanu projekciju koliko nam lekara treba i kojeg profila. To sve moramo da sredimo. Verujte, postoje domovi zdravlja koji ostaju bez pedijatrije. I to nisu periferne opštine, već centralne poput Novog Beograda. Bilo je dana kada vi niste imali gde da odvedete vaše dete na pregled.
Vaša koleginica Danica Grujičić, prva na listi SNS, kaže da je u zdravstvo država najviše ulagala u poslednjih 10 godina. Šta vi kažete?
– To je ta lična percepcija koja ne mora da odgovara realnosti. Znate, kad to pričate iz pozicije koja nosi pet javnih funkcija, vama je gala. Vama je baš super. I nikad se više nije ulagalo ni u vas ni u sistem. Ali kada ste neki mali šraf, neki anonimni doktor u jednoj sivoj neokrečenoj ordinaciji, često bez grejaja sa 100 pacijenata koji su jako nezadovoljni, a vi imate računar koji se podiže dva sata da biste ušli u program i radili svoj posao, to nije baš tako. I ne bih mogao da se saglasim sa tvrdnjom Danice Grujičić. Jer sve te tako bombastične izjave na kraju završe u smeću istorije, jer najčešće ne odgovaraju istini.
Jedan ste od retkih zdravstvenih radnika koji je javno iznosio kritiku na račun vlasti. Da li ste zbog toga trpeli pritiske? Radite u državnoj instituciji.
– Bilo je pokušaja i zahteva od menadžmenta u mojoj kući da dobijem otkaz, ali menadžment, koji je onako pravno osvešćen, odgovarao je takvim zahtevima da ne postoje pravne osnove da ja ostanem bez posla, da dolazim uredno na svoj posao, da ga radim pošteno i kvalitetno, da sam autor brojnih radova, da sam, da tako kažem, dika i ponos svoje kuće, a ne neki problematičan uličar, koji ubacuje klipove u budućnost naše dece.
Da li vas je javnost zaštitila?
– Siguran sam u to. U suštini tako je sve ovo vreme, i ta neka prepoznatljivost koju nosim sa sobom me je štitila od mogućih neželjenih događaja.
Kako onda građane koji nemaju tu vidljivost ohrabriti da ukažu na korupciju, kriminal, bez straha za svoju budućnost?
– Mogu samo da dam neki svoj lični primer. Evo ljudi, ja sam to uradio, prošao. Probajte i vi. Ali nekako imam mišljenje da se čovek sa tim rodi ili ne. Imaš to u sebi ili nemaš. Kad čovek dođe u jednu tačku, kada postane svestan svoje konačnosti, onda gubi malo neke obzire prema kompromisima, kalkulaciji, merenju. Ja sam imao dovoljno takvih situacija u životu da shvatim da život tako brzo prođe, da tako lagano možete da ostanete bez njega i da bi mi baš bilo žao da u tom nekom poslednjem trenutku svesti pomislim, a mogao si bolje! A nisi morao baš da ćutiš!
Tadić je grešio, kao i svi, ali nije namerno
– U jednom razgovoru jasno sam rekao da od neke svoje 16 godine imam politički mozak koji radi. Jedan deo svog života sam bio i politički aktivista i deo neke političke stranke. I dugo pratim politička dešavanja u društvu. Nisam nikada kod Tadića primetio da svesno pravi grešku. Nikada nisam video da svesno želi da učini neki pogrešan korak. A imao ih je kao i svako od nas. Imao je pogrešne izbore, pogrešna imena, pogrešne rečenice možda nekada, ali tu nikada nisam video svesno pravljenje greške.
****
Bonus video: Dejan Žujović IZBLIZA: Zapevao i otkrio da su ga izbacili iz pozorišta
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
