INTERVJU Rodoljub Šabić: Vučić mora biti svestan da Oskar iz SKAJ prepiski asocira na njega, neverovatno da tužilaštvo ćuti o tome

Smatra i da pokušaj bojkota budućih beogradskih izbora ne može doneti nešto dobro. Naprotiv.

Slučaj Mala Krsna pokazuje da vlast i dalje premešta birače u biračkom spisku po potrebi. Šta opozicija može da uradi da to zaustavi?

U normalnim prilikama sprečavanje zloupotreba i kršenja zakona je posao vlasti, a ne opozicije. Kada ih vlast ne sprečava, nego štaviše kreira, opozicija ne može da ih zaustavi. Ali može i treba da nastavi da te zloupotrebe razotkriva, da građanima stvori što jasniju sliku o skandaloznom izbornom inženjeringu. I za neke građane koji su glasali za SNS bilo je mučno gledati objektivno ponižavajuće slike ljudi iz Male Krsne i druge slične. Dokumentovana predstava o nedopustivoj ulozi vlasti može uticati i na njihovo izborno opredeljenje.

Ko uopšte može da zaustavi ovolike izborne zloupotrebe i na koji način?

Za to su potrebni dobri zakoni i institucije koje te zakone dosledno primenjuju. Kakve takve zakone i imamo, ali institucije, osim fasadnih, više nemamo. I sve dok ih ponovo ne izgradimo, zloupotrebe, i izborne i razne druge, i rastuće bespravlje biće deo naše stvarnosti.

Kako komentarišete to što ni policija ni tužilaštvo ne reaguju ni na jedan od ovih slučajeva?

Kao nedvosmislenu potvrdu dominacije politike nad pravom, nešto što je sa stanovišta normalnog, uređenog društva, krajnje zabrinjavajuće, štetno i opasno.

Čemu uopšte opozicija može da se nada u Beogradu ukoliko se to nastavi?

Opozicija ne treba da se nada, nego treba da radi. Da nastavi da razotkriva manipulacije vlasti, ali i da se fokusira na kampanju, jer je SNS svoju već počeo. I, uz uslov da organizuje izbornu kontrolu, sposobnu da spreči krađu pri samom brojanju glasova na biračkim mestima, uprkos svim drugim neravnopravnim uslovima da pobedi u Beogradu.

Šta ako opozicija bojkotuje izbore? Može li to da bude rešenje, ukoliko imamo u vidu da bojkot od pre četiri godine, nije ništa doneo?

Ne verujem da, u konkretnim uslovima, pokušaj bojkota može doneti nešto dobro, naprotiv. Opozicija treba rezolutno da insistira na poštenijim izbornim uslovima, ali koliko god da je pod nepoštenim uslovima to mučno, mislim da mora izlaziti na izbore, boriti se, popravljati izborni rezultat i na kraju pobediti.

Opozicija spominje kao mogućnost za rešavanje političke krize prelaznu Vladu i donošenje lex specijalisa. Mislite li da bi Vučić na tako nešto pristao?

Reč je o ideji sličnoj onoj koja se svojevremeno u Severnoj Makedoniji pokazala veoma dobrom i omogućila toj zemlji da izađe iz teške krize. Glavne stvari su i tu bile revizija biračkog spiska, na kom je bilo nekoliko stotina hiljada birača više i omogućavanje ravnopravnog medijskog tretmana učesnicima u izbornom procesu, umesto dotadašnje apsolutne medijske hegemonije autoritarnog lidera Nikole Gruevskog i njegove VMRO- DPMNE. Ali realizaciju ideje omogućio je jak pritisak međunarodne zajednice. A njen pritisak na Vučića nije onakav kakav je svojevremeno bio na Gruevskog. Međunarodna zajednica za sada, po svemu sudeći, smatra da su dovoljne Rezolucija Evropskog parlamenta i preporuke ODIHR. Zato, iako mislim da je predlog opozicije konstruktivan, ne verujem u mogućnost da ga Vučić prihvati.

Predsednik Srbije u svojim obraćanjima odgovara svima koji na bilo koji način kritikuju njega i njegovu vlast. Ipak, nijednom nije govorio o saznanjima Krika, niti je komentarisao navode iz opozicije da se upravo on krije pod kodnim imenom Oskar. Kako to komentarišete?

Predsednik mora biti svestan da i u odsustvu bilo kakvih dokaza, formulacije iz dešifrovane SKAJ komunikacije u kojima se famozni Oskar opisuje kao “svemogući” ili “jedini koji može”, mnoge neizbežno asociraju na njega. A budući da se često vehementno osvrće i na mnogo benignije kritike ili optužbe, čak i kad se ne odnose na njega već na saradnike, njegovo ćutanje povodom ovih navoda opozicije je upadljivo atipično. Atipično je i to da se, uz izuzetak blago rečeno neumesnog pokušaja Ane Brnabić da uveri javnost da je logičnija pretpostavka da se iza “svemogući” krije ona, ne oglašavaju ni perjanice SNS koje po pravilu u sličnim prilikama žustro reaguju. Ali suštinski daleko veći problem od ćutanja političara je ćutanje tužilaštva. A ono ne samo da Oskara, čiji identitet je u sferi asocijacija, i ne pominje, nego je evidentno nezainteresovano i za Edu i Markusa, iako je SBPOK u krivičnoj prijavi iza tih kodnih imena identifikovala dva visoka funkcionera vlasti.

Takođe, nijednom nije spominjao aferu “meklaren” u kojoj se kao glavni akter pominjao njegov kum Nikola Petrović. Kako vidite to što, posle svega što se desilo, tužilaštvo tvrdi da nije bio ni pijan, ni drogiran, u trenutku nesreće? Iako u izveštaju koji je objavila policajka Petrović, piše sasvim drugačije.

Sa stanovišta uobičajene prakse taj slučaj je ekstremno neobičan i otvara mnoga pitanja. Tužilaštvo u najmanju ruku duguje javnosti odgovor na pitanje - kako i na osnovu čega su naknadno angažovani veštaci utvrdili da vozač nije bio pod dejstvom alkohola i narkotika ako testovi izvršeni odmah po udesu govore obrnuto. Ali ni taj slučaj zapravo nije ništa posebno, samo je deo mozaika koji čine Savamala, helikopter, bugarski grafolog, dva minuta snimka, pranje novca, tetka iz Kanade, i masa sličnih koji ilustruje urušavanje elementarnog ustavnog principa – jednakosti građana pred zakonom.

Predstoji konstituisanje Skupštine, za predsednicu je kandidovana Ana Brnabić. Hoće li njen izbor doprineti bar malo boljoj atmosferi u radu Skupštine?

Predlog je bar dvostruko kontroverzan. Prvo, jer će uprkos ustavno pravnim kontroverzama, Ani Brnabić omogućiti da prva i jedina u istoriji Srbije istovremeno, bude i predsednik Skupštine i predsednik Vlade. I drugo, jer vlast iako sama govori o potrebi za demokratskim dijalogom na čelo parlamenta dovodi osobu izražene spremnosti da bez minimuma potrebnog poznavanja i razumevanja prava, tumači Ustav i zakone, a da sa opozicijom komunicira koristeći termine kao “šljam” “govnari”, “podguzne muve”. Ne mislim da je realno da neko takvih manira i rečnika doprinese konstruktivnijoj, čak ni bar malo pristojnijoj atmosferi u Skupštini.

BONUS VIDEO: Ana Brnabić o novoj funkciji