7
Ognjen Radonjić, profesor na Filozofskom fakultetu, kaže u intervjuu za Nova.rs da se ova vlast ne obara na izborima, da prozapana opozicija krca sujetama i međusobnom netrpeljivošću, a da nas desnica vodi u devedesete i izolaciju. Radonjić za naš portal odgovara i na pitanja koliko smo daleko od promene vlasti koja se desila u Crnoj Gori, objašnjava razliku između Vesića i Šapića i navodi zašto premijerka Brnabić vodi hajku protiv nezavisnih medija.
Gotovo je izvesno da će do kraja godine ili na proleće sledeće biti održani izbori. Kakav rezultat opozicija može na njima da napravi?
Ova vlast se ne obara na izborima. Ipak, važno je da u trenutku kada započne raspad, postoje organizovane političke snage koje će pomoći da izbegnemo intenzivna društvena previranja. Nažalost, u ovom trenutku opozicija izgleda loše. Iz moje perspektive, desnica ima svoju agendu koja nas vodi u devedesete i izolaciju. Opet, indikativno je da su na izborima 2020, Metla i Zavetnici imali 2,2 i 1,4% glasova i da su samo dve godine nakon toga ušli u parlament sa 5,5 i 3,8%. Rekao bih da su im naprednjaci dali i logistiku i finansije kako bi igrali ulogu strašila. Pogledajte samo taj POKS sa oko 130 preletača, preletače iz Zavetnika i ko zna koliko još spavača u njihovim redovima imaju naprednjaci.
Opet, opozicija sa prozapadnom agendom krca sujetama, međusobnom netrpeljivošću, dezorijentisana je i loše organizovana. Ne rade na koaliciji, koordinaciji, lokalnim odborima, ne obilaze Srbiju, osim kada izbije neki incident pa se tamo pojave što je samo pokazatelj nedostatka lokalne političke infrastrukture. Na kraju, kada prođe incident, i oni se vrate svojim kućama, ljudi koji tamo žive ostaju na milost i nemilost lokalnim gazdama. Desničari i naprednjaci izlaze na izbore. Naprednjaci vladaju sa oko 30 odsto biračkog tela što znači da postoji značajan prostor za mobilizaciju apatičnih građana. Nažalost, prozapadna opozicija za ovaj zadatak ne pokazuje zrelost, što i nije čudno s obzirom da čelne pozicije u većini ovih partija i dalje zauzimaju ljudi koji su konzistentno gubili na izborima od 2012. Takođe, ne mislim da je poželjna bilo kakava koalicija sa desničarima sa ciljem da se obori ova vlast. Truli kompromisi su vodili ubistvu Đinđića i nakon toga agoniji od 10 godina koja je vodila velikom povratku današnje vlasti ogrezloj u korupciji i kriminalu.
U Beogradu je opozicija prošli put bila na pragu pobede. Da li će sada, ako budu raspisani izbori u glavnom gradu, proći bolje ili lošije?
Ne bih rekao da je bila na pragu pobede. Situacija je bila takva da na nivou Srbije opozicija nije pokrila ko zna koliko biračkih mesta, i što je važnije, ni Beograd nije bio pokriven iako su nas uveravali u suprotno. Podsetiću vas da u biračkim odborima često opozicija nije imala svoje aktiviste, već su se ljudi javljali na oglase, a takvi ljudi su ili poslati od strane naprednjaka ili nisu zainteresovani za tačnost zapisnika.
Posledica je bila ogroman broj prigovora na zapisnike koje je GIK jednostavno odbila. Druga posledica je bila da opozicija nije znala kolika je tačno bila izlaznost niti je znala koliki je tačan broj glasova osvojila. Dobar indikator tog stanja je bila izjava šefa izbornog štaba Ujedinjeni, Branimira Kuzmanovića oko 21.30h te noći, da preliminarni podaci ukazuju na to da su u Beogradu osvojili većinu Ujedinjeni, Moramo i koalicija NADA. Potom je gospodin Đilas, dok su izbori još trajali, jer GIK još nije razrešio sve prigovore, otišao na razgovor sa predsednikom sa svojom računicom 55:55, pri čemu su u taj broj ušli i Zavetnici i Dveri. Na kraju, ishod je bio 56:54 plus jedno preletanje iz POKS-a za konačnih 57:53.
Dačić kaže da ne vidi potrebu za održavanje beogradskih izbora, jer postoji stabilna većina. Vidite li vi potrebu za tim izborima?
Pa 57:53 jeste stabilna većina. U ovim izbornim uslovima se ne bi ništa promenilo. Ili bi bilo još gore, zavisno od naprednjačkog inženjeringa.
Koja je razlika između Gorana Vesića, koji je praktično upravljao Beogradom, i Aleksandra Šapića, aktuelnog gradonačelnika?
Šapić je doktor nauka, a Vesić veliki pisac. Oni su samo personifikacija jednog izuzetno štetnog sistema. U zemlji koja je u poslednjih desetak godina zbog negativnog prirodnog priraštaja ostala bez preko 400.000 ljudi i iz koje je u istom periodu otprilike isti broj emigrirao, cveta stambena gradnja u prestonici. Za koga? Naravno, pitanje je retoričko jer je jasno da je velikim delom ova stambena gradnja praonica nelegalno stečenog, između ostalog od naših građana otetog novca. Drugo važno pitanje je problem značajnog priliva stanovnika sa sela u potrazi za boljim životom. Život na selu i u manjim mestima zamire, a eksplozija stambene gradnje i priliv stanovništva sa periferije bez adekvatne infrastrukture da to podrži vode velikom zagađenju, gužvama, smeću na gradskim površinama, buci, nedostatku kanalizacione mreže, nelegalnim objektima, divljem priključenju na struju itd. Dakle, dok se oni koji upravljaju gradom bogate, obični građani stradaju.
Šta zapravo stoji iza predstave oko odlaska Dragana J. Vučićevića u zatvor? Čemu je ta priča poslužila?
Poslužila je da nam još jednom stavi do znanja da nama vladaju sadisti kojima nije dovoljno da nas ponižavaju i maltretiraju, već moraju i da nam se smeju u lice. Predstavlja relativizaciju zločina nad uistinu žrtavama ovog režima, počevši od Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije, Milana Pantića, Dejana Anastasijevića, Milana Jovanovića pa nadalje. Takođe, iza ovog čoveka je stao sistem: predsednik je ponudio da mu plati kaznu. To je sistem koji zvanično tabloidima plaća 800.000 evra godišnje da nas bombarduju sa preko 1,200 laži.
Isti taj sistem ispumpava novac iz sistema kroz nameštene tendere, nenamensko trošenje sredstava, tekućih budžetskih rezervi, plaća milione evra za nacionalne stadione, Fudbalskom savezu Srbije, Partizanu i Zvezdi koji duguju milione za poreze itd. Sa druge strane, niški hirurzi i zdravstveni radnici su odustali od privatnog života vikendima i bez ikakakve naknade eliminisali liste čekanja. Iza njih nije stao sistem, niti će stati, a mnogi među njima će svoju budućnost potražiti negde daleko. Razlog je prost – ovde su talenat, znanje, integritet, empatija i altruizam nepoželjni.
Kako komentarišete hajku koju lično premijerka Ana Brnabić uporno vodi protiv Nove, N1 i Danasa?
Da su to njeni objektivni intelektualni kapaciteti.
12
1
1
Milo Đukanović pao je sa vlasti posle više od tri decenije. Koliko smo mi daleko od onog što se desilo u Crnoj Gori?
Veliko je pitanje da li bi pao da se nije sukobio sa jednom starom, finansijski moćnom i hijerarhijski strogo uređenom institucijom kakva je Mitropolija crnogorsko-primorska. Tu leži i kjuč otpora – dobra komunikacija, koordinacija, hijerarhija, podeljeni zadaci i njihovo sprovođenje. Drugim rečima, u organizacionom smislu MCP ima sve ono što naša prozapadna opozicija nema. Takođe, Jakov Milatović i Milojko Spajić su postali poznati široj javnosti tek sa pozicije vlasti – bili su ministri u Krivokapićevoj vladi koji je na tu poziciju i došao na predlog MCP. Nadalje, Krivokapića i Bečića je oborio DPS sa Abazovićem uz prećutnu podršku Demokratskog fronta i potom je Abazovića oborio DPS sa Bečićem i ponovo uz prećutni podršku Demokratskog fronta. Na kraju, su svi oni bili na bini da proslave pobedu Milatovića. Dakle, smogli su snage da se ujedinje, s tim što, naglašavam, sve ove stranke stoje na stanovištu da se sa evropskog puta ne sme skrenuti.
Rekli ste da se u Crnoj Gori pojavila nova politička snaga i da to nama nedostaje, kao i mladi između 30 i 50 godina koji imaju strast za politikom. Vidite li nekog među mlađim političarima u Srbiji ko ima potencijal i ko bi u nekom trenutku mogao da napravi prevagu?
Ne vidim. I vraćam se na ono što sam na početku rekao – u opoziciji je veliki broj starih, dobro poznatih lica koja su konzistentno gubili izbore u proteklih dvanaest godina. Elementarno je da stranka gradi svoj podmladak i kadrove koji će u nekom trenutku preuzeti upravljanje strankom. Ne vidim da se to dešava. Jedino što vidim je da se stari, istrošeni kadrovi laktaju čime potiskuju konkurenciju. To je, naravno, luzerska strategija partije kao privatnog projekta.
BONUS VIDEO Utisak nedelje: Borko Stefanović, Ognjen Radonjić i Miloš Jovanović
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
