“Srbija pod ovim režimom uopšte nema nameru da bude pravna država. Vladavina prava je floskula koju predsednik države gotovo nikad ne koristi, dok se premijerka njom služi u vidu jednog neodrađenog domaćeg zadatka”, rekla je u intervjuu za Nova.rs predstavnica Skupštine slobodne Srbije Vesna Rakić Vodinelić.
Dugogdišnja profesorka na Pravnom fakultetu, a zatim na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu i politička aktivistkinja, Vesna Rakić Vodinelić u razgovoru za Nova.rs otkriva zbog čega je postala član Skupštine slobodne Srbije, objašnjava kako posmatra borbu vlasti protiv mafije i navodni sukob Nebojše Stefanovića i Aleksandra Vučića.
Ona se osvrnula i na najavljeni međustranački dijalog, navodeći da se nada da će stranke opozicije pronaći zajednički jezik pre početka razgovora sa predstavnicima režima.
Zašto ste postali član Skupštine slobodne Srbije?
Pre svega, zato što sam pratila rad nekadašnjeg Građanskog otpora, koji je pokrenula moja koleginica profesorka Biljana Stojković. Oni su prvi put postali vidljiviji u javnosti onda kad je uhapšen uzbunjivač iz Valjeva Aleksandar Obradović i kad su zahtevali da se on hitno pusti iz pritvora. Nakon toga sam sarađivala sa Građanskim otporom dok je trajao bojkot izbora. Za mene je to, na određeni način, prirodna sredina i koju ja poštujem i za koju smatram da je učinila veoma važne stvari. Upravo je, zahvaljujući naporima te organizacije, nastala Skupština slobodne Srbije.
U početku mi koncept nije bio sasvim jasan, ali sada, pošto vidim da oni pokušavaju da objedine što veći broj predstavnika civilnog društva, ja sam odlučila da im pomognem koliko je to u mojoj mogućnosti.
U Skupštinu slobodne Srbije sam ušla kao članica nevladine organizacije “Most solidarnosti”, koja je takođe kao organizacija postala član ove grupacije.
Dakle, vi radite na izradi platforme za dijalog sa vlastima, kako komentarišete trenutno stanje u opoziciji?
Ja sam u izradi platforme delimično učestvovala i ranije, pre nego što sam ušla u Skupštinu slobodne Srbije. Moje ocene o načinu na koji opozicione stranke rade su ocene građanina. Videla sam da postoji tu nekakav novi zaplet između Narodne stranke i Stranke slobode i pravde, ali nadam se da će oni svi da se urazume i da dođu do nekog zajedničkog imenitelja.
Da li verujete da je vlast uopšte spremna na određene ustupke i da će pritisak iz EU doprineti da ispune određene zahteve?
Iskreno rečeno, ja mislim da je vlast spremna samo da napravi kozmetičke ustupke. Ne verujem da će omogućiti slobodu medija koja je neophodna pred svake izbore. Uostalom, mogli smo to juče da vidimo iz saopštenja predsednice REM-a, koja je izjavila da snimke, koji su za prosečnog čoveka uznemirujući, oni ne smatraju takvim. Tu jednostavno ne vidim nikakvu bitnu promenu, a bez otvorenih medija se ne može govoriti o slobodnim izborima. Čini mi se da je vlast veoma rezistentna na bilo kakve pritiske Evropske unije i ne znam do koje mere je EU spremna da vrši pritisak.
Konstantno slušamo priče kako su pojedinci iz državnog vrha sarađivali sa kriminalcima ali niko do sad nije uhapšen. Kako to komentarišete?
Ja sam pravnik po zanimanju i to je postala moja druga priroda – kad vidim šta se dešava pred sudom, tad ću i moći da vam kažem nešto više o tome. Ovo uopšte ne daje utisak nekakvog sudskog, pa čak ni ozbiljnog policijskog prestupa. Meni to izgleda kao suđenje putem medija.
A kako vam onda izgleda ta predstava u javnosti?
Izgleda veoma konfuzno. Mi vidimo da se smenjuju određeni likovi – počelo je sa Belivukom, zatim se nastavilo sa Kokezom, a onda se prešlo na Dijanu Hrkalović, nakon čega je u celu priču uključen i profesor Vladimir Vuletić. Sad opet prelazi na neka nova lica, dok se u pozadini nazire lik Nebojše Stefanovića. Šta se tu pokušava? Verovatno je u pitanju neka politička kombinatorika, ali meni je ona veoma daleko od načina na koji ja razmišljam, tako da ne mogu da nagađam šta je u glavi onoga koji rukovodi celom tom aferom.
Verujete li vi da uopšte postoji sukob između Vučića i Stefanovića ili je to samo predstava za javnost?
Možemo govoriti o stvarno i režiranom sukobu. Ja zaista ne mislim da bilo ko, osim onih koji su u tom stranačkom vrhu, može bilo šta ozbiljnije o tome da kaže. Sve bi ostalo bilo u sferi nagađanja.
Koliko ova sve narušava ugled Srbije koja pretenduje da bude pravna država?
Ja mislim da Srbija pod ovim režimom uopšte nema tih tendencija. Vladavina prava je floskula koju predsednik Srbije gotovo nikad ne koristi, dok predsednica vlade to koristi u vidu jednog neodrađenog domaćeg zadatka. Ja uopšte ne mislim da Srbija teži vladavini prava, iako smatram da je ona neophodna svakom građaninu. Bez vladavine prava nema pravne i ekonomske sigurnosti, nema nezavisnog pravosuđa i podele državne vlasti.
Svedočimo da, paralelno sa borbom vlasti protiv mafije, traje i kontinuirana kampanja protiv nezavisnih medija, predstavnika opozicije i nevladinih organizacija. Šta vam to govori?
Srbija bi trenutno trebala da vodi jednu ozbiljnu borbu protiv koronavirusa, a bitka protiv pandemije zahteva angažman svih državnih resursa. Međutim, to nije tako, jer je državno rukovodstvo Srbije odlučilo da otvori borbu na svim frontovima. Borba protiv mafije nije prava, kao što nije ni protiv epidemije, već je to bitka protiv jedne grupe koja, opet, pripada nekoj drugoj grupi. Sve drugo što ste pomenuli, napadi na opoziciju, medije i nevladine organizacije, pokazuje da je ovo jedno autoritarno društvo. To što im oni napadima na pojedine ličnosti ugrožavaju sudbine i način života, njih uopšte ne zanima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare