0
Direktor Centra za lokalnu samooupravu (CLS) i bivši šef odborničke grupe u Skupštini grada Beograda Nikola Jovanović rekao je u intervjuu za Novu da je ubeđen da SNS i SPS odavno nemaju većinu u Beogradu i da aktuelni gradonačelnik Aleksandar Šapić nije istinski izbor Beograđana. Poručio je da je katastrofalna odluka stranaka desnice da izađu razjedinjeno na izbore i naglasio da je Beograd "bure baruta ispunjeno nezadovoljstvom građana".
Očekujete li da će biti formirana nova gradska vlast u Beogradu ili će građani ponovo na birališta na proleće 2024?
Vrlo je realna mogućnost da u Beogradu bude novih gradskih izbora na proleće, zajedno sa opštinskim. Ne zato što će vlast priznati bilo kakve neregularnosti u izbornom procesu, već što nijedna strana nema većinu, a lista Branimira Nestorovića ne želi da se sad svrstava i arbitrira. Novi izbori u Beogradu bi bili i najpravednije rešenje i način za izlazak iz društvene krize kojoj svedočimo. Zato apelujem da se oni održe.
Svedočili smo brojnim izbornim nepravilnostima u glavnom gradu, gde je slučaj „Arena“ definitivno privukao najviše pažnje. Koliko je izborni inženjering uticao da opozicija ne pobedi u Beogradu?
Centar za lokalnu samoupravu je još početkom oktobra prvi izneo podatke o pojačanom upisu birača u Beogradu, uprkos padu broja stanovnika, i mogućoj pripremi izbornog inženjeringa u glavnom gradu. Zato mi je neverovatno da su neki lideri opozicije izjavljivali da se radi o prirodnom prilivu stanovništva, ili da su verovali da će povećana izlaznost pokriti ove mahinacije. Ubeđen sam da je vlast koristila rupu u zakonu i organizovala glasanje određenog broja ljudi u Beogradu koji u njemu imaju samo fiktivno prebivalište, a zapravo žive negde drugde.
Da li je opoziciji ukradena pobeda?
Prave razmere ovog inženjeringa, na žalost, ne znamo i nećemo saznati, jer vlast neće nikada ništa priznati, institucije ne rade svoj posao, a opozicija nije izašla sa svojim rezultatima glasanja, niti je u situaciji da formalno potkrepi razmere ove mahinacije. Na svakom biračkom mestu gde su stizali pozivi za glasanje ljudima za koje niko nije čuo, nije trebalo potpisati zapisnike, ili je trebalo upisati primedbe koji bi bile osnov za obaranje tog biračkog mesta. Ubeđen sam da SNS i SPS odavno nemaju većinu u Beogradu i da aktuelni gradonačelnik nije istinski izbor Beograđana.
Kako se boriti protiv vlasti koja ima sva raspoloživa sredstva da prekraja izbornu volju?
Kao što je Centar za lokalnu samoupravu predlagao, treba obaviti nezavisnu reviziju biračkog spiska i omogućiti svima da provere ko je sve upisan na njihovoj adresi za glasanje. Pošto to niko nije tražio pre izbora, sada se mora izvršiti pritisak na vlast da se te manjkavosti isprave za svake naredne, ili eventualno ponovljene izbore u ovom ciklusu. Jedan od načina tog pritiska jeste da se odbiju dodeljeni mandati u gradskoj i republičkoj skupštini. Mislim da će se to sigurno desiti u beogradskom parlamentu.
Ukoliko je procena da to ne treba raditi u republičkom, onda nije ni trebalo tražiti poništavanje parlamentarnih izbora. Nelogično je osporavati republičke izbore, a slati poruke da se razmatra prihvatanje mandata proisteklih upravo iz tih izbora.
Ko je za vas najveće iznenađenje na izborima? Kako vidite vrtoglavi uspon podrške Branimiru Nestoroviću, ali i veliki broj glasova koji je dobio SNS uprkos velikim aferama koje „drmaju“ aktuelnu vlast?
Najveće iznenađenje je svakako lista Branimira Nestorovića i deluje mi da će ona na ponovljenim izborima dobiti još veću podršku. Očigledno je da je on uspeo da pokupi one glasače koji su antiglobalistički i rusofilski raspoloženi. Što se tiče velikog broja glasova SNS-u, pored određenog izbornog inženjeringa, očigledno je da blok „građanske“ opozicije ne uspeva da prodre u biračko telo vladajuće partije.
Za pobedu u Beogradu je potrebno i dodatno mobilizovati birače sa centra i neopredeljene. To se može postići ili bližom saradnjom sa strankama desnice, ili kandidatom koji je svima prihvatljiv i dovoljno jak da potpuno demaskira populističku i neefikasnu politiku aktuelnog gradonačelnika.
Sa ove distance, da li je bila pogrešna odluka da se na desnici ne formira jedan veliki blok? Deluje da bi uz njihovu koaliciju i broj glasova „Srbija protiv nasilja“ opozicija najverovatnije imala većinu?
Apsolutno je katastrofalna odluka stranaka desnice da izađu razjedinjeno na ove izbore u Beogradu i one snose veliku odgovornost za nedovoljni rezultat opozicije. Ova situacija je kumovala takođe i izbornom usponu liste Branimira Nestorovića. Lista „Srbija protiv nasilja“ je dobila veliki broj glasova, ali i dalje manje od SNS-a, što deluje neverovatno, ali je tako. Bez saradnje građanske i nacionalne opozicije nema smene vlasti u Beogradu, o Srbiji da i ne pričam.
Da bi ova dva bloka sarađivala, neophodno je usaglasiti minimum zajedničkih programskih ciljeva koje bi takva nova vlast sprovodila. Tu je Centar za lokalnu samoupravu spreman da pomogne.
Opozicija je pobedila u nekoliko opština u Beogradu, uključujući i Novi Beograd, gde je godinama prvi čovek bio Aleksandar Šapić iz SNS. Kako tumačite to? Da li je sve to dobar signal da opoziciji malo nedostaje da preuzme vlast?
Nesumljivo je da će vladajuća partija izgubiti vlast na proleće na Novom Beogradu, Zvezdari, Vračaru, Savskom vencu i Starom gradu. To, na žalost, neće značiti puno ukoliko gradska vlast ostane nepromenjena, jer gradske opštine imaju male nadležnosti i male budžete.
Zato se treba sad izboriti za ponovljene izbore u Beogradu i tu uraditi sve ono što nije urađeno u decembru. Takođe, narativ o „krugu dvojke“ je glup i štetan. Nema većine u Beogradu bez boljeg rezultata na Čukarici, Voždovcu, Rakovici, Paliluli i Zemunu. Treba se obratiti i ljudima u Obrenovcu, Mladenovcu, Surčinu i Lazarevcu. Tu su i Barajevo i Sopot. Beograđani su i svi oni koji su došli u naš grad da žive, ili studiraju. Ne postoje dve ili tri klase Beograđana, već je svaki čovek i svaki glas podjednako vredan.
Šta je potrebno uraditi da bi pobedila? Gde ima prostora unaprediti političku borbu u predstojećim mesecima ukoliko se ponove izbori u Beogradu?
Da bi se pobedilo, potrebne su dve stvari. Prva je da se otvori i revidira birački spisak. Druga je da se izađe sa jasnim programom razvoja Beograda i rešavanja ključnih problema u njemu. Kasa u Beogradu je prazna, prihodi su katastrofalni, a kontrola trošenja novca nepostojeća. Javni prevoz je slab, vozila lošeg kvaliteta i nebezbedna, informacije sa aplikacije i info tabli – netačne. Javna komunalna preduzeća su uništena korupcijom i partijskim zapošljavanjem.
Niko se ne brine o zagađenju vazduha, bezbednosti dece i epidemiji kockarnica i kladionica. Svi veliki projekti su zaustavljeni, treba nam više mostova, parking mesta, bulevara, tramvajskih koridora, ali i metro. Sve to moramo da promenimo i uradimo ogroman posao koji nas čeka. Umesto fiksacije na ličnosti, treba da se fokusiramo na probleme koje muče Beograđane i da ponudimo rešenja. Beograd je bure baruta, ispunjeno nezadovoljstvom građana, koje katuelna vlast ne može da drži pod kontrolom.
BONUS VIDEO: Novi beogradski izbori, zbog krađe ili zbog Nestorovića?
