Nebojša Vujović, bivši šef Misije SRJ u UN i učesnik dejtonskih pregovora, kaže u intervjuu za “Novu” da je Aleksandar Vučić sve pregovore o Kosovu vodio sam i da sada traži podršku od nas, “boreći se za jednu svoju svetinju", a to nije Kosovo, već "ostanak na vlasti”. On za naš list navodi i da Vučiću sada pada rejting i popularnost i to tokom koji se ne može zaustaviti.
U direktnom prenosu iz Davosa, sa Svetskog ekonomskog foruma, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odgovornost za situaciju s Kosovom, pripisao, između ostalog, i bivšem šefu Misije SRJ u UN i učesniku dejtonskih pregovora, Nebojši Vujoviću.
Govoreći o “ultimatumu Zapada” u vidu nemačko-francuskog plana, on je rekao da je i Slobodan Milošević do poslednjeg trenutka mislio da nijedan bomba nikada neće pasti, jer su ga svi uveravali da se to neće desiti.
“Neki stručnjaci koji nas danas kritikuju, po čijem nalogu je doveo (Vlijema) Vokera i saglasio se sa dolaskom Vokera za šefa OEBS-a. To je radio Nebojša Vujović i ostali, što danas sve znaju“, naveo je Vučić.
U intervjuu za dnevni list „Nova“ Vujović ističe da je Vučić „atleta manipulacije“ i da mu trenutno pada rejting i popularnost.
„Znate, 1999. su padale bombe, a sada pada rejting i njegova popularnost. I to pada tokom koji se ne može zaustaviti. Znači, grudva je bačena nizbrdo. I to ide nekim svojim tokom“, naglašava on.
Ne znamo šta tačno piše piše u francusko-nemačkom predlogu o Kosovu, ali znamo da se od Srbije ne traži da formalno prizna Kosovo. Sa druge strane, od nas se zahteva da ne sprečavamo članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Može li Beograd da dobije bolju ponudu od ove ili svaka sledeća može da bude samo gora?
Ovo što ste sada rekli je ono – nije šija nego vrat. Ne traže formalno, ali defakto je to priznanje Kosova, jer bez protivljenja članstva u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN, mi ćemo apsolutno izgubiti Kosovo. I to je najveći deo zasluga gospodina Vučića, koji je sve ove pregovore do sada vodio sam i sam je sebe doveo u ovu situaciju. Da je bio stabilniji i da je za savetnike postavio, recimo profesora Nikolu Ivankovića ili Dušicu Lečić Toševski, najčuvenije psihijatre u regionu, možda bi njegova pozicija i pozicija Srbije bila stabilnija. Sada kada je ovo sve sam izveo, na način na koji je izveo, hoće da traži neku podršku i saglasnost od nas koje je on do sada držao u mraku, boreći se za jednu svoju svetinju, a ta svetinja je je ostanak na vlasti. To nije Kosovo.
Da bismo stigli do reči Kosovo, kao velike srpske svetinje, moramo prvo da ispoštujemo dve druge svetinje, a to su istina i sloboda. Aleksandar Vučić je atleta manipulacije. Znate, 1999. su padale bombe, a sada pada rejting i njegova popularnost. I to pada tokom koji se ne može zaustaviti. Znači, grudva je bačena nizbrdo. I to ide nekim svojim tokom.
Pomenuli ste da Vučić pregovore vodi sam, da nema adekvatne savetnike… Da li Srbija još negde greši u pregovorima?
Vučić je sve ove pregovore vodio sam. Imao savetnike ala Nebojša Krstić ili preletači Trivan, Nenad Kovač Roming iz biznisa, Bakarec, Milenko Jovanov… Okružio se sa ljudima koji su samo klimali glavom, a on je sve to sam zatvorio i sam je to držao. Zato sam napravio paralelu sa psihijatrima. Bilo bi lakše i bolje da je to uradio. I sada je otvoreno pitanje, da li mu sad treba praviti izlaz iz ove situacije u koju je on nas sve sam doveo.
Vučić je na sednici Skupštine Srbije u više navrata pominjao generala Lazarevića i rekao da je u džaku poslat u Hag. Da li znate kako je isporučen Hagu?
Bio sam Koštuničnin glavni izaslanik i glavni spoljnopolitički savetnik. Najbolje znam kako se ponašao i u pregovorima u Beču, koji su bili vrlo tvrdi, ali je branio srpske državne, vitalne i nacionalne interese. Nije prodavao ništa ispod stola, kao što je radio Vučić u kontinuitetu, kao peta kolona.
Onda je nedavno napao Koštunicu i mene oko pakovanja generala Lazarevića u vreću i njegovog slanja u Hag. General Vladimir Lazarević je dobrovoljno otišao u Hag. Njega je moj kršteni kum vladika bački Irinej doveo u Beograd, iz nekog mesta gde se skrivao i ja sam dva puta išao u Hag i razgovarao sa Teodorom Meronom, predsednikom Suda, i Karlom del Ponte i dobio od njih uverevanja, ne usmenam već pismena. Predao sam ih vladiki Irineju i Koštunici i generalu Lazareviću u ruke. Da će ako dobrovoljno ode u Hag biti odmah pušten na slobodu, da će ostati na slobodi do početka suđenja, da će moći da odlazi na sve svoje svečanosti, na slave, krštenja, venčanje, da će se lečiti kod svojih lekara u Srbiji… I oni su sve to ispoštovali…
Pomogli smo mu i sinu da reši neki problem oko kredita, lično sam se angažovao, i auto je dobio za porodicu. Bili smo krajnje ljudski, jer smo cenili taj njegov moralno visoki čin kao pravog generala i borca da ode dobrovoljno i skine taj ogroman nijaran sa naših leđa. I to je otvorilo ceo postupak. Mnogi su sledili taj primer.
Kako je izgledao odlazak Lazarevića u Hag?
Pa ja sam ga ispratio na aerodrom i još nekoliko ministara u Vladi. Čovek je dostojanstveno otišao i bio na slobodi dugo do početka suđenja. Može Vučić kao atleta manipulacije sada da iskoristi čoveka koji je u ozbiljnim godinama i koji je svašta doživeo. Nije lako biti u zatvoru.
Zašto sada ima potrebu da pominje generala Lazarevića?
Zato što misli da pljuvanjem većeg od sebe raste. Drugo, Koštunica i danas ima ogroman autoritet. On se toga najviše boji.
Napisali ste u svojoj knjizi da su u vreme dejtonskih pregovora Slobodanu Miloševiću Amerikanci nudili nacrt sporazuma koji je predviđao široku autonomiju za Albance i izgradnju novih institucija, a to je trebalo da znači i ostanak Kosova u sastavu Srbije. Da je to Milošević tada prihvatio, da li bi sada sve bilo drugačije ili bismo opet došli u ovakvu situaciju?
To treba pogoditi, ali lično mislim da je Milošević tada napravio ogromnu grešku. Kada sam mu ja predao taj papir, on ga je čitao desetak minuta, ustao izbezumljenog lica, zgužvao ga i gađao me. Ja sam se sagnuo, pokupio papir i otišao. I onda mi je strašno odzvanjala reč čoveka koji mi je te papire dao u šake, a to je bilo “bolje da rešimo ovo ovako i mirno, nego da dođe velika nevolja, pre svega, za vas, a onda i za sve nas”. Tako je i bilo. To je velika Miloševićeva greška.
E sad, šta bi bilo kad bi bilo i koliki su apetiti Albanaca to je veliki znak pitanja, ali mi ne bi bili u situaciji da dobijemo ovako teške batine koje smo dobili. Situacija bi samim tim bila lakša.
BONUS VIDEO Cvijetin Milivojević: Vučić se u Skupštini ponaša kao predsednik SNS-a, a ne države
