Odbacivanje “francusko-nemačkog” plana ne možemo ostaviti po strani, za neko drugo, slobodnije i srećnije vreme, jer će on u suprotnom početi da se primenjuje od počeka sledeće godine. Mi nemamo taj luksuz da sebi dozvolimo odlaganje, jer ćemo u suprotnom doživeti da tzv. “Kosovo” postane punopravni član Ujedinjenih nacija, kaže u intervjuu za novine "Nova" lider Narodne stranke Vuk Jeremić, govoreći o prvom uslovu ove stranke za postizbornu koaliciju i eventualno formiranje prelazne Vlade s ostatkom opozicije.
Kakav rezultat očekujete na izborima 17. decembra, mislite li da ćete preći cenzus?
Ne samo da prelazimo cenzus, već ćemo biti najprijatnije iznenađenje ovih izbora. Od Narodne stranke će zavisiti formiranje nove vlasti – u prestonici sasvim sigurno. S tim u vezi, mi smo garancija da će sistem biti promenjen u Beogradu. Kada govorim o promeni sistema, tu ne mislim samo na promenu vlasti u smislu onoga ko upravlja gradom, već način na koji se pristupa vođenju prestonice. Beograd više ne može biti doživljavan kao partijski plen, to je nešto na čemu će Narodna stranka insistirati. Glas za Narodnu stranku je glas za promenu sistema u republici, pokrajini i glavnom gradu.
Šta podrazumeva promena sistema kad, na primer, govorimo o Beogradu?
Ako me konkretno pitate za prestonicu, promena sistema znači da ona više neće moći da se vodi na onaj način na koji ju je vodio Aleksandar Šapić, ali ni na onaj način na koji ju je vodio onaj koji je Šapića naparavio, a to je Dragan Đilas. Dakle, Beograd neće moći da se vodi kao u prošlosti, prestonica ne može da bude stranački plen. Dogovor o novoj gradskoj Vladi se ne sme svesti na dogovor o tome ko će da dobije koje gradsko preduzeće. Na primer, vi uzimate Gradsko građevisko preduzeće, a mi Zelenilo, itd… Mora da bude promenjen sistem vlasti. To za početak znači rigoroznu kontrolu trošenja javnih sredstava i uspostavljanje antikorupcijskog tela u Beogradu, koje će se postarati da ne dolazi do bilo kakve vrste zloupotreba. To je ono na čemu će Narodna stranka insistirati.
Pominjete Šapića, pominjete i Đilasa. Njegova stranka SSP je deo koalicije “Srbija protiv nasilja”. Ukoliko posle izbora bude bilo mogućnosti da opozicija formira vlast u Beogradu, da li biste pristali na postizbornu koaliciju s njima?
Ako govorimo o državnoj vlasti, tri stvari će nas primarno rukovoditi u razgovorima o budućoj Vladi. Te tri stvari su nam bile okosnica kampanje, jer mi smo stranka koja govori isto i pre i posle izbora. Pod jedan, to je odnos prema Kosovu i Metohiji, tj. neophodnost nedvosmislenog odbacivanja “francusko-nemačkog” plana za nezavisnost KiM, jer bi nečinjenje po tom pitanju imalo dalekosežne posledice. Njegova primena bi značila da Srbija defakto priznaje nezavisnost “Kosova”, i dovela bi pod znak pitanja opstanak države. Druga stvar je zakonska zabrana kopanja litijuma u Srbiji, jer je to takođe direktna i neposredna opasnost u smislu toga da li će u Srbiji moći da se živi zdrav život. Treća stvar je promena sistema. Rekao sam Vam već šta to znači u kontekstu Beograda, a to važi naravno i na nivou države. Za početak, promena sistema vrednosti iz koje posle proizilaze i sve ostale promene. Promene u ekonomskom funkcionisanju, u prosveti, zdravstvu, pravosuđu i svim drugim domenima društva.
Kad se govori o postizbornim koalicijama, pominje se i mogućnost formiranja tehničke ili prelazne Vlade, koja bi sva pitanja u kojima se opozicija ne slaže ostavila po strani, za period posle nekih novih “slobodnih” izbora koji bi bili održani nakon godinu i po dana. Da li očekujete da Francusko-nemački plan, ipak, odmah bude odbačen?
Ja mislim da mi odbacivanje “francusko-nemačkog” plana ne možemo ostaviti po strani, za neko drugo, slobodnije i srećnije vreme, jer će on u suprotnom početi da se primenjuje od počeka sledeće godine. Mi nemamo taj luksuz da sebi dozvolimo odlaganje, jer ćemo u suprotnom doživeti da tzv. “Kosovo” postane punopravni član Ujedinjenih nacija. Zato se odbacivanje tog plana ne sme odlagati, neophodno je zauzimanje jasnog stava po tom pitanju. Za Narodnu stranku je to prva tačka dogovaranja, jednako važna kao i druge dve.
Šta bi se desilo ukoliko bi u tim postizbornim pregovorima odbili vaše uslove? Da li biste tada vi odbili da učestvujete u smeni vlasti?
U Beogradu, s obzirom da se na tom nivou ne odlučuje o “francusko-nemačkom” sporazumu i kopanju litijuma, najrelevantnija tačka je promena sistema. A to znači da sistem u prestonici ne može da se vodi na način na koji ga je vodio Šapić ili nešto pre njega Dragan Đilas.
A na republičkom nivou, kako bi reagovali da odbiju vaše uslove?
Na republičkom nivou, neophodno je odbacivanje “francusko-nemačkog” plana i zabrana kopanja litijuma. Mi ćemo insistirati na tome, a verujem da će za tako nešto biti razumevanja u opoziciji. Očekujem da će naši argumenti biti prihvaćeni, jer su oni plastični i neoborivi. To će učiniti i oni koji ne dele naše mišljenje o “francusko-nemačkom” planu, jer ti su u prošlosti svoje stavove posle izbora menjali. Primoraćemo ih da i sada to urade, ovaj put u korist građana Srbije.
Kad govorimo o Francusko-nemačkom planu i kosovskom pitanju, šta je vaš predlog za rešavanje ovog problema?
Za početak odbacivanje ovog plana, jer on predviđa da Srbija prizna nezavisnost KiM. Posle toga je potrebno nastupiti aktivno, pre svega prema zapadnim partnerima, s predlogom kako da se stabilizuju naši politički odnosi, i kako da naše ekonomske veze ne budu oštećene. Potrebno je redefinisanje odnosa Srbije i EU, koji više ne bi podrazumevao to da Srbija nastavi da se pretvara da ide ka članstvu u EU, s obzirom na to da nam je eksplicitno postavljen neprihvatljiv uslov da moramo da priznamo “Kosovo” da bismo išli dalje. Ja i inače mislim da naše članstvo u EU ne bi bilo ostvarivo sve i da to prihvatimo, imajući u vidu da u Evropi ne postoji politička volje za dalje proširenje.
O čemu bismo onda pregovarali sa evropskim partnerima?
Razgovarali bismo o tome kako da sačuvamo i unapredimo naše ekonomske odnose, i kako da Srbija postane deo Evropskog ekonomskog prostora (EEP), koji čine članice EU, ali i evropske države koje to nisu. Tu mislim na Švajcarsku, Norvešku, Island, na neki način i Veliku Britaniju koja je istupila iz EU, a zadržala pun obim ekonomske saradnje sa Evropom. To je moguće učiniti i za zemlje Zapadnog Balkana, Srbiju i sve druge koje nisu u prilici da pristupe EU.
Mislite li da bi međunarodna zajednica imala razumevanja za neke naše zahteve, ukoliko bismo odbacili ovaj plan za Kosovo?
Siguran sam da bi imala, jer je u interesu tog dela međunarodne zajednice da svoje ekonomske odnose sa Srbijom očuva. Ti odnosi su od obostrane koristi. Ukoliko to bude iskomunicirano i sprovedeno na racionalan i diplomatski kompetentan način, to je sasvim moguće. Narodna stranka je s tim u vezi siguran izbor. Mi imamo ljude koji imaju neophodno iskustvo i koji bi bez padanja u vatru i problematične retorike to umela da sprovede u delo.
Pokušaji desnice da na ovim izborima izađe u jednoj koloni nisu uspeli. Da li mislite da je vlast imala zasluge za to?
Nema nikakve dileme da je upravo vlast ta koja je imala najviše koristi od toga što se desnica nije ujedinila. Do ujedinjenja nije došlo zbog toga što Zavetnici i Novi DSS nipošto nisu hteli da idu jedni s drugima. Narodna stranka je uradila sve što je bilo u našoj moći da do ujedinjenja dođe, i u tome smo imali podršku uglednih intelektualaca kao što su Milo Lompar, Miloš Ković i Matija Bećković. S obzirom da sve ove stranke govore o neophodnosti odbacivanja “francusko-nemačkog” plana i opasnosti koja vreba od primene tog plana, jedini razuman i državotvorni korak je bio da se ujedinimo. Do toga ipak nije došlo, i to ne krivicom Narodne stranke – partijski interesi su, nažalost, nadvladali nacionalne.
Ali, mislite li da je vlast imala veze s tim?
Ja za to nemam dokaze, ali činjenica je da je vlast ta koja ima najviše koristi od toga što nije došlo do ujedinjenja desnice.
U javnost je dospelo pismo vlasnika tabloida “Objektiv” Aleksandra Papića, upućenog Aleksandru Vučiću, u kojem praktično otkriva da je prilikom izgradnje auto-puta Ruma-Šabac-Loznica, cena uvećana za 25 miliona od čega je 10 otišlo SNS-u, a ostatak samom Papiću, Zvonku Veselinoviću i podizvođačima. Mislite li da je to sistem na koji se bogati vlast?
Nisam imao priliku da ispratim to o čemu govorite. Kada je reč o nerezonskom i koruptivnom trošenju javnih sredstava, to je jedna od konstanti upravljanja državom od strane režima. Ne bi me zato čudilo da ova nova afera odgovara realnosti.
Ono što je obeležilo prethodne izbore, a evo i ove, jesu poštanski sandučići puni poziva za glasanje ljudima koji tu ne stanuju. Kako to komentarišete i postoji li način da se opozicija izbori s fantomskim biračima?
Mene više ništa ne iznenađuje u vezi sa spremnošću aktuelne vlasti da zloupotrebi sve institucionalne resurse ne bi li svoje pozicije sačuvala. Opozicija treba da bude spremna da odbrani izbornu volju građana Srbije. Ako do toga dođe, Narodna stranka će, kao i uvek, biti u prvom redu te odbrane.
Da li ste uopšte razgovarali s drugim opozicionim strankama upravo o tome, o kontroli izbornog procesa na sam dan izbora?
Tehnička saradnja postoji i verujem da ćemo odbraniti izbornu volju građana.
BONUS VIDEO „Radi se o sudbonosnim izborima“: Vuk Jeremić o kampanji i planovima posle 17 decembra