INTERVJU Peđa Mitrović: Vučićev potpis je na svakom nasilju u Srbiji, VJT opstruirao istragu napada na mene

Sedam meseci nakon napada na generalnog sekretara Stranke slobode i pravde Peđu Mitrovića na protestu u Beogradu, Apelacioni sud odlučio je da je za taj slučaj ipak nadležno Više javno tužilaštvo. Mitrović, s druge strane, tvrdi da su meseci izgubljeni i da očekuje nastavak opstrukcije. 

VJT je do sada svojim odlukama direktno opstruisalo identifikaciju grupe huligana iz SNS-a, tako da opstrukciju očekujem i u nastavku. Da podsetim, VJT je danima ćutao i nije pokretao istragu o tome ko su maskirani SNS huligani koji su mi šipkom razbili glavu i naneli povrede po telu, nego se tek nakon mog otvorenog pisma tužiocu Stefanoviću prvo javno oglasio i direktno minimizirao težinu napada, pa tek onda formalno zaveo slučaj i uputio ga Prvom osnovnom tužilaštvu, što je nezakonito. No, Apelacioni sud je slučaj ipak vratio VJT-u, ali su meseci istrage izgubljeni.

Smatrate li da je tužilac Nenad Stefanović postupao po političkoj direktivi kada je reč o vašem slučaju?

Prema našim saznanjima, dok je VJT opstruisao proces, snimci sa kamera državnih institucija koji su snimili napadače obrisani su iste noći. Tako je identifikacija najlakšim putem, kroz video-snimke, onemogućena. No, napadači su celu tu noć ponosno stajali rame uz rame sa funkcionerima SNS-a ispred prostorija opštinskog odbora Savski venac, tako da svi njihovi funkcioneri znaju o kojim licima se radi. Sada VJT treba da pita Miloša Vučevića, predsednika SNS-a, da dostavi spisak huligana koje je njegova stranka za tu noć regrutovala, platila, kupila im opremu i dala komandu da tuku ljude na ulici, jer oni stoje iza napada. Slučaj nije teško rešiti, ali pošto dokazuje direktnu vezu između SNS-a i političkog nasilja, neće biti rešen.

Od koga dolaze te direktive?

Da li su direktno došle od Vučića ili ne, svejedno je, njegov je potpis na svakom nasilju u Srbiji. On je arhitekta režima koji u TV prenosima mirne protestante proglašava legitimnim metama, koji bez griže savesti daje pomilovanja batinašima koji bejzbol palicom lome vilicu studentkinji, koji je zaštitnik raznih SNS nasilnika poput Milorada Pantića Lukija, šerifa iz Pećinaca koji je iz vrtića izbacio decu jer su im roditelji članovi opozicione stranke. Dokle god ceo sistem počiva na njegovoj ličnosti i autoritetu, svaki potpis na nepravdi i režimskom nasilju u Srbiji je njegov.

Napad na vas dogodio se tokom letnjih protesta na koje su pozivali i studenti i opozicija. Danas se mnogo govori o (ne)saradnji te dve strane. Verujete li da je moguć dogovor? Kako bi on trebalo da izgleda?

Borimo se protiv političke anomalije koja je otela sve državne resurse i promene zahtevaju besrezervno jedinstvo svih koji žele bolju Srbiju. Moramo biti objektivni i racionalni, maksimalno solidarni i moramo razgovarati bez zadnjih namera kako bismo potencijal za promene pretočili u izbornu pobedu. Verujem da će nas realnost usmeriti da se tako ponašamo. Međutim, nisu me obradovale informacije da na sastanke lokalnih organizacija kao predstavnici jednog velikog pokreta dolaze pojedinci tako što ne govore svoje ime i prezime, već kodna imena, poput „Kaluđer“, koji misle da arogantno mogu da određuju ko može, a ko ne može na listu i koji odjednom ponavljaju da su pogrešili što su dopustili jedinstvenu listu u Boru i Bajinoj Bašti. Taj put, ako hoćemo promene, jeste promašaj. Nije me obradovalo ni to što studentski pokret nije iskoristio svoj moralni autoritet i stao iza svih žrtava ovog režima, pa nije osudio svaku represiju koja se desila u ovoj borbi. Mnogi građani, nezavisni novinari i publicisti, koji su se glasno i srčano borili protiv režima, pretrpeli su represiju bez njihove podrške. To govorim kao neko kome su upravo režimski batinaši šipkom otvorili glavu, ali i kao funkcioner stranke čiji su članovi gubili poslove, kojima su palili automobile i prebijali ih, ali koji su uprkos tome nosili baklju slobode svih prethodnih godina, nisu spavali i skrivali se da bi ostali čisti. No, verujem da smo u stanju da prevaziđemo sve svoje slabosti i nepoverenja, jer svi pred sobom imamo jednog neprijatelja, a to je samo i isključivo režim.

Kakav ishod očekujete od predstojećih lokalnih izbora? Mogu li oni da ubrzaju odluku vlasti o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora?

Svi lokalni akteri, uz podršku centrala, na narednim izborima učiniće sve što mogu da dođe do promene u njihovim lokalnim sredinama. Samo moramo biti realni i znati da će režim koristiti ceo državni aparat da vodi režimsku kampanju u svih tih deset opština kako bi maksimizirao rezultat svoje liste i smanjio izlaznost ljudi koji su za promene. Borba neće biti ravnopravna. Pratite gde će se i u kom broju do izbora pojavljivati ministri i kome će se na nameštenim konkursima dodeljivati državna sredstva. Koordinacija režimske kampanje neskriveno se vrši na sastancima svih državnih organa, uključujući i samu Vladu, tako da će svaki rezultat koji antirežimske liste osvoje na lokalnim izborima biti veliki i značajan.

Verujete li da je ova godina izborna, s obzirom na to da trenutno imamo samo reč Aleksandra Vučića da će do kraja godine biti izbora?

Oni se za izbore spremaju kao da će biti krajem ove godine, a da li će ih i biti zavisiće od rezultata istraživanja javnog mnjenja i njihove procene da li mogu u kratkoj i brzoj kampanji da ostvare pobedu. Za sada istraživanja ne pokazuju velike promene u raspoloženju građana, pozicije su „zaključane“ i svi su u niskom startu i iščekuju izbore. Ja najiskrenije verujem u pobedu ukoliko budemo pametno i posvećeno radili.

Vaša stranka pripada bloku proevropskih opozicionih partija koje sve češće deluju zajedno. Koliko je realno da te partije formiraju koaliciju na izborima, kad god oni bili?

Proevropska opozicija je do sada postigla značajne rezultate zajedničkim radom i očekujem nastavak te saradnje i do izbora. Podsetiću vas da je veća pažnja Evropske unije prema degradaciji demokratije koja se u Srbiji dešava i promena odnosa EU prema režimu rezultat našeg rada. Mi dalje jačamo saradnju i zajedničku pripremu za izbore, jer smo već ušli u izbornu godinu.

Kad smo kod Evrope, koliko je danas Srbija daleko od EU? Kako biste ocenili odnos vlasti u Beogradu i zvaničnog Brisela? Jesmo li došli do najniže tačke u tim odnosima?

Usvajanjem Mrdićevih zakona evropski put Srbije je suspendovan, tačka. Srbija je danas dalja od EU nego 2012. Režim je u svim geostrateškim lomovima nepogrešivo birao da bude dalje, a ne bliže Zapadu. Umesto da sprovode reforme koje se tiču vladavine prava, uprave, ekonomije i obrazovanja, oni su kola okrenuli unazad, nadajući se da će sve te birokratske zahteve zaobići ličnim političkim veštinama. To nerazumevanje procedura i institucija eskaliralo je onim blamantnim pokušajem da se pod lažnim imenom prošvercuju na događaj Donalda Trampa. Ti ljudi suštinski ne razumeju zapadne norme i tekovine, naivno veruju da su sami snagom svoje ličnosti dovoljni da okreću točak istorije. To je potpuni politički i diplomatski promašaj. Ko misli da se preteruje neka pogleda čuveni „semafor“. Već 14 godina su na vlasti, a Srbija nije u EU. Za to vreme čak i Albanija i Crna Gora dobijaju programiran ulazak u EU 2027, Srbija ne. Još najmanje jedna generacija u Srbiji ostaje van evropskih tokova, a to je najveći dokaz promašaja ove vlasti.