Mislim da su šanse opozicije za pobedu u Beogradu realne. Velike šanse opozicija ima i u Nišu i Novom Sadu, što zbog sopstvenog rejtinga, što zbog očiglednih problema koje SNS ima u unutrašnjosti. Javljaju se, očekivano, prve pukotine i sukobi u toj strukturi, koje je prethodnih dana lično Vučić, iako više nije predsednik SNS, pokušao da reši, kaže u intervjuu za novine “Nova” advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
Glavna tema prethodnih dana su sniženja osnovnih životnih namirnica koje je najavio Aleksandar Vučić, zatim njegovo konzumiranje sendviča u društvu ministara Tomislava Momirovića i Siniše Malog, a zatim i predsednikova odbrana tašnica njegove savetnice Suzane Vasiljević. Kako ste vi sve to videli?
SNS i Vučić su u kampanji praktično 12 godina, otkako su došli na vlast. Kontinuirano smo svedoci niza navodno izuzetnih uspeha, sjajnih rezultata, istorijskih događaja, pobeda sa 5:0 i sve je to snažno podržano medijskom podrškom. Ove epizode su samo deo tog kontinuiteta. Što se snižavanja cena namirnica tiče, načelno bilo kakav gest koji ide na to da se u teškim ekonomskim uslovima smanje troškovi života nije za kritiku. Ono što jeste za kritiku jeste populistički način predstavljanja. Sve je to moglo biti izvedeno bez onog bizarnog pojavljivanja predsednika s korpom prizvoda, jednostavno to nije posao predsednika republike. To je mogao eventualno da radi ministar trgovine, čak ni on. Javnost je o tome mogla biti obaveštena na neki logičan način, npr. javnim saopštenjem koji nije ni populistički ni demagoški. Posebno mislim da je bila neprimerena ova druga epizoda koju pominjete, da se predsednik upušta u analizu bračnih uslova, imovinskog statusa svojih saradnica i cena torbica. To je zaista ispod nivoa. Da ponovim reč je o kontinuiranoj kampanji, a tu računam i deljenje državnog novca. Evo sad opet 20.000 dinara za penzionere. Ta nagla briga za penzionere je u potpunom raskoraku s činjenicom da je nekadašnja prosečna penzija iznosila 60 odsto prosečne plate, a sad je svedena na 40 osto. To pokazuje da to nije motivisano iskrenom brigom za penzionere, već je reč o pokušaju kupovine simpatija.
Opozicija je prilikom poslednjih zasedanja rešila da bokira rad parlamenta, jer nije ispunjen nijedan zahtev protesta “Srbija protiv nasilja”. Mislite li da je to zaista jedino rešenje u ovom trenutku?
Veliko je pitanje da li u ovom trenutku ima bilo kakvog rešenja. Već dugo vremena naša Skupština deluje na način koji je za sve nas ponižavajući način. Ta atmosfera koju gledamo, taj rečnik, ti odnosi, to je ispod nivoa kafane i pijace. Za to je bez sumnje objektivno najodgovorniji onaj koji je odgovoran za red u Skupštini, a to je predsednik parlamenta Vladimir Orlić. Ne samo da se ne trudi da obezbedi taj red, već zapravo indukuje takvu atmosferu. Često smo svedoci grubo diskriminatorske primene pravilnika, u kojem se opoziciji izriču sankcije zbog nekakvog navodno neparlamentarnog ponašanja, a s druge strane se tolerišu i postupci koji nikako nisu za tolerisanje. Primer bez presedana je ono skandalozno prepravljanje stenograma posle Gašićevog najblaže rečeno nespretnog nastupa u Skupštini. Pokušaj blokade je doveo do kulminacije neverovatnih postupaka. Suočeni smo s ulaskom kordona neuniformisane policije u salu parlamenta tokom zasedanja. Dakle, Vlada je ušla tako da sebe kordonom policije odvoji od parlamentaraca, što je presedan u svetu. Još neprijatnije je bilo ono što smo sutradan videli, da po hodnicima policajci sprečavaju opozicione poslanike da se kreću i ulaze u salu. To je ne na rubu, nego čak i jeste krivično delo. Ko je to naredio? Mogao je da odobri samo Orlić.
Opozicija je to nazvala nasiljem, a mi smo nedavno zaista imali pravo nasilje nad Predragom Voštinićem iz Lokalnog fronta, kog su oborili s bicikla i naneli mu teške telesne povrede. Šta mislite o samom incidentu, ali i o reakcijama vlasti nakon toga?
Sticajem okolnosti, pre nekoliko dana sam razgovarao s Predragom Voštinićem o tome i on me je zamolio da budem njegov pravni zastupnik. Ja sam to prihvatio. Ali ne govorim samo iz te pozicije kad kažem da je jako važno da se sve okolnosti odgovorno i ozbiljno razjasne i da oni koji iza toga stoje snose odgavarajuće konsekvence Nažalost, mislim da to ide za sad u sasvim drugačijem pravcu. Pre svega policija je vrlo brzo kvalifikovala kao nekakavu saobraćajnu nezgodu i odmah nakon toga dala informaciju da je vozač bio u alkoholisanom stanju ali ga nije zadržala. Bez odgovora je ostao čitav niz pitanja koje zahtevaju odgovore. Tamo je bilo više ljudi, svedoka koji su ukazivali na činjenice koje izazivaju ozbiljnu sumnju u takvu kvalifikaciju policije. Ako se govori o tome da je pokušaj najblaže rečeno guranja s puta ponovljen, da je vozilo to pokušalo, pa nije uspelo, pa produžilo put i okrenulo se, oborilo Voštinića i nanelo mu teške telesne povrede, onda je zaista kvalifikacija saobraćajne nezgode teško prihvatljiva. Kad dodamo i neke druge okolnosti, navode da su u vozilima bili pitomci Policijske akademije, čak i policajci, onda to slučaj dodatno komplikuje. Mi smo imali situaciju i da je odmah nakon toga u proaladinom mediju objavljen intervju osumnjičenog za ovo delo koji objašnjava da je on zapravo izložen političkim napadima i da je osumnjičen za pokušaj ubistva iako ga niko, ni Voštinić niti bilo ko drugi, nije optužio za pokušaj ubistva, već su insistirali na okolnostima koji moraju biti objašnjene. A onda i sam predsednik Vučić u svom nastupuiako apsolutno nepozvan na sličan način govori o tome, i tvrdi da se zloupotrebljava jedna nezgoda i da se pokušava predstaviti kao pokušaj ubistva. Insistiraćemo na tome da se sve te okolnosti razjasne, pitanje je da li ćemo u tome uspeti.
Verujete li da ćete doći do istine?
Znate šta, u zemlji čiji su pravni poredak i pravosudni sistem temeljito urušen, da ne kažem gotovo potpuno devastirani, teško je biti siguran. Ali siguran sam da ćemo pokušati i da ćemo insistirati na tome.
Veliku pažnju javnosti izazvalo je i suđenje inspektorima koji su otkrili aferu Jovanjica. Kako mislite da će se taj slučaj završiti?
Ono u šta sam siguran to je da će se vlast potruditi da se ta priča razvlači . Kako će se završiti, ponavljam ono što sam rekao u odgovoru na prethodno pitanje. S ovakvim stanjem pravnog poretka, sve je to u domenu spekulacija. U svakom slučaju ono što se tim inspektorima dešava je zaista paradoksalno. Vi imate situaciju gde su državni službenici, angažovani u borbi protiv narkotika, gde je jedan načelnik odeljenja, drugi šef operative, a treći inspektor, otkrili nekakav slučaj. Oni su ga dokumentovali i taj slučaj je eskalirao u aferu Jovanjica. To su činjenice, to su ljudi koji su godinama radili na tom poslu i čiji stručni dignitet do tad nikada nije bio doveden u pitanje. Oni su to predali tužilaštvu, koje je tu prepoznalo dovoljno dokaza da bi se moglo govoriti o osnovu sumnje. Potom podižući optužnicu diže to na nivo osnovane sumnje i konačno kad je optužnica, nakon njenog sudskog ispitivanja stala na pravnu snagu, došli smo do najvećeg mogućeg stepena simnje, pre izvesnosti, pre potpune istine koju treba da utvrdi sud. A mi smo sad u situaciji da vlast i neki državni funkcioneri te iste ljude koji su otkrili ovaj slučaj pokušavaju da kompromituju. Odjednom počinje priča da su neznalice, nestručni, kompromitovani, korumpirani… Kako je moguće da se sve to dešava baš u ovom trenutku, a da se to nije govorilo ranije. Vrhunac apsurda je u tome da bi o njihovom uklanjanju sa poslova koje su radili trebalo da odlučuje direktor policije. A mi skoro tri godine nemamo direktora policije, pa o celoj stvari odlučuje neko u koga oni upiru prstom, jedna politička figura a to je ministar Bratislav Gašić.
Opozicija traži izbore u decembru, predsednik Vučić je ranije u nekoliko navarat rekao da će ih biti kad god to zatraže, a sad čekamo da razmotri ovo pitanje do kraja meseca. Mislite li da će ih biti?
Mislim da je sve to što sad vidimo samo dimna zavesa, nešto što služi samo zbunjivanju javnosti, komplikovanje inače vrlo nejasne slike. Nije jasno o kakvim izborima govori Vučić, a o kakvim opozicija. Beogradskim, parlamentarnim, lokalnim, pokrajinskim, svi oni, neki od njih itd. Mislim da u ovom trenutku čak ni Vučić nije odlučio kad će ih biti. I za ove najave da će ih biti u martu sumnjam da su ozbiljne, on je kao mogući izborni dan spomenuo 4. mart što je ako se ne varam potpuno nemoguće, jer je to radni dan. Zato mislim da je to sve dimna zavesa. Videćemo, različiti akteri bi trebalo da raspišu te izbore. Vanredne parlamenatrne izbore bi trebalo da raspiše Vučić, lokalne Orlić, pokrajinske predsednik Skupštine Vojvodine, ali kako god bilo, mi znamo da će o tome odlučiti jedna ličnost. Pritom, to ne zavisi samo od njegove volje, već i od njegovog kaprica. A to situaciju čini dodatno teškom za predviđanje.
Do kakvih rezultata opozicija može na tim izborima?
Kad govorimo o rezultatima, mislim da nije realno očekivati ono što je glavni zahtev opozicije, a to je da prvo budu održani vanredni beogradski izbori. SNS dobro zna da bi u Beograd izvesno doživeli poraz i mislim da je isključeno da bi to dozvolili. Poraz u glavnom gradu sam po sebi znači mnogo, a u predvečerje parlamentarnih izbora imao bi za dodatni efekat lošiji rezultat SNS i na tim izborima. Zato ne verujem da je to realno. Ako uopšte bude beogradskih izbora, biće održani u isto vreme kad i parlamentarni. Što se opozicije tiče, mislim da su šanse za pobedu realne u Beogradu. Velike šanse opozicija ima i u Nišu i Novom Sadu, što zbog sopstvenog rejtinga, što zbog očiglednih problema koje SNS ima u unutrašnjosti. Javljaju se, očekivano, prve pukotine i sukobi u toj strukturi, koje je prethodnih dana lično Vučić, iako više nije predsednik SNS, pokušao da reši. Što se parlamentarnih izbora tiče, mislim da i istraživanja pokazuju da uz raspoložive resurse, dosadašnje saveznike, ali i sa nekim pritajenim, na parlamentarnim izborima SNS ima veće šanse.
BONUS VIDEO: Predrag Voštinić u Utisku nedelje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare