U intervjuu za dnevni list “Nova”, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i jedan od pokretača “ProGlas-a”, Miodrag Jovanović, rekao je da ta inicijativa nastavlja sa radom i da u saradnji sa posmatračkom misijom CRTA pripremaju video svedočanstva o izbornoj krađi.
PROČITAJTE JOŠ...
Govoreći o izjavama predsednika Aleksandra Vučića koji je optužio strane posmatrače da su neprijatelji Srbije i da su izbori čisti, pa stoga nije ni potrebna međunarodna istraga, Jovanović je rekao da može da zamisli epilog u kom ga ga stranci primoravaju da radi ono što je do juče tvrdio da ni za živu glavu ne bi uradio.
Šta se dešava sa ProGlas-om, da li on postoji i nakon izbora?
Ovo pitanje bi možda imalo smisla iz ugla nekog ko se informiše putem medija s nacionalnom frekvencijom ili tabloida, jer za njih ProGlas uglavnom ne postoji. Međutim, svi oni koji prate medije koji nisu pod režimskom kontrolom itekako dobro znaju da je ProGlas nastavio sa svojim delanjem – uostalom i organizator je najmasovnije postizbornog protesta, 30. decembra. Pored toga, nakon što su se građani odazvali našem pozivu da dostave dokaze o izbornoj krađi, ProGlas, u saradnji sa organizacijom CRTA priprema odgovarajuće video svedočanstvo o izbornoj krađi. Ono će kao naknadni materijal uz zahteve za poništavanje izbora na svim nivoima biti dostavljen i Ustavnom sudu, a istovremeno, građani će imati prilike da se s njim upoznaju putem medija i društvenih mreža.
Jesu li svi ljudi koji su činili ProGlas i dalje tu, da li će inicijatori ostati i dalje aktivni?
Svi su tu, svi su više no aktivni, o čemu govori i naša – katkad i neželjeno visoka – prisutnost u medijima koji nisu pod režimskom kontrolom.
Da li se u međuvremenu još neko pridružio?
Pridružilo nam se 200 hiljada građana koji su ProGlas potpisali, kao i svi oni koji su voljni da učestvuju u daljim akcijama i aktivnostima ProGlasa.
Dragan Bjelogrlić je u emisiji „Kod Ivana Ivanovića“ rekao da ProGlas ima isplanirana još dva koraka delovanja, o čemu je reč, kakvi su to koraci?
Brojni su se događaji od te novogodišnje emisije odigrali, tako da je sada bespredmetno pričati o tada nagoveštenim koracima. Koraci koje trenutno pripremamo, pored rada na video materijalu, tiču se preciziranja liste minimalnih izbornih uslova koje proističu iz preporuka ODIHR-a, koji bi se ticali svih novoodržavanih izbora (bilo ponovljenih, bilo novih).
Šta posle svega? Videli smo izbornu krađu, vlast koja negira to, međunarodnu zajednicu koja više-manje ćuti o tome. Na koga građani da se oslone?
Teško je bilo šta racionalno predviđati u zemlji u kojoj je vlast na najbrutalniji način, sistemskom zloupotrebom različitih institucija, pokušala da pod „izborima“ ponudi glasanje na kojem smena vlasti nije ni logički zamisliva. Teško je očekivati od takve vlasti da prizna da je varala i krala. Što ne znači da opozicione partije, ProGlas, građani i nevladin sektor treba da odustanu od glasne povike o tome, kao i od poslednjeg institucionalnog pokušaja – pred Ustavnim sudom – da se ta krađa pravno osujeti. Akcije te vrste su istovremeno i najbolji način uticaja na one međunarodne aktere – a sve ih je više – koji su voljni da izvrše povratni pritisak na režim da bar upristoji izborne uslove i omogući efektivnu kontrolu nad biračkim spiskovima na nekim novim i ponovljenim izbornim procesima.
Ali predsednik Vučić tvrdi tih ponovljenih izbora neće biti i da su oni koji su videli izbornu krađu „neprijatelji i mrzitelji Srbije“. Možete li da zamislite epilog u kom on ipak prihvata predloge tih „neprijatelja i mrzitelja?“
Mogu da zamislim epilog u kojem ga stranci primoravaju da radi ono što je do juče tvrdio da ni za živu glavu ne bi uradio. Zato što je to nažalost modus operandi njegove vladavine – bahat i bezobziran za vlastite građanine, servilan i snishodljiv za strance. Verujem da će ga objektivna istoriografija – s potrebne vremenske distance – opisivati baš na takav način.
Vidite li potencijal u postojećoj opoziciji da ugrozi vlast?
Uveren sam da su pitanja tog tipa pogrešno formulisana – postojeća opozicija je jedina koju imamo i stoga je ona jedina koja trenutno može da smeni vlast. Prividi neke druge i tobož drugačije opozicije, npr. u liku i delu Branimira Nestorovića i ljudi oko njega, pokazuju se sada upravo kao to – kao obični prividi, jer je reč o očiglednim fabrikantima Vučićevog režima. Najzad, ne možemo pričati samo o potencijalu za ugrožavanje vlasti – vlast već jeste ugrožena značajno većim brojem glasova i mandata koje su osvojili SPN i NADA. Tako da umesto besplodnog snatrenja o nekim drugim opozicionarima, građani treba da upregnu snage da ovim postojećim omoguće da smene nedemokratski režim Aleksandra Vučića. Jedan od prvih zadataka novih vlasti biće upravo stvaranje medijskog i društvenog ambijenta u kojem ambicije za bavljenjem politikom neće biti po definiciji posmatrane na moralno prezriv način. Tek tada se može pojaviti plejada nekih novih lica na srpskoj političkoj sceni.
Kako tirijanstvu stati „nogom za vrat“?
Kad me već Njegošem pitate, Njegošem ću vam i odgovoriti. Prva i osnovna poduka ovog beskrupuloznog izbornog inženjeringa koju opozicija i građani treba da izvuku krije se u stihovima: „Spuštavah se ja na vaše uže, umalo se uže ne pretrže; Otada smo viši prijatelji, u glavu mi pamet ućeraste.“ Dakle, nema i ne sme biti nikakvih ponovljenih i novih izbora bez minimalnog poboljšanja izbornih uslova u skladu sa preporukama ODIHRa! Nadalje, Njegoš je jasan kako se tirjanstvu staje nogom za vrat – tako što se ono dovodi „poznaniju prava“! To, nadamo se, može biti i odluka Ustavnog suda o poništavanju izbora, ali to moraju biti i novoustanovljeni izborni uslovi koji će nas bar približiti idealu fer i slobodnih izbora.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare