0
Tačno je da veliki broj socijalno ugroženih prisustvuje skupovima Srpske napredne stranke i da mnogi glasaju za Aleksandra Vučića, među njima i značajan broj Roma. Iza toga stoje pritisci i jednokratna pomoć, kaže za Nova.rs Srđan Šajn, predsednik Romske partije i poručuje da bi tužilaštvo trebalo da se pozabavi “naprednjačkim sistemom kontrole romske zajednice” koji je stvoren na terenu.
Srđan Šajn u intervju za Nova.rs priča zašto je spreman da podrži studentsku listu, ali i na koji način bi nosioci te liste trebalo da priđu romskoj zajednici. Upozorava i na zloupotrebe kojima se izložene ugrožene grupe u društvu, među kojima i Romi, ali i predrasude koji i pripadnici frontu koji se formira protiv Vučića imaju kada je u pitanju njegova zajednica.
Romska partija je saopštila da je spremna da podrži izbornu listu koju formiraju studenti, ali i da učestvuje u oblikovanju njihovog pristupa prema socijalno ugroženim građanima. Da li ste već imali kontakte sa studentima tim povodom i na koji način mislite da bi mogli da im pomognete?
– Nismo imali institucionalno-formalne kontakte, ali imamo kanale preko kojih im možemo preneti naše stavove i sugestije. Razumemo zašto u ovoj fazi mnoge aktivnosti moraju biti tajne i ne želimo da vršimo bilo kakav pritisak. Kada procene da je trenutak pravi, spremni smo da se uključimo u njihov rad. Spremni smo da ih uvedemo u naselja zajedno sa našim aktivistima, da ih učinimo vidljivijima na društvenim mrežama i da podelimo sa njima dragoceno iskustvo, uključujući kako da sačuvaju glasove kao i kako ih zloupotrebljava SNS.
Takođe, otvoreni smo za saradnju kroz ekspertske odbore koji definišu programske ciljeve. Spremni smo da, nakon promena i pada aktuelnog režima, preuzmemo konkretnu odgovornost za sprovođenje dela programa u praksi. Ključno pitanje nije samo da li će režim predvođen SNS-om pasti, već šta dolazi posle toga. Država je duboko osiromašena i kontaminirana, i pred nama stoji ogroman zadatak obnove i reforme.
U javnosti se stiče utisak da pripadnici romske zajednice većinski podržavaju Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića, da su brojni na njegovim skupovima, kao i da u velikom procentu glasaju za njega. Zašto je to tako? Da li je Aleksandar Vučić našao najbolji način da priđe toj zajednici i da li Romi zaista u Vučiću vide najbolju opciju za Srbiju?
Aleksandar Vučić i SNS usmerili su propagandu i pritiske prema najsiromašnijima i slabije obrazovanima. Tačno je da veliki broj socijalno ugroženih prisustvuje skupovima SNS i da mnogi glasaju za Vučića, među njima i značajan broj Roma. Iza toga stoje pritisci i jednokratna pomoć, što pogađa i druge ranjive grupe. Romi danas sve bolje razumeju da je SNS kleptokratska mašinerija. Na konferencijama i skupovima Vučić se obraća prvenstveno manje obrazovanim i siromašnijim građanima. Ponekad se i sam smeje sopstvenim izjavama, jer ne očekuje sud struke, već simpatije onih kojima se obraća.
Opozicija greši jer ne prilazi siromašnima i Romima, ne razgovara s njima i ne nudi jasnu viziju promena. Romska partija od prvog dana podržava studente i nikada nije uzimala novac, sve aktivnosti finansira sama. Birači Romske partije ne glasaju za SNS.
Pominjete pritiske i jednokratnu pomoć. Mediji su više puta otkrivali zloupotrebe u centrima za socijalni rad kada su korisnici ucenjivani da glasaju za vladajuću stranku. Koliko je, prema vašoj proceni, to rasprostranjeno?
Gotovo da nema ustanova socijalne pomoći koja ne učestvuje u stvaranju osećaja straha kod svojih korisnika. Mnoge koriste svoju poziciju da, budžetskim sredstvima, organizuju mitinge i obezbeđuju glasove za aktuelni režim.
Smatram da bi tužilaštvo trebalo da se pozabavi slučajevima poput Zemunaca Pece i Nece, koji, prema informacijama koje dolaze do nas, vode sistem kontrole romske zajednice u koordinaciji sa SNS centralom. U okviru te istrage trebalo bi ispitati i učešće jednog broja ljudi, Roma članova SNS koji deluju kao njihova direktna veza na terenu, strateški raspoređena po regionima. Govorim o konkretnim osobama i nadam se da će se tužilaštvo jednog dana ozbiljno pozabaviti ovim pitanjem.
Nedavno ste ocenili da postoji bojazan da studentska lista neće razumeti one koji nisu deo društvene elite, odnosno određene socijalno ugrožene grupe, među kojima su Romi. Zašto to mislite kada je studentski pokret izuzetno raznorodan, i kada je u pitanju poreklo, nacionalna ili verska pripadnost, ideološka usmerenost, kao i socijalni položaj porodica iz kojih dolaze?
Moja zabrinutost deo je šire brige za Srbiju i njene građane. Verujem da više nemamo pravo na popravni ispit – svako od nas mora da da sve od sebe i da ne dozvoli novu grešku. Studenti su već pomogli da se u velikoj meri pobedi strah. Mladi su po prirodi hrabri, ali oni na studentskoj listi moraju biti još hrabriji, odlučniji i svesni da na svojim plećima nose budućnost Srbije, sa svim izazovima koje ona donosi.
Na jednom od protesta jedan profesor mi je rekao: „Romi su svi uz SNS“, ne znajući ko sam. To mi je bio jasan pokazatelj koliko su predrasude i nerazumevanje duboko ukorenjeni. Zato mislim da svako od nas mora da pokaže ličnu hrabrost, da pobedi predrasude i da sledi viši cilj – onako kako to danas čine studenti.
Na koji način politički akteri treba da priđu biračima iz romske zajednice? Šta je to u čemu greši većina političkih subjekata, pa Romi ostaju nepoverljivi prema njima?
Politički akteri treba da pokažu interesovanje za siromašane, gladne i bose birače. Do tih ljudi se ne dolazi samo kritikom Vučića, već jasnom strategijom. Opozicija mora da uđe u rubne i siromašne delove naseljenih mesta, da razgovara sa ljudima i približi im programe koji nužno sadrže socijalnu komponentu.
Neophodno je zaposliti ove ljude i na osnovu toga im obezbediti stambene kredite koje bi otplaćivali iz svojih zarada. U program treba uključiti desetine hiljada socijalno ugroženih i romskih porodica. Pogrešno je poklanjati 50 kuća godišnje i praviti od toga pompu – to samo povećava etničku distancu i stvara utisak da Romi profitiraju na račun društva. Mi smo 2013. imali smo razgovore sa Svetskom bankom kako bismo za ove namene obezbedili skoro beskamatne kredite koje bi korisnici otplaćivali. SNS tada nije bio zainteresovan jer nije bilo para za provizije funkcionerima. Program se odnosio na izgradnju stambenih jedinica i obezbeđivanje radnih mesta za siromašne, a među njima i za Rome i Romkinje – da su tada poslušali, danas bi većina socijalno ugroženi imali svoj dom i posao.
A kako sprečiti zlouptrebe na izborima koje ste pominjali?
Na dan izbora potrebno je da se organizuju tako da svaka kuća u kojoj živi siromašan građanin bude posećena – da mu se pomogne da stigne do biračkog mesta i da bude zaštićen od batinaša. Ako u svakom naseljenom mestu pedeset opozicionih aktivista intenzivno komunicira sa ovim građanima, pobeda je moguća. Umesto mita, siromašni, Romi i Romkinje uvek biraju prijateljstvo.
Vi ste 2012. na listi Srpske napredne stranke ušli u Skupštinu Srbije. Šta ste uspeli da učinite i kada ste shvatili da Vučić neće ostvariti ono što je obećao kada je u pitanju romska zajednica?
Godine 2007. prvi put sam izabran za poslanika na listi Romske partije i tada sam bio i nosilac liste. Tada smo sarađivali sa Demokratskom strankom, ali su nas izigrali — ukinuli su list na romskom jeziku u Vojvodini, uzurpirali Nacionalni savet i potrošili ogromna sredstva za integraciju Roma bez stvarnih rezultata. Samo za jednu slikovnicu potrošili su 400.000 evra.
Godine 2012. bio sam kandidat na koalicionoj izbornoj listi „Pokrenimo Srbiju“. Bili smo koalicioni partner i jedan od podnosilaca liste, dok je Tomislav Nikolić bio njen nosilac. Verovali smo da će koalicija oko SNS doneti promene, uz čvrsta obećanja Nikolića i Vučića, ali su oni unapredili do savršenstva sve marifetluke svojih prethodnika.
1
3
0
SNS je okupio ono najgore iz bivšeg demokratskog bloka. Mi 2014. godine prekidamo svaku saradnju jer postaje jasno da vlast ne želi kontrolisan i participativan proces rešavanja pitanja najugroženijih kategorija ljudi bilo je jasno da ulazimo u diktaturu
Tokom mog prvog i drugog mandata, Skupština Srbije usvojila je na moj predlog preko 25 izmena i dopuna zakona, koji obezbeđuju uslova da država sprovodi afirmativne mere u oblasti stanovanja, izdavanja ličnih dokumenata, besplatne zdravstvene zaštite, sve to za građane koji pripadaju socijalno ugroženim grupama, uključujući Rome.
