“Nova vlada Srbije je iste političke boje kao i prethodne tri ili četiri, nosi hipoteku i inerciju te politike. Zato nisam uveren u obrt, u još jednu političku sagu, kao kada su od radikala stvarani naprednjaci i kada su na izborima pobedili na proevropskoj platformi”, kaže u intervjuu za novine Nova diplomata i bivši ambassador u Belorusiji Srećko Đukić.

Kaže i da su očekivanja od opozicije u ovom sazivu parlamenta preterana, šta kvalifikuje aktuelnog ambasadora u Vašingtonu Marka Đurića za mesto u Vladi, ali i da li bi se iznenadio da ministra odbrane Aleksandra Vulina vidi na mestu ambasadora u Moskvi.

Vlada bi trebalo da bude formirana do kraja meseca. Verujete li da će nova vlada voditi izrazitiju prozapadnu politiku ili će se još više približiti Rusiji i Kini?

Moramo potpuno trezveno i bez emocija rasuđivati koja je to spoljna politika Srbiji potrebna? Moramo još jednom utvrditi spoljnopolitičke prioritete – a oni, da ne bude zabune, uključuju kompletan ekonomsko-finansijsko-investiciono-tehnološki kompleks, i ništa manje važan milionski korpus srpskih građana koji decenijama žive i rade u Evropi, na Zapadu. Moramo rasuđivati i donositi odluke na osnovu realnog a ne utopističkog geografskog i političkog položaja Srbije. Moramo donositi odluke na osnovu stvarnih izazova i ponuda pred kojima se nalazimo, kada se u Evropi ruši preostali Berlinski zid. Za te procese, za te stvari, Beograd i Srbija ovoga puta ne smeju zakasniti, ne smeju ih prevideti, prespavati, poput noja ignorisati. Svet je ponovo pred “novim” međunarodnim poretkom. Dok nas zovu, treba uzeti aktivno učešće u stvaranju “novog” evropskog sistema i našeg mesta u njemu. Zato izbor za novu srpsku vladu nije ni težak ni dvosmislen ni trosmislen. Srbiji je potreban energičan zaokret, temeljna društvena, politička i medijska reafirmacija te evropolitike i jasni, ambiciozni ciljevi. Ali, nova vlada Srbije je iste političke boje kao i prethodne tri ili četiri, nosi hipoteku i inerciju te politike. Zato nisam uveren u obrt, u još jednu političku sagu, kao kada su od radikala stvarani naprednjaci i kada su na izborima pobedili na proevropskoj platformi. Vlast razdoblje svoje vlade smatra kao „zlatno doba u istoriji Srbije“, a, po definiciji, ono ne podleže promenama i preispitivanjima ni na spoljnom planu – sve dok je spoljne okolnosti na to ne prisile. A to neće biti prvi put.

Kakav je vaš utisak o novom sazivu parlamenta, šta možemo da očekujemo od povratka opozicije?

Preterana su očekivanja. Zna se ko je vlast. Želeo bih srpski parlament kao kuću kulture političkog govora, nadmetanja u govorništvu, argumentima, faktima. Ali to su pusti snovi. Parlamentarna većina vuče decenijski duge repove najvulgarnijeg govora i ne može mimo svoje genetike. Ipak, valja se boriti. Opozicija ima pregršt izvanrednih zakonskih predloga i inicijativa uključujući zakon o borbi protiv visoke korupcije u najvišim organima vlasti po čuvenom rumunskom modelu, čime je ta zemlja očišćena od endemske korupcije. To su toliko jaki i važni opozicioni predlozi da menjaju dosadašnji vektor vlasti.

Američki senatori predložili su Zakon o prosperitetu Zapadnog Balkana, kojim se podrazumeva uvođenje sankcija za koruptivne aktivnosti. Šta mislite ko bi mogao da se nađe pod udarom tih sankcija u Srbiji?

Tu se vidimo uzajamno dopunjavaju američki predlog zakona i inicijativa srpske opozicije o borbi protiv korupcije u vrhovima srpske države. Kao da su dogovarane! A to znači da je u Srbiji korupcija rak rana: riba smrdi od glave! Ali ovoga puta od glave se mora i čistiti. To se odnosi na sve grane vlasti. Srbija bez tog čišćenja ne možemo krenuti napred. Visoka korupcija jede budućnost.

Patriotskim busanjem u gradi do dividendi

Sve su glasnije najave da Marko Đurić neće više biti ambasador u Vašingtonu, već ga čeka mesto u novoj vladi. Čime je Đurić zaslužio bilo koju od ove dve pozicije?

Pomenuto lice ostaje u sećanju po dva dela. Prvo, slavodobitnom izjavom da smo kosovske “Alabance pobedili sa 5:0”, a mi uprkos tako ubedljive pobede ne možemo da zadržimo Kosovo. Drugo, proslavljeno partijsko busanje u grudi naročito sa Kosova i Metohije („Aco Srbine“). Boravio sam u najtežim uslovima i radio na Kosmetu pri međunarodnim misijama i na delu se uverio da partijsko patriotsko busanje u grudi decenijama donosi neviđene dividende pojedincima, a Kosovu propast.

Zašto to Amerikanci rade?

Dolaskom Bajdenove administracije Zapadni Balkan se vraća u žižu američke politike kao nezavršeni mirovni, progresivni, ekonomsko-investicioni projekt kojem su SAD i Evropa ranije bile posvećene i u koji su uložile ne malo snaga i sredstava. Naša pak politička društva na ovom delu Balkana pokazala su u deceniji iza nas da nisu u stanju da iznedre takva rešenja, da makar stanu na put korupciji, a u isto vreme su podložna snažnim uticajima Rusije i Kine. Sve to primarnu evropsku orijentaciju relativizuje. Srbija je u epicentru tih uticaja. Ona je još i energetski najranjivija. Zato idu dani kada se mora da donosi rešenja gde Srbija vidi svoju budućnost: sa Putinom ili u EU. Najveća sankcija za Srbiju u primeni pomenutog zakona i izostanku rešenja koje ona odlaže bila bi njena nova izolacija.

Kad Aleksandar Lukašenko kaže da Srbija više ne može da sedi na više stolica, da li mislite da govori ono što misli Vladimir Putin?

Lukašenko sigurno ima razloga da to kaže jer najtešnje podržava Vladimira Putina u fatalnom ratu u Ukrajini i nije prvi put da se slične izjave povezuju i dopunjuju. Zapadni Balkan i Srbija u njemu kao najranjiviji deo, pogodan je za potkusurivanja, npr. za otvaranje ruske vojne baze u njoj. Ali Lukašenko ima razloga i za ljutnju na zvanični Beograd jer mu je uveo sankcije, ali u svojoj „principijelnosti“. Beograd nema smelosti ni za jednu sankciju Putinu i Rusiji.

S druge strane, može se čuti i da Aleksandar Vulin neće ostati u vladi. Da li bi vas iznenadilo da bude postavljen na mesto ambasadora u Moskvi i šta bi ga kvalifikovalo za tu poziciju?

Ama baš ništa me ne bi iznenadilo. Zar su bitne kvalifikacije, diplome, (i)legalne, (ne)prestižne, (ne)profesionalizam, (zataškavanje) afera?

Proces naših evrointegracija je na mrtvoj tački. Da li verujete da će Srbija pod aktuelnom vlašću ikada ući u EU?

Ne. Ne verujem. Sa vrha srpske vlasti stalno se šalje poruka da je Srbija na „evropskom putu“, nakon više od 20 godina kako je izabrala evropski put i godina kandidatskog statusa. Pa dobro gde smo mi na tom putu? Na početku, na sredini, na kraju sigurno nismo? I tako beskonačno, u krug: jedni argumetni za nas, drugi za Brisel, treći za Putina, četvrti za Sia. Da se srpski brod okrene ka matici evrointegracija mnogo šta mora da se promeni. To za nekoga znači okretanje leđa „večitim prijateljima“ (mada u politici baš kao i u životu ništa nije večito), „čuvarima Kosova“ ne olakšavši nam teret tog problema. Evro restart traži novu energiju i nove ideje, a vlast je iscrpljena.

Preplavljeni smo proruskim uplivom

Prema nekim informacijama Aleksandar Vučić planira da pitanje uvođenja sankcija Rusiji “provuče” kroz parlament, tako da se usvoji neki vid deklaracije o usklađivanju sa spoljnom politikom EU, na koju bi se zatim Vlada pozivala prilikom donošenja konačne odluke. Šta se time postiže?

Moramo se prisetiti da je načelna osuda agresije Rusije na Ukrajinu u GS OUN od strane Srbije usledila posle telefonskih poziva iz Brisela. Od tada do danas vlasti Srbije branile su se od svakog daljeg koraka u osudi ili sankcijama prema Rusiji. Tako će biti i u buduće. Moguće su razne političke gimnastike, uključujući parlamentarne igre, ali one ništa neće promeniti. Ne treba smetnuti s uma da je srpska javnost indoktrinirana, a srpski medijski prostor preplavljen proruskim uplivom. Ako se želi nešto autonomno promenti onda treba početi sa tog kraja, i u nekoj meri uravnotežiti te uplive.

BONUS VIDEO Sankcije Rusiji Utihnuli pritisci na Srbiju:  gosti Duško Lopandić i Dragomir Anđelković 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram