INTERVJU Miroslav Aleksić: Leks specijalis za Generalštab - spas od zatvora za Malog, Selakovića, Vesića...

Da li postoji mogućnost da Aleksandar Vučić sam naredi uklanjanje Ćacilenda?

Sve to što se dešava ispred Narodne skupštine mislim da je jedinstveno u svetu, a u Evropi zasigurno ništa slično ne postoji. Nečuveno je to da predsednica Skupštine, najvišeg zakonodavnog tela, kaže da joj je potrebno 48 časova da se obezbedi ulazak narodnih poslanika na glavni ulaz na naše radno mesto usred plenarnog zasedanja. Četrdeset osam sati za šta? Da zamoli kriminalce da sklone ogradu i da ne napadaju narodne poslanike dok dolaze na svoj posao? Ili da tražimo dozvolu od kriminalaca da prođemo javnom površinom uz prethodno legitimisanje?

To šatorsko kriminalno naselje je podigao Aleksandar Vučić, dok Andrej Vučić direktno komanduje ljudima koji su u njemu. Sumnjam da će ga pomeriti do sledećih izbora, jer se plaši poraza i naroda.

Kako komentarišete najave zakona koje predsedniku Srbije praktično omogućavaju preuzimanje komande nad vojskom?

Takva izmena zakona nije iznenađenje ako znamo da imamo posla sa čovekom koji je opsednut kontrolom i koji zapravo živi u stalnom strahu. Taj strah proizilazi iz toga što je i sam svestan da je uzurpirao vlast. Kada svoju vlast temeljite na represiji i sili, onda je logično da želite u potpunosti da kontrolišete aparat sile kako neki njegov deo ne bi odbio poslušnost.

Podsetio bih da aktuelni zakon propisuje da načelnik Generalštaba i starešine komanduju i rukovode Vojskom Srbije u skladu sa zakonom i aktima komandovanja, a ukoliko predložene izmene budu usvojene načelnik Generalštaba moraće da se povinuje odlukama predsednika. U tom smislu zaista se nameće pitanj kako je odjednom Vojska Srbije shvatila da operativno upravljanje treba da preuzme predsednik Republike Srbije i od načelnika Generalštaba preuzme nadležnosti? I kako je moguće da će to bolje raditi predsednik države od ljudi koji su u vojsci ceo život i školovali su se za to? Da li ljudi koji bi trebalo da brane ovu zemlju treba da pristanu da ih neko gazi i omalovažava, neko ko izdaje srpske nacionalne interese pod plaštom velikog nacionalizma i patriotizma, što smo uvek skupo plaćali?

Načelnik Generalštaba Milan Mojsilović i direktor policije Dragan Vasiljević su prihvatili da budu Vučićeve sluge, da rade za SNS umesto za građane i državu koji ih plaćaju. SNS nije i ne može biti država, to je političko kriminalna organizacija i to bi trebalo da znaju svi koji im služe.

Kako vidite namere vlasti da skine zaštitu sa čitavog područja oko Generalštaba?

Usvajanje leks specijalisa kojim se omogućava rušenje zgrade Generalštaba, prvenstveno služi da se spasu zatvora Siniša Mali, Nikola Selaković, Goran Vesić i Dejan Đurđević, izvršitelji jedne nakaradne ideje, jer ih Tužilaštvo za organizovani kriminal već sprema za listu osumnjičenih i proces koji je, u slučaju Generalštab, tek na početku.

Vlast Aleksandra Vučića po ko zna koji put je pokazala da im je važniji profit od kulturnog i istorijskog nasleđa i javnog interesa i umesto da se delo arhitekte Nikole Dobrovića, koje predstavlja jedan od arhitektonskih simbola Beograda, obnovi i sačuva, vlast Srpske napredne stranke pretvoriće ga u još jedan u nizu projekata sumnjive procedure i još sumnjivijih motiva. Ceo taj koruptivni dogovor je pravio Siniša Mali sa Grenelom i nadam se da Tužilaštvo za organizovani kriminal neće odustati od procesuiranja odgovornih.

Narodni pokret Srbije smatra da Generalštab može i treba da se obnovi. Kasarnu 7. puka treba dodeliti Istorijskom muzeju Srbije da konačno može sve što poseduje da stavi na jedno mesto i napravi stalnu postavku umesto što ga vlast gura u zgradu Železničke stanice koja je neuslovna i nebezbedna.

Kako su zgrade u tom delu grada gradile ruske arhitekte možemo da ga nazovemo Trg ruskih arhitekata i da na taj način odamo počast svim Rusima koji su doprineli i unapredili našu kulturu i nauku, ali i onima koji su učestvovali u borbi.

Kako mislite da će se razvijati priča o NIS-u i da li je sedenje Srbije na više stolica došlo na naplatu?

Situacija sa NIS-om je dosta ozbiljna, ali nažalost aktuelna vlast mesecima ne radi ništa po tom pitanju i sada smo u situaciji u kojoj jesmo. Ono što mene zanima je zašto nisu još 11. januara, kada smo znali za sankcije, dali Rusima 50 dana rok da izađu iz vlasništva, nego to rade sada na štetu građana Srbije. Tako to izgleda kada ste ucenjeni pa ne smete ni da naljutite Putina, a morate i da ispoštujete Amerikance, i sve to preko grbače građana Srbije. To je nečuveno.

Ne znam šta im je tačno ideja, da li će platiti NIS mnogo više nego što vredi ili će ga pustiti da ode u stečaj. Šta god da je, pokazuje neodgovornost i strah, kao i nesposobnost da upravljaju državom zato što gledaju samo kako da sačuvaju sopstvene fotelje, pa makar to i Srbija skupo platila. Ne očekujem nikakvo dobro razrešenje sa ovim ljudima na vlasti, jer da su mogli i želeli, do sada bi već nešto preduzeli.

Koje crne rupe, kako ste izjavili, sadrži predlog budžeta za 2026. godinu o kome se raspravlja u Skupštini?

Punih 13 godina budžet se pravi po meri elite na vlasti, pa tako i ovaj za sledeću godinu koji je potpuno netransparentan, koruptivan i ne oslikava potrebe građana i države već isključivo ljudi na vrhu vlasti koji misle da imaju tapiju na Srbiju. Kada kažem crne rupe, mislim na to da je i u ovom predloženom budžetu sve isto kao u prethodnom, odnosno da korupcija zauzima centralno mesto. Vlast Srpske napredne stranke za vreme svoje vladavine zadužila je građane za 30 milijardi evra, a novac je trošen na koruptivne projekte, dok je infrastruktura plaćana mnogostruko više od stvarne vrednosti. Samo za IT projekte predviđeno je da se izdvoji 5 milijardi dinara, a za subvencije po „posebnom aktu” Vlade 23.4 milijarde dinara. Ovo praktično znači da Parlament daje „blanko ček” Vladi da podeli 200 miliona evra bez jasnih kriterijuma i kontrole. Uz to, tu je još i 20 milijardi dinara za javna ulaganja bez ikakvog preciziranja u šta tačno taj novac ide i za šta je predviđen. To ostavlja mnogo prostora za zloupotrebe.

U predloženom budžetu EKSPO je predviđen kao jedan od ključnih projekata jer vlast to predstavlja kao razvojni projekat, što se nikada i nigde nije dogodilo, a uz njega tu su i fudbalski stadion i akvarijum, umesto kanalizacije, voda, poljoprivrede, besplatnih udžbenika i užina za đake, škola i lekara.

Na koji način može da se izvrši pritisak na vlast da što pre raspiše izbore koje ste više puta označili kao jedini način da se izađe iz krize?

Jedini način na koji možemo da se izborimo da što pre dođe do izbora jeste stalan i koordinisan pritisak svih aktera u društvu koji imaju zajednički cilj. Kada otvorite tabloide ili pustite njihove televizije jasno vidite šta je njihov najveći strah. Plaše se udruženog delovanja cele opozicione javnosti, zato stalno stvaraju veštačke podele i razdore i likuju kad im uspe. Zato želim da apelujem na sve svoje kolege iz drugih opozicionih političkih stranaka, ali i na grupe građana, pokrete, civilni sektor, studentski pokret, sindikate da ne padamo na zamke i da im ne dajemo povoda da likuju. Siguran sam u to da isključivo koordinisano delovanje svih može dovesti do rezultata, a Narodni pokret ostaje tu otvoren za razgovore i saradnju.

Pored pritiska iznutra, veoma je važno da ima i međunarodnog pritiska, odnosno da međunarodna zajednica i pre svega Evropska unija, znaju kakvo je pravo stanje u Srbiji i da postoji alternativa. Znamo da vladajuća stranka strancima predstavlja nešto što ne stoji. Zato su veoma značajni sastanci koje sam imao u Berlinu sa poslanicima Bundestaga i članovima Odbora za spoljne poslove iz CDU i Zelenih Knutom Abrahamom i Borisom Mijatovićem. Važno je što se konačno iz Srbije čuju i drugi glasovi izvan vladajuće stranke. Uverio sam se u to da su naši sagovornici iz Nemačke izuzetno svesni i upoznati sa realnom situacijom u Srbiji i da krizu ne mogu rešiti oni koji su je izazvali. Posebno je značajan bio sastanak sa izaslanikom Ministarstva spoljnih poslova SR Nemačke za Jugoistočnu Evropu, Tursku, OEBS i Savet Evrope Mihaelom Rajfenštulom, inače ključnim čovekom za formiranje politike prema našem regionu. Njega su posebno interesovali moguća rešenja političke krize u Srbiji i delovanje opozicije, kao i situacija sa NIS-om i gasom u našoj zemlji.