„Šapića ćemo pamtiti kao fasadnog gradonačelnika jer je pravi gradonačelnik od 2014. godine Aleksadar Vučić, njegovi saradnici se samo menjaju. Vučić za sada nema drugo rešenje osim Šapića i to što je on vezan za njega je velika šansa za opoziciju na izborima“, kaže u intervjuu za Novu direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) i nekadašnji odbornik u Skupštini Grada Nikola Jovanović. Sa njim smo razgovarali o tome da li opozicija može da se ujedini, kakvi su kao političari Vuk Jeremić i Miroslav Aleksić, ali i da li razmatra mogućnost da se vrati u stranački život koji je napustio 2020. godine izlaskom iz Narodne stranke.
Prošlo je godinu dana od kada je na čelo Beograda došao Aleksandar Šapić. Kako biste ocenili njegov rad? Po čemu će se pamtiti Šapićev mandat?
Pravi gradonačelnik Beograda je naravno, od 2014. godine, Aleksandar Vučić. Njegovi saradnici u Beogradu se menjaju, od Siniše Malog do Aleksandra Šapića, ali ne donose suštinske odluke. Saradnici su tu da sprovode njegovu viziju, da se bave komunalnim pitanjima, ali ne više od toga. Tako da ćemo Šapića pamtiti kao još jednog fasadnog gradonačelnika, koji je čak i za ono malo što se pitao donosio loše odluke.
Ja mu lično najviše zameram što se nije uhvatio u koštac ozbiljno ni sa jednim problemom. Promenio je sistem naplate karata u gradskom prevozu, ali je nastavo da kupuje turske i kineske krševe. Preimenovao je komunalce u „Bele“, ali im nije dao nikakva suštinska ovlašćenja, pogotovo u vezi sa bezbednošću dece u školama. Sproveo je licitaciju za lokacije za splavove, ali je apsolutno sve ostalo isto. Podržavam najavu besplatnih vrtića, ali džabe ako su redovi za upis. U budžetu nema izgradnje novih državnih vrtića, što obesmišljava u određenoj meri najavu. Ništa se ne radi do kraja.
Kakvu političku sudbinu očekujete za Aleksandra Šapića? Hoće li ga vlast pustiti „niz vodu“ ili Vučić neće imati izbora i moraće ponovo da ga kandiduje za gradonačelnika?
Za sad predsednik Vučić nema drugo rešenje, ali svestan je da Šapić iritira čak i njegove birače i da mu brže obara rejting u Beogradu od svih prethodnika. Najradije bi odložio izbore u Beogradu do 2026. godine, ali to je politički teško braniti. To što je Vučić trenutno nevoljno vezan za Šapića jeste velika šansa opozicije na izglednim izborima naredne godine.
Može li ujedinjena opozicija da smeni SNS vlast u Beogradu? Da li je realan scenario da se napravi jedan širi front partija, pokreta i organizacija koji će smeniti beogradsku vlast?
Većina Beograđana jeste za promene i na opoziciji je da to artikuliše. Mislim da je opozicija propustila veliku šansu kada nije insistirala na ponovljenim beogradskim izborima, što je bilo na stolu nakon razgovora Vučić-Đilas, jer su samostalni beogradski izbori najbolja moguća opcija za njih. Inače, jedna lista u Beogradu je bio i ostao recept za promenu vlasti. Ako to neko ne vidi nakon iskustava iz 2018. i 2022. godine, onda je to problem. To je jedini put do pobede. Ta jedinstvena lista treba da predloži tim od pet-šest nespornih ljudi, koji su posvećeni Beogradu i prihvatljivi za sve.
Bio sam predsednik zajedničke odborničke grupe opozicije u Skupštini grada Beograda i Saveza za Srbiju-Beograd u periodu 2018-2021 i mogu da posvedočim da je cela opozicija odlično sarađivala – i oni koji su imali odbornike i oni koji nisu, i levi i desni. Beograd ne treba da bude tema ideoloških podela, već naša zajednička kuća koju treba urediti i renovirati.
Da li razmatrate da se vratite u stranački život i da li možete da zamislite sebe kao kandidata opozicije za gradonačelnika?
Čovek može da uradi puno u javnom poslu i za svoj grad i bez stranačkog dresa. Centar za lokalnu samoupravu je nadstranačka i stručna organizacija, koja okuplja ozbiljne profesionalce koji sutra mogu da puno urade u Beogradu. Pošto zagovaram jedinstveni front u Beogradu, na svim relevantnim akterima je da se dogovore oko najboljeg kandidata za gradonačelnika. Nikad nisam lobirao, niti ću, da to budem ja. Lične ambicije ne smeju biti važnije od zajedničkog cilja. Svestan sam po broju mejlova i poruka koji dnevno stižu na CLS da građani očekuju da se dodatno angažujem, ali ponovo ističem – važan je tim i dogovor svih.
Šta mislite da je potrebno promeniti u današnjem Beogradu?
Beogradu pre svega treba plan razvoja u narednih deset godina, iza koga će stati kompletna struka, građani i politička elita i koji neće moći da se stalno menja na osnovu ličnih hirova i partikularnih interesa. Taj plan mora da podrazumeva umrežavanje železnice, luke, metroa, aerodroma i rečnog transporta i vraćanje Beograda na trgovinsku i finansijsku mapu sveta. Beograd, pored ove ekonomske komponente, mora da bude i grad koji idealno povezuje svoje reke sa zelenim površinama, na način da bude jedan od najprijatnijih gradova za život u svetu.
Takođe se zalažem da Beograd ponovo ima svoju policiju, javni servis, sopstveni stambeni fond za mlade porodice, vaspitače i nastavnike, da ima program za vraćanje dijaspore i privlačenje najvećih svetskih firmi iz oblasti trgovine i visokih tehnologija. Moramo i reformisati javna komunalna preduzeća, uvesti profesionalni menadžment i bolju kontrolu, naterati ih da rade u interesu svih građana, a ne partija na vlasti. Umesto favelizacije, sistemske korupcije i urbanističkog nasilja kojima danas prisustvujemo, Beograd u narednih deset godina vidim kao Barselonu ili Singapur.
Svedočimo novim podelama unutar Narodne stranke. Vi ste prvi visoki funkcioner koji je otišao iz te partije. Zbog čega se takve stvari dešavaju ovoj stranci u ovako kratkom periodu?
Ja sam izašao iz Narodne stranke u julu 2020. godine, jer se nisam slagao sa idejom da se rasformira zajednička odbornička grupa opozicije u Skupštini grada Beograda. Moj stav je i danas nepromenjen. Samo ujedinjena, solidarna i složna opozicija može da bude brana ovako moćnom režimu i glasačkoj mašineriji. Zato nema mesta za lične sujete i surevnjivosti unutar opozicije.
Kao jedan od osnivača Narodne stranke, mogu da kažem da je ona izvorno zamišljena kao umerena i demokratska stranka desnog centra, koja je posvećena ideji izgradnje evropske Srbije. Žao mi je što su posle mene još mnogi ljudi otišli, ali ta ideja će ostati živa – na jedan, ili drugi način.
Po izlasku iz stranke, Aleksić je rekao da je odlučivanje u Narodnoj autokratsko. Kakva su vaša iskustva? Kakav je Vuk Jeremić kao lider?
Jeremić je bio izuzetan diplomata i predsednik Generalne skupštine UN i nisam ga nikad video kao diktatora. Odlučivalo se uvek na Predsedništvu stranke, mada sam se ja oduvek zalagao da članstvo direktno glasa o svim kadrovskim pitanjima. Sa Aleksićem sam uvek imao dobar odnos i saradnju na terenu, on je narodni tribun i hrabar čovek. Ako se bude okružio kvalitetnim ljudima – ima budućnost. Deluje mi da su se Jeremić i Aleksić razišli oko suštinskih stvari, oko strategije za delovanje i oko politike. Ali nekad je bolji dobar razvod, nego loš brak. Obojici želim profesionalni i lični uspeh, zaslužuju ga.
Ukoliko bude vanrednih beogradskih izbora, da li biste se priključili nekoj koaliciji stranaka? Ko vam je najbliži ideološki i sa kim ne biste problem da sarađujete?
Mi iz CLS-a ćemo razgovarati o saradnji sa svima koji žele drugačiji Beograd, decentralizovanu i ravnomerno razvijenu Srbiju, uvođenje direktnog izbornog sistema i javnu upravu po evropskim standardima. Sanjam demokratsku i pluralističku Srbiju, svesnu svoje tradicije i istorije, koja zauzima ponosno i dostojanstveno mesto u evropskoj porodici naroda i koja hvata korak sa najrazvijenijim nacijama sveta.Sa opcijama koje to poštuju i vrednuju, mogu sutra i na istu listu.
BONUS VIDEO Može li opozicija kroz protest prvo do izbora u Beogradu?