U intervjuu za dnevni list "Nova", narodni poslanik Pavle Grbović rekao je da nacionalno jedinstvo po pitanju Kosova koči predsednik Srbije Aleksandar Vučić, te da priču oko francusko-nemačkog sporazuma predsednik želi tako da postavi da je on, kao kaže, u središtu teme i da svi prema njemu opredeljuju.
Aljbin Kurti izjavio je da prihvata sporazum koji je predložila EU, a istovremeno u Srbiji se odigrala prava “drama” – predsednik ponovo nudi ostavku, pominju se novi izbori, naprednjaci su besni na socijaliste. Vidite li vezu između ova dva događaja?
Reč je o novoj rundi šahovske partije između Vučića i Kurtija, a jedini njihov cilj je da prebace pritisak na onog drugog, dok stvarno rešenje izbegavaju. Kurti to čini nerazumnim zahtevima, dok je Vučiću u interesu beskonačno pregovaranje o tehničkim stvarima, dok suština izmiče i jednom i drugom , a to je da sve manje i Srba i Albanaca želi da živi na Kosovu i da nam preti to da ćemo se svađati oko teritorije bez ljudi.
Predsednik je navodno ljut na socijaliste zbog nedostatka podrške. Kako su se oni ponašali u Skupštini?
Socijalisti su se uglavnom držali po strani i javljali su se za reč samo kada je bilo potrebno da se brane tekovine Miloševićeve politike. Ne mislim da je reč o otklonu od SNS-a već pokušaj da se skrivanjem pod kamen sačuvaju od plaćanja ceha u čijem su pravljenju imali ključnu ulogu.
Kako ste razumeli Vučićevo obraćanje narodu putem Instagrama?
Razumeo sam da je predsednik veoma ljut i da zbog toga svi treba da delimo njegovu frustraciju.
Koliko je Srbija posle sednice o Kosovu blizu postizanja nacionalnog konsenzusa kad je reč o o ovom pitanju?
Teško je postići jedinstvo kada još uvek nismo definisali šta je naš državni interes. Za Pokret slobodnih građana je to sigurna i prosperitena budućnost u kojoj ćemo biti u miru i sa sobom i sa svojim okruženjem, a to je Evropa. Za režim je to odbrana tekovina politike iz njihove prethodne reinkarnacije. Mi nismo spremni da trampimo budućnost još jedne generacije da bi oni koji su vodili najpogrešniju politiku u istoriji Srbije dobili komfor da ne priznaju da su upropastili sve čega su se dotakli i da su sve svoje ratove izgubili.
Ne radi se tu o čuvenoj „podeli odgovornosti“, upravo suprotno, radi se o odbijanju da se taj teret koji su oni napravili nabaci na leđa ljudima koji u njegovom stvaranju nisu učestvovali. Toj nacionalnoj konfuziji doprinose i oni koji ne smatraju da je politika čije posledice danas trpimo bila loša, već da je SPS i tadašnji radikali, a sadašnji naprednjaci, nisu vodili dovoljno efikasno, već bi oni to radili mnogo brže, jače i bolje.
Znači li to da vi nećete podržati Vučića ukoliko odluči da potpiše sporazum?
Upravo tako Vučić želi da postavi stvari, da je on u središtu teme i da se prema njemu opredeljujemo, ali ja na takvu igru ne pristajem. Ovo pitanje je mnogo značajnije od njega i posledice su mnogo dalekosežnije od njegove vladavine. Ovakve odluke su prelomne i imaće uticaj na život generacija u čijoj svakodnevici neće biti ni Vučić ni SNS i zato ne smemo da dozvolimo da nam svojim agresivnim nametanjem Vučić zamagli vidike. Ako predlog bude dobar i ako vodi trajnom i održivom rešenju, onda ga treba ozbiljno razmotriti i podržati. Sporazum, rešenje, a ne Vučića.
Predsednik Srbije u više navrata je govorio o tome da nam je neophodno jedinstvo po pitanju Kosova. Ko koči to jedinstvo?
U prvom redu to radi sam Vučić. Očigledno je da ustavnu odredbu prema kojoj predsednik Republike izražava državno jedinstvo tumači kao obavezu svih aktera da mu daju blanko podršku. S druge strane, realnost je takva da on zaista jeste u poziciji da odlučujeće utiče na donošenje važnih odluka, ali za to ili nema hrabrosti ili mu nedostaje politička vizija. Njegovi nastupi deluju kao da mu svi prave pritisak i da nam nervozno poručuj „šta sad vi hoćete „. To znači da nije dorastao tom pritisku i da ne razume svoju ulogu.
Zbog čega je Vučiću bila potrebna ova sednica, ako niste dobili na uvid francusko-nemački predlog?
Da bi u jednoj naelektrisanoj atmosferi i u neravnopravnim uslovima pokazao kako su svi isti jer samo galame i tuku se, a on je ozbiljan državnik koji rešava državne probleme. U toj postavci on ne štedi ni svoje jer ih tretira kao lako zamenjive, pa ako njihovo trošenje doprinosi stvaranju takve slike nije problem da ih „žrtvuje“. Svojim provokacijama pokušava, i često uspeva, da opozicioni fokus usmeri na sebe kako bi „dokazao“ da se svi drugi bave njime a samo se on bavi Srbijom.
I kako vam deluje, da li je uspeo u toj nameri da sebe predstavi kao ozbiljnog, a opoziciju kao “one koji se samo tuku” ?
U jednom delu javnosti koji je pod njegovom apsolutnom kontrolom verovatno jeste, ali mnogi koji su gledali prenos su mogli da vide da nije baš sve tako kako je on želeo da predstavi. Ponosan sam što smo i kao Pokret slobodnih građana ali i kao poslanička grupa Ujedinjeni ozbiljno nastupili i što smo pokazali da imamo hrabrosti za jasne stavove i odluke ali i integriteta da ih zastupamo na dostojanstven način.
Koje rešenje za Kosovo bi bilo prihvatljivo za Srbiju?
To bi bilo rešenje koje se bazira na tri ključne tačke:
1. Jasne garancije bezbednosti Srba i očuvanje našeg kulturno-istorijskog nasleđa na Kosovu. Između ostalog to podrazumeva i prethodno formiranje ZSO kao i eksteritorijalnost crkava i manastira ili neki drugi modalitet njihove autonomije. Ključna stvar jeste decidno preuzimanje odgovornosti od strane međunarodnih aktera za poštovanje i sprovođenje ugovorenog kako i neki budući sporazum ne bi doživeo sudbinu briselskog koji je postao pravno siroče za koje niko nije odgovoran.
2. Uvažavanje nacionalnog dostojanstva Srbije neprihvatanjem Kurtijevog zahteva o međusobnom priznanju kao okvira pregovora.
3. Izvesna i sigurna evropska perspektiva zapadnog Balkana. Potrebni su nam zajednički napori kako bi ovaj prostor izbegao perspektivu slepog creva – periferije na koju se obrati pažnja tek kad se ozbiljno upali. Mi smo svi daleko od EU i sadašnji sistem integracija ne deluje stimulativno na nas. Teško je napraviti prve a ujedno i teške korake, ako znate da je cilj relativno daleko a da zbog toga nećete biti adekvatno uvaženi. To se desilo Severnoj Makedoniji i taj slučaj je naneo ozbiljan udarac evroentuzijazmu na ovim prostorima. Jasno je da ne možemo da tražimo ekspresno članstvo u EU, jer ovo nije trgovina, ali verujem da svi akteri berlinskog procesa mogu da postanu deo zajedničkog evropskog tržišta.
Verujete li u priču da Srbiju čekaju „teške posledice“ ako ne prihvati francusko-nemački predlog?
Ovo nije samo francusko-nemački već evropsko-američki predlog. Njegovo olako odbijanje nije samo odbijanje njegove sadržine, već i njegovih aktera , evro-američkog političkog konteksta kao i ujedinjene Evrope i SAD u trenutku kada je njihovo strpljenje za neodlučnost na najnižem nivou. Posledice bi bile ozbiljne, u kojoj formi bi se iskazalo, zaista je najmanje važno. Čudi me rasprava o tome postoje li formalne pretpostavke i institucionalni mehanizmi za sankcionisanje. Nisu postojale ni ranije, pa smo bili žestoko kažnjavani. Nije potrebna nikakva odluka, a kamoli jedinstvo u okviru EU i SAD pa da trpimo ozbiljne ekonomske posledice.
Ne treba i ne bi se povukli svi investitori, dovoljno bi bilo da se povuče njih 10 odsto i mi bismo imali desetine hiljada porodica bez prihoda. To je socijalna bomba koja bi iz temelja ugrozila Srbiju. Ne mora niko da nam uvede vize, dovoljno je ako povlačenje nekih postojećih i izostanak budućih investicija pokrene novi i veći talas odlazaka iz Srbije. Državi sa tako nepovoljnom demografskom slikom veće kazne nema. Na kraju krajeva, dovoljna kazna je i da ostanemo slepo crevo Evrope , odsečeni od kontinenta na kom živimo i stola za kojim se donose ključne odluke.
Bonus video: Radomir Lazović: Objavićemo francusko-nemački predlog ako ga budemo videli