0
“Ako Milan Radoičić ne bude izručen Prištini, to će zakomplikovati ionako teške odnose Srbije i Kosova, a potencijalne reakcije međunarodne zajednice mogu rezultirati još strožim političkim i diplomatskim delovanjem prema Srbiji”, kaže u intervjuu za “Novu” poslanik Evropskog parlamenta Tonino Picula koji je sastavio tekst nedavno usvojene Rezolucije o sukobu u Banjskoj. On za naš list govori i o merama koje bi zbog toga mogle da budu uvedene, odgovornosti Aleksandra Vučića i Ane Brnabić za oružani sukob, ali i o tome zašto evroparlamentarci traže ukidanje sankcija protiv Prištine.
U Evropskom parlamentu usvojena je rezolucija, u kojoj se traže sankcije za Vladu Srbije ukoliko se utvrdi da je država Srbija bila umešana u „teroristički napad“ u Banjskoj. Da li verujete da su premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić znali za to?
Pođimo od činjenice da je premijerka Brnabić, doduše samo formalno, a predsednik Vučić stvarno lider Srbije, te su kao takvi trebalo da budu u toku s važnim događajima u zemlji i neposrednom susedstvu, osobito onima koji se tiču bezbednosti i spoljnopolitičkih odnosa. Međutim, da bismo utvrdili jesu li znali za teroristički napad i jesu li na bilo način podstakli konflikt, potrebno je sprovesti dubinsku istragu radi otkrivanja svih relevantnih dokaza i informacija.
S obzirom na to da postoji legitimna zabrinutost oko svakog tipa prelivanja konflikta na susedne države u regionu Zapadnog Balkana, Evropski parlament prošle nedelje je velikom većinom usvojio Rezoluciju kojom poziva države članice EU da uvedu ciljane restriktivne mere protiv destabilizirajućih aktera u Srbiji povezanih s terorističkim napadom na kosovske policijske službenike. Ova je situacija ozbiljan izazov i test za sve aktere u regionu.
0
3
3
Važno je napomenuti i da je Evropski parlament već nekoliko puta ranije izrazio duboku zabrinutost zbog situacije na Kosovu i potezima srpskih vlasti, naročito zbog odnosa Beograda s Rusijom i Kinom. Ovo predstavlja dodatni faktor koji se uzima u obzir prilikom razmatranja potencijalne upućenosti i uključenosti srpskih lidera u ovu situaciju.
U svakom slučaju, istrage i političke reakcije na ovakve događaje trebalo bi da se odvijaju uz puno poštovanje vladavine prava i transparentnost kako bi utvrdili pravu istinu. Navedene rezolucije i pozivi na restriktivne mere ukazuju na ozbiljnost situacije, ali konačne zaključke treba doneti isključivo na temelju dokaza i stručne analize.
Koje bi konkretno mere mogle da budu uvedene?
Kako je navedeno u rezoluciji koju je usvojio Parlament, restriktivne mere bi trebale uključivati, ali ne i biti ograničene samo na zamrzavanje imovine i zabranu putovanja protiv destabilizirajućih aktera na severu Kosova, poput Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za organizovanje pomenutog terorističkog napada.
Imate li informacije iz istrage i verujete li u sve što Priština iznese u javnost o tom slučaju?
Nemam informacije iz istrage, osim onih dostupnih javnosti i ne mogu potvrditi verodostojnost svih izjava koje dolaze iz Prištine u vezi s ovim slučajem.
I u Rezoluciji se apeluje na Srbiju da u potpunosti sarađuje u istragama. Sarađuje li? Da li ste dobili neke informacije od institucija EU u Briselu ili na Kosovu?
Apelovalo se na Srbiju i da uvede sankcije Rusiji, pa to nije učinila, a u pitanju su bili daleko jači pritisci iz EU-a. To što nije članica EU-a, nikako ne bi smelo značiti da bi Srbija kao zemlja kandidatkinja kojoj je stalo do bezbednosti na evropskom kontinentu i na svojim granicama smela uzeti za pravo svesno ugrožavanje mira u regiji i teško stečenog i krhkog primirja nakon raznih konflikata. Što se tiče saradnje Srbije, teško je s apsolutnom sigurnošću potvrditi njen angažman u rasvetljavanju konflikata, a kada Srbija i sarađuje, često to čini s “figom u džepu”.
Takođe, kada je ovaj incident došao na dnevni red Evropskog parlamenta, više od 90 posto poslanika koji su uzeli reč po toj tački vrlo su jasno osudili Beograd, ako ne zbog direktne organizacije, onda zbog vrlo verovatne logističke podrške onima koji su izazvali pogibiju kosovskog policajca i okrenuli stranicu u odnosu Beograda i Prištine, te Brisela prema događajima od 24. septembra. Poslanici su osudili događaj te traže istragu što se zapravo dogodilo. Žele promenu politike EU prema dijalogu koji očito ne funkcioniše, te inovativniji pristup trenutnih voditelja procesa kako bi mu se vratila verodostojnost.
Teško je poverovati da će Srbija izručiti Milana Radoičića Prištini, ne samo zbog njegove bliskosti sa vrhom vlasti, već i zbog toga što Srbija ne priznaje Kosovo kao
nezavisnu državu. Ukoliko Radoičić ne bude izručen, koje bi mogle da budu posledice po Srbiju?
Odbijanje izručenja može samo dodatno zakomplikovati ionako teške odnose Srbije i Kosova. Osim toga, potencijalne reakcije međunarodne zajednice mogu rezultirati još strožim političkim i diplomatskim delovanjem prema Srbiji.
U Rezoluciji se navodi i da je neophodno pojasniti potencijalnu ulogu Rusije u napadu koji se dogodio u Banjskoj. Odakle informacije da Rusija ima bilo kakve veze sa ovim napadom? Možete li nam to razjasniti?
Rusija godinama kontinuirano pokušava destabilizovati Zapadni Balkan. Iako za sada još nema nepobitnih informacija o upletenosti Rusije u vezi s napadom u Banjskoj,
mnogi su zabrinuti zbog sve zaoštrenijih geopolitičkih odnosa koji se prelamaju širom regiona. Srbija, koja nije uvela sankcije Rusiji, održava bliske odnose s Kremljom. Aleksandar Vučić ima kontroverzne pozicije prema EU, a izrazito afirmativne prema Moskvi i Pekingu što dodatno pojačava pažnju Zapada na geopolitičku dinamiku u regiji.
Protiv koga bi i kakve mere sve mogle biti uvedene?
Protiv bilo kojeg pojedinca koji svojim djelovanjem ima potencijal uticati na veći broj ljudi i podsticati sukobe.
Istovremeno, Evropski parlament ovom rezolucijom traži ukidanje mera koje su uvedene protiv Prištine. Zašto? Da li to znači da Priština sada sprovodi sporazume koji su postignuti?
Evropski parlament traži ukidanje restriktivnih mera protiv Prištine zbog načina kojim su uvedene nakon ozbiljnog majskog incidenta kada je odgovornost pripisana isključivo kosovskoj strani. To ne znači da su svi sporazumi već sprovedeni, jer nažalost nisu, ali je to deo nastojanja da se obnove pregovori i podstakne postizanje neophodnog kompromisa.
BONUS VIDEO Usvojena Rezolucija Evropskog parlamenta o oružanom sukobu u Banjskoj
