Sudija Apelacionog suda i jedan od osnivača inicijative "ProGlas" Miodrag Majić rekao je da se Srbija nalazi u ozbiljnoj političkoj krizi nakon decembarskih izbora i poručio da je veliko pitanje u kom pravcu će otići društvo ukoliko se na nove izbore ide sa "marifetlucima". U intervjuu za Novu je ocenio da vlast može do 2. juna da ispuni većinu preporuka ODIHR-a, ali da je pitanje da li to želi. Ako se ipak, preporuke ne ispune, Majić postavlja pitanje čemu izbori.
U razgovoru za „Novu“, Majić je rekao da „ProGlas“ neće formalno predložiti kandidata za gradonačelnika Beograda, ali da on mora da bude pristojan čovek, sa prepoznatljivom karijerom.
Gostujući u emisiji „Utisak nedelje“ profesor Filip Ejdus, koji je jedan od osnivača Proglasa rekao je da od 40 odsto građana Srbije koji su čuli za Proglas, čak 62% podržava vaš rad. Šta je to ProGlas doneo srpskoj društvenoj i političkoj sceni? Jeste li uspeli da „prodrmate“ građane i da ih probudite iz letargije?
Mislim da je Proglas već doneo nešto novo našoj društvenoj sceni, što nije samo moja ocena već to čujem i u razgovoru sa domaćim i inostranim sagovornicima. Za kratko vreme prepoznati smo kao nova misao i energija. Moje mišljenje je da su građani prepoznali iskrenost kod ljudi u Proglasu.
Od početka smo rekli da se građanima ne obraćamo kako bismo tražili nešto od njih, niti da nameravamo da se kandidujemo, već se obraćamo kao jedni od njih – mi smo zabrinuti građani. Većina nas svakodnevno čuje od komšija, prijatelja, kolega kako su nezadovoljni stanjem u državi, ali čini se da to nezadovoljstvo ne uspevaju da artikulišu.
Proglas je na prvom mestu izašao i rekao da smo mi tu kao svi drugi, zabrinuti građani i pokušavamo svojim primerom da podstaknemo da delujete u onom kapacitetu kojim vam se učini mogućim. Čini mi se da su to građani prepoznali i mislim da je tajna uspeha Proglasa to što radimo ono što govorimo. Uveren sam da je naša akcija izvela veći broj građana na glasanje nego ranije, ali mi to ne znamo. Mislim da smo uneli dodatni strah kod naših vlastodržaca, što ih ih je nateralo da u značajnijoj meri pristupe izbornom inženjeringu.
Premijerka Ana Brnabić upitala je ko ste to vi, pa šta je ProGlas danas gospodine Majiću? Šta je vaš odgovor, kako biste odgovorili premijerki – ko ste to vi?
Dodala je jednu interesantnu stvar, a to je zašto bi ona nas trebalo da sluša. Pomalo sam šaljivo, ali i ozbiljno napisao društvenoj mreži Iks da, ako ni zbog čega drugog, da nas je slušala onda ne bi ona i predsednik pogrešno pričali da su nemogući izbori 2. juna. Mi smo odavno govorili da je razuman i zakonski rok za izbore upravo taj datum.
Ova vlast ima neverovatnu potrebu da bilo koga, ko bilo šta kaže što nije u unisonom, gotovo severnokorejskom narativu, da proglasi za izdajnika i neprijatelja države i društva. Proglas je uspeo da bude forum promišljanja, razmišljanja, koji će u većoj ili manjoj meri da mobiliše građane. Nismo nikakvo veće staraca ili mudraca, već grupa angažovanih ljudi koji će davati rešenja i nuditi društvu preporuke, ali ne eks katetra, već ćemo obilaziti Srbiju i prikazivati jedan kratak dokumentarni film oko toga šta se desilo, a nakon toga pričati sa građanima.
Još uvek se ne zna ko će biti kandidat za gradonačelnika u Beogradu. Hoće li Proglas dati svoj predlog oko kojeg bi se eventualno saglasile stranke opozicije?
Proglas ostavlja političkim akterima da deluju politički, ne samo u vezi sa izborom gradonačelnika, već i sa drugim odlukama. Puno puta se postavljalo pitanje da li ćemo zagovarati bojkot, ali takve stvari ostavljamo političkim činiocima.
Mi ćemo zadržati pravo za sebe da možda kažemo da nešto ne ide u dobrom smeru, ali to ne znači da ćemo reći nekoj partiji da ide ili ne ide na izbore. Smatram da smo mi još uvek na terenu razmatranja hoćemo ili nećemo imati minimum uslova za izbore, pa su naša razmišljanja na tom tragu. Predstoji nam veliki rad, koji treba da krene hitno i to minimum oko dve stvari: birački spisak i upristojavanje Radio televizije Srbije, odnosno vraćanje na ono što je njena zakonska dužnost.
Kako bi trebalo da izgleda idealan fotorobot kandidata za gradonačelnika koji će stati na crtu Aleksandru Šapiću?
Ako mene pitate šta bi trebalo da bude čovek na mestu gradonačelnika ili na mestu predsednika republike, on mora da bude pristojan čovek i koji je pre politike imao nekakvu karijeru. Teško mi je da shvatim da tako veliki broj građana kod nas glasa za ljude na vodećim političkim pozicijama koji su ceo život bavili politikom i nemaju radnog staža. Ako postoji taj fotorobot, on mora da bude čovek respektabilne, uspešne karijere i da poštuje Ustav i zakone ove države.
Neverovatno mi je da toliki broj građana veruje da ljudi koji nisu provereni, njihovo radno mesto bude premijersko ili gradonačelničko mesto. Kada angažujete vodoinstalatera i ako ga ne poznajete, vi pitate šta je radio do sada, kakve su mu rukotvorine, a ovde, gle čuda verujemo da nekoga koga dovedemo bez dana staža i poklonimo mu na upravljanje državu da to iz nekog razloga savršeno radi. Meni to je to neverovatno.
Imali li takvog kandidata u zemlji, ili inostranstvu? Imate li neki predlog?
Siguran sam da imamo, ali deo obmane je da se ljudi sklone iz političkog procesa. Takva atmosfera pogoduje da se ljudi sklanjaju iz politike. Ima itekako ljudi, ali su mahom, nažalost, danas pasivizirani.
Može lli vlast do 2. juna prihvati većinu predloga ODIHR-a? Da li ima smisla izaći na izbore ako uslovi budu isti kao 17. Decembra?
Ova vlast svakako može da ispuni većinu onoga što je rekao ODIHR, osnovno pitanje je da li hoće. Videli smo da to neće učiniti dobrovoljno, već posle svega što znamo to učiniti ako pritisak zajednice i svih aktera koji učestvuju bude dovoljan. Apsolutno je moguće. Ako se ipak ispostavi da se ništa ne menja, da se prepravljaju birački spiskovi, naravno da će se postaviti kao najlegitimnije pitanje čemu uopšte izbori. Moramo u preostalom periodu pažljivo pratiti šta je učinjeno, šta je samo formalno, a šta se dešava na terenu.
Ne smeju se ispuniti fasadne preporuke. To što se na sva zvona pozvana ekipa OEBS-a, to je dobar korak, ali suštinski korak mora biti stvaranje kredibilne komisije koji će odmah, već danas početi rad na biračkom spisku.
Otvaranje biračkog spiska ne znači ništa. Birački spisak mora od strane stručnjaka da bude iskontrolisan, da bude evidentirena i dokumentovana svaka promena, da bismo znali o čemu se radi.
Hoće li slučajevi beogradske „Arene“ ili Male Krsne ikada dobiti sudski epilog? Koliko njihov epilog zapisi od političke volje?
Na moju veliku žalost, ono što sam prognozirao uz mali broj kolega kada je vršena poslednja reforma pravosuđa, videli smo da su sva zaklinjanja na nepristrasnost su bili samo zamazivanje očiju javnosti. Pravosuđe je možda i u gorem stanju pre tih ustavnih promena. Kada je reč o ovim stvarima, mi imamo potpunu paralizu tužilaštva, što više nije nikakva tajna. Bez političkog signala, gde podrazumevam dozvole političkih centara moći gde mislim na predsednika i premijerku, pravosuđe ne može da funkcioniše. Ovakve stvari se ne ispituju. Videli smo da je odbačena krivična prijava od strane tužilaštva. Nažalost, to nas dovodi do toga da bez političkog miga nemamo procese.
Hoćemo li ikada saznati ko je Oskar?
Mislim da da. Iako deluje nekada patetično, zaista postoji ono da je pravda spora, ali dostižna. Onog trenutka kada se pravosuđe oslobodi, kada nova vlast bude rešena da se pravosuđe bavi onim što je njen posao, verujem da je relativno lako brzo i rešiva stvar. Nemoguće je da novinari budu bolji istražitelji od tužilaca, to je velika sramota.
PROČITAJTE JOŠ:
Profesor Ognjen Radonjić izjavio je nedavno da ova vlast neće pasti bez pritiska ulice. Da li ste saglasni sa tim? Da li je bunt i glas građana sa ulice jezik „argumenata“ na koji vlast nije imuna?
To je mehanizam koji sam sebe proizvodi. Vlast zatvarajući institucije, medije, sama tera građane na bunt i ulicu. Institucije su napravljene da se stvari ne rešavaju na ulici, da bi bilo anarhije i bezvlašća. Ako parališete institucije, građani shvataju da ne mogu u redovnom procesu da ostvare svoje prava.
To je jako loše za bilo koje društvo, zbog čega i instistiramo na tome da nateramo institucije da preuzme minimum svojih obaveza. Jako je opasno društvo koji ide ovim putem kojim idemo. To je društvo potencijalnih konfilakata, gde nikada ne znate kome će kada “pući film”, društvo u kome su nepredvidive posledice. Očigledno da to vlast ne shvata.
Kada smo već kod ulice, trenutno nema protesta niti veće pobune građana. Kako vi to posmatrate – da li su se građani malo „umorili“ ili je ovo samo pauza do nekih većih protesta?
Puno stvari dešava se oko ovoga što je velika društvena kriza koja je nastala nakon izbora. Ne bih želeo ni da razmišljam šta se dešava ukoliko vlast ne shvata dubinu krize i krene u nove izbore sa nekim marifetlucima. To može biti veoma opasno i veliko je pitanje u kojem će pravcu otići. Ovakva evidentna raspolućenost društva može se razrešiti time što će se prihvatiti time što će se promene vršiti u hodu. Ne bi bilo dobro čitavu priču vezivati samo za izbore. Ne možete one koji ne misle isto kao vi da držite u getu – informacija, sramoćenja, a ove druge održavati u permanetnoj zabludu. Ako izlaz ne budu izbori, jako se plašim u kojem pravcu će društvo krenuti.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare