INTERVJU Miloš Pavlović: Aleksandar Šapić je ćaci, u Beogradu se bori za moć protiv Andreja Vučića

Naveli ste da postoji sukob između Aleksandra Šapića i Luke Petrovića. Šta je pozadina tog sukoba ? 

To je borba za moć u Beogradu između Andreja Vučića i Aleksandra Šapića. To je borba za poslove i kapitalne investicije čiji je investitor grad Beograd i koje investicije omogućavaju njihovo finansijsko bogaćenje i finansiranje ogromne stranačke organizacije i opstanka na vlasti. Aleksandar Šapić kada je prešao u SNS pokušao je na različite načine da zauzme čelno mesto u beogradskoj organizaciji SNS koje je ostalo upražnjeno bukvalnim sklanjanjem Nebojše Stefanovića. Međutim, to je prosto bilo nemoguće zbog uticaja Andreja Vučića koji je dugo godina vodio rat oko beogradske organizacije stranke upravo sa Stefanovićem, i koji nema nijednu formalnu funkciju u gradskoj upravi i beogradskoj organizaciji naprednjaka iz koje crpi svoju političku moć.

On svoj autoritet i uticaj crpi iz porodičnih odnosa sa predsednikom Srbije, a sprovodi ga preko Luke Petrovića, gradskog sekretara za investicije koga poznaje još od vremena kada su zajedno bili u SNS-u. Dugo se poznaju, u njega ima ogromno poverenje i on je čovek koji neformalno upravlja gradskom upravom Beograda. Šapić se uopšte ne pita i ne odlučuje o izboru gradskih sekretara i personalnim rešenjima u gradskoj upravi, ne komunicira sa njima, oni sa njim ne dogovaraju budžet grada i kapitalne investicije. On je dobio svoju oazu poslova vezanih za javni saobraćaj u Beogradu i ni za šta drugo se ne pita. U političkom životu održavaju ga samo interna istraživanja i to što stranka za ovih 10 godina vođenja Beograda nije uspela da promoviše nijednu stranačku ličnost koja bi bila prihvatljiva da preuzme upravljanje Beogradom. Podsetiću vas, ni bivši gradonačelnik Zoran Radojičić ni sadašnji Aleksandar Šapić nisu autohtoni naprednjaci.

Kako vidite nedavni Šapićev nastup na konferenciji za medije? Je l' on to "tvrdi pazar" ili je najavio povlačenje? 

Ne vidim njegov nastup kao povlačenje jer je on svojim dosadašnjim političkim delovanjem pokazao da mu se apsolutno ne može verovati i da su mu vlast i moć prioritet i cilj iznad svega. Njegov nastup pre svega vidim kao šizofren što je posledica besa i činjenice da on kao gradonačelnik Beograda apsolutno ne kontroliše situaciju i nema odlučujući uticaj u gradskoj upravi. Drugim rečima, Aleksandar Šapić se ne pita ni za šta i ne vodi Beograd kao gradonačelnik. Upravo zbog činjenice da je svestan da ne upravlja gradskom upravom na način kako to zakon nalaže, Šapić ulazi u sukob ne samo sa predstavnicima nezavisnih medija, već i sa svojim stranačkim kolegama. Između ostalog na poslednjoj konferenciji za medije, Šapić je, nezadovoljan njegovim radom, javno prozvao Aleksandra Milentijevića koji je direktor JP Putevi Beograda. Ukoliko je kao prvi čovek gradske uprave nezadovoljan radom Aleksandra Milentijevića, direktora jednog od najvažnijih gradskih preduzeća, zašto ne pokrene postupak za njegovu smenu i njegovo razrešenje? Zato što on njega ne može da smeni, zato što se Aleksandar Šapić ne pita. To je jedan od primera koji dokazuje da je on samo formalni gradonačelnik Beograda sa jako ograničemim ovlašćenjima i koji faktički uopšte ne upravlja gradskom upravom.

Možemo li mu verovati kad kaže da on ne može da ukloni Ćacilend? Čija je to nadležnost? 

Njemu se ne može verovati kada to kaže. Ali ne zato što kao gradonačelnik Beograda ima ovlašćenja i gradska uprava može da ukloni to ruglo, koje se evo već mesecima nalazi u samom centru Beograda i onemogućava svakodnevno normalno funkcionisanje Beograđana. Šapiću se ne može verovati zbog toga što on istinski veruje da je Ćacilend ispravna i dobra stvar. Aleksandar Šapić je ćaci. Zato njemu apsolutno ne može ništa da se veruje. Podsetiću vas da je to čovek koji je na sva zvona govorio da nikada neće sarađivati sa SNS-om, pa je posle tri godine izabran za potpredsednika te stranke čim su mu ponudili mesto gradonačelnika Beograda. On je prevario svoje birače i svoje stranačke kolege.

On je čovek koji se navodno zalaže za borbu protiv korupcije dok njegov šef kabineta, sada već osuđen, nudi mito za poslove i ugovore sa funkcije šefa kabineta gradonačelnika Beograda. U tom postupku je od strane javnog tužilaštva moralo da bude optužen i sam Aleksandar Šapić jer je apsolutno neprihvatljivo da bilo ko pomisli da je Nenad Milanović to radio samoinicijativno i bez prethodnog dogovora sa Šapićem.

Da li Vaša stranka nakon zahteva za raspisivanje izbora koji su studenti izneli ima komunikaciju sa njima? Postoji li plan neke saradnje? 

NPS upoznaje javnost Srbije sa svojim stavovima, političkim delovanjem i predlozima rešenja i sa njima su upoznati i studenti. Studenti imaju svoj nezavisan put, autonomne planove, način delovanja i proteste koje organizuju. To je nešto u šta se mi naravno ne mešamo. Ali svakako imamo zajednički cilj i imenitelj, a to je raspisivanje izbora, promena ovog autokratskog režima i promena nakaradnog sistema koji omogućava da nam se ovakvi režimi ponavljaju iz decenije u deceniju.

Suština je da sada svi nađemo najbolje rešenje da dođe do raspisivanja izbora, i da kada bude bio pravi trenutak da se iskomunicira, proceni i odluči o daljem nastupanju i o mogućoj komunikaciji ili saradnji na nekom drugom nivou, a koja je u interesu građana Srbije kao što to sada vidimo na lokalnim izborima u Kosjeriću. Tu postoji zajednički izborni štab između političkih stranaka, građanskih aktivista i lokalnih studenata jer je procenjeno da je to najbolje rešenje za stanovnike Kosjerića.

Verujete li da je moguće formirati zajednički front koji će činiti opozicija i studenti? Da li je uopšte moguće pobediti Vučića bez toga? 

Verujem u to da put do pobede nad Aleksandrom Vučićem jeste put na kojem apsolutno ne sme biti podela. To je put na kojem mora biti postignut društveni konsenzus svih društvenih činilaca i struktura koje se aktivno bore za promenu ovog diktatorskog režima. Tu pre svega mislim na građane, studente i političke stranke koje su iskreni borci protiv režima. Mora da se postigne konsenzus oko cilja, načina i modela kako da se taj cilj najbrže realizuje. Ne sme biti podela jer podele dovode do produžetka vladavine SNS. Podsetiću vas da su podele napravljene najpre medijskom kampanjom vlasti protiv političkih stranaka u smislu da je loša svaka politička artikulacija i organizovanje kroz političke stranke. To je napravilo ogroman jaz i nepoverenje između građana i političkih stranaka što je za direktnu posledicu usporilo rušenje režima.

Međutim, ne postoji moderna demokratska država i društvo u kojoj ne postoje i ne deluju političke stranke. Dakle ne smemo menjati teze. Ne možemo političku scenu deliti na političke stranke i na druge činioce, već je možemo deliti samo na dobre i loše političke aktere.

Vučić odbija da ispuni zahteve i raspiše izbore, šta mislite zbog čega? Kada je najrealnije da ih očekujemo?

Aleksandar Vučić, protivno svojim navikama, odbija da sve stavi na proverenu kartu i raspiše izbore. Može da se pretpostavi da je moguće da predsednik ima uvid u ispitivanja javnog mnjenja koja nisu povoljna za njega i za SNS. Vučić kao predsednik Srbije redovno donosi odluke mimo svih nadležnih institucija i vlada Srbijom kao da je njegova privatna imovina. Zato je diktator. Ali sa zahtevom da se raspišu vanredni izbori, došli smo baš do tačke gde je predsednik zaista nadležan.

Podsetiću vas da je upravo NPS prvi izašao sa predlogom da se društvena kriza u kojoj se Srbija nalazi može razrešiti raspisivanjem i održavanjem parlamentarnih izbora. Deluje da Aleksandar Vučić trenutno ni ne pomišlja da raspiše izbore. Sledeći redovni termin za izbore je decembar 2027. Nije izvesno da će Vučić čekati do tog roka, ali očigledno on računa s tim da će u periodu pred nama pokušati da vrati poljuljani rejting stranke, a za to vreme činiti sve, kao i do sada, da napravi i produbi podele i razdor među svim političkim i društvenim činiocima koji su protivnici njegove politike.

Kako će se sve ovo okončati? Da li krajem vlasti SNS ili onako kako se režim nada - da se sve vrati na pozicije koje su bile pre 1. novembra? 

Kao što vreme ne može da se vrati u nazad, tako ni Srbija više ne može da se vrati u period pre 1. novembra. Srbiji je dosta laži, lažnih obećanja i pljačkanja kroz koruptivne poslove poput rekonstrukcije stanične zgrade u Novom Sadu koja korupcija je odnela 16 života. U borbi protiv toga ustali su i studenti koji su budućnost ove države, koji su izabrali da ostanu u Srbiji i da ovde žive i da se bore za promenu sistema u kojem korupcija ubija. Sada je samo potrebno da svi društveni činioci kojima je zajednički cilj i imenitelj rušenje režima Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke dijalogom pronađu najbolji model i rešenje da svi zajedno dođemo do tog cilja. Ubeđen sam i verujem da će svi pokazati neophodnu dozu zrelosti i hrabrosti koja će na prvim sledećim izborima dovesti do oslobođenja Srbije i pobede nad Vučićem. Aleksandar Vučić i SNS više neće vladati Srbijom.