Ne veruje u ujedinjenje opozicije i smatra da u našem društvu još nije sazrela ideja da je zajednički, javni, interes ispred svih pojedinačnih. Govori i o onome što joj se dešava zbog toga što se usuđuje da javno izgovara kritiku, kad god i koliko god ima priliku, a sve to zbog istine
Priznajem da kao neko ko glasno govori osećam sve češće neprijatnost sama sa sobom zbog masovnog ćutanja mojih sunarodnika. Jer ja vičem u njihovo ime, oni ćute i to možda znači da im je dobro. A opet znam koliku bih tek neprijatnost osećala kada bih ćutala. Lako mi je okrenuti glavu, al‘ teško mi je živeti s okrenutom glavom. Ovim rečima pozorišna rediteljka i članica Skupštine slobodne Srbije Milica Kralj komentariše zaglušujuću tišinu građana Srbije, a posebno javnih ličnosti na sve ono što im se dešava. Na Savamalu, Krušik, drogu, mlevenje ljudi, laganje, trovanje zemljišta…
U toku je završnica dijaloga između vlasti i opozicije oko izbornih uslova. Kakav ishod očekujete? Da li mislite da je vlast spremna da popusti?
Ako pod dijalogom podrazumevamo ono što se nekad podrazumevalo da dijalog znači – razgovor, razmenu stavova – onda ne znam može li on biti u završnoj fazi, jer nije suštinski ni počeo, jer je u tom značenjskom smislu vlast dijalog ukinula. Umesto o dijalogu možemo govoriti o monolozima, razbacivanju frazama tj. opštim mestima, poziranju tj. izigravanju stvarnosti. Nikada za ovih 10 godina nisam videla da je vlast vodila neku smislenu razmenu (različitih) mišljenja i nemam nikakvih očekivanja. A sama činjenica da „vlast treba da popusti” da bi poštovala zakon i Ustav, obesmišljava svaki napor da sebi objasnim ceo taj okoizborni igrokaz.
U slučaju da ne bude suštinskih promena u izbornim uslovima, da li ste bliži ideji bojkota sledećih izbora ili izlaska na ulicu, što je ideja lidera SSP-a Dragana Đilasa?
Ne bih sada dopustila sebi da licitiram o svojim budućim odlukama, ali sam uvek bila dovoljno blizu svakoj ideji koja bi probudila građansku snagu u suprotstavljanju lošoj vlasti.
Šta najviše zamerate vlasti, a šta opoziciji?
Dosadih sebi jer se ponavljam, ali vlasti zameram masakr nad istinom, sistemom vrednosti, zakonima, državnim institucijama, drvećem, vazduhom, rekama, obrazovanjem, železničkom stanicom i poštenim ljudima. Moje najveće zamerke opoziciji su iz perioda kada su se zvali vlast, ali, hej, kad je to bilo! Te gadne zamerke deluju sad kao romantično sećanje u odnosu na ovu vlast danas. Toliko se napada opozicija i u ovo malo medija koji su otvoreni da želim da iskoristim svoje pravo da ih ne napadam. Ako sebe samu ubrajam u opoziciju, onda sebi zameram apsolutnu nesposobnost da jednako uzvratim na bahato, nevaspitano, a navalentno ponašanje vlastodržaca.
Skupština slobodne Srbije je bila jedna vrsta medijatora u opoziciji sa idejom da se ona ujedini. To je propalo. Zašto?
Pretpostavljam zato što nije sazrela ideja da je zajednički, javni, interes ispred svih pojedinačnih. I da sve pojedinačno mora da se podredi zajedničkom.
Postoji li ikakva šansa da se opozicija nađe u jednoj koloni?
Ne verujem. Zato što nažalost mi danas osim markir stvarnosti, imamo i markir opoziciju. Markir to je kod nas u pozorištu nešto što imitira, lažira, ono što bi trebalo do premijere da se tek pojavi kao istina na sceni. Kao na dodeli Oskara što imate one koji su plaćeni da uskaču na upražnjeno mesto, ako neko od aktera napusti salu, pa da se u prenosu ne vidi prazno mesto, tako naša markir opozicija služi da u prenosu zabašuri istinu da je od demokratije ostala samo praznina koja zjapi mrakom i guta nas.
Jedna ste od retkih javnih ličnosti koji se ne libe javno da iznesu svoje mišljenje i upute kritiku vlasti. Jeste li zbog toga imali neprijatnosti?
Ako je neprijatnost da ti botovi pripišu na primer da si nekom pretio ubistvom il šta god im prhne, kao što su ovih dana mom Tviter prijatelju kritičaru vlasti, onda nisam. Ako je neprijatnost da ti cenzurišu predstavu i da ti se ne da posao, da te se vređa u kontekstu da si nedostojna očevog imena, da ti je muž već bio ženjen – onda jesam. Ali priznajem da kao neko ko glasno govori osećam sve češće neprijatnost sama sa sobom zbog masovnog ćutanja mojih sunarodnika. Jer ja vičem u njihovo ime, oni ćute i to možda znači da im je dobro. A opet znam koliku bih tek neprijatnost osećala kada bih ćutala. Lako mi je okrenuti glavu, al teško mi je živeti s okrenutom glavom.
Da li mislite da bi više ljudi iz javnog života trebalo javno da govori i ukazuje na probleme sa kojima se naše društvo svakodnevno suočava?
Da.
Građani uglavnom ostaju bez reakcije na sve što se dešava. A dešava se Vinča, rušenje zgrada po Beogradu, imamo parlament u kojem se govori jezikom ulice, vlast koja se povezuje sa kriminalcima… Kako to komentarišete?
I to se može pokušati objasniti iz više uglova, mada nije ubedljivo objašnjivo. Ako je ćutanje odobravanje, onda je ok Savamala, Krušik, droga, mlevenje ljudi, laganje, trovanje zemljišta je onda patriotizam, ok je lopovluk, ok promocija prostakluka i neukosti, ok je da ti sruše kuću, zazidaju kapiju i reku, razvale grad…. Ćuti se iz straha? Izvesno, ali problemi sa kojima se naše društvo suočava prevazilaze strah ili odanost nekoj stranci jer zalazi u domen ne samo ljudskog dostojanstva već i opstanka nacije i države. Ako je ćutanje nezainteresovanost onda znači može da te baš briga što ne smeš da dišeš ? Ćuti se i jer se ne nazire izlaz, a ljudi su se umorili od lošeg. Šta god da je odgovor retki koji ne ćute se često osećaju kao usamljene budale. Posebno kad ih kritikama zaspu „saborci”, oni što sve znaju bolje od svih, pa ismevaju svaki napor i akciju. I bacaju vas u apatiju odnosno ćutanje.
Kada smo progutali žabu?
Kada smo pustili da prvi čestiti čovek, onaj koji misli svojom glavom, sposoban za posao koji obavlja a politički nepodoban, nestane udavljen u našem ćutanju.
Džipovi bez tablica i bugarski vozovi nisu izbori
Članica ste Skupštine slobodne Srbije. Da li ste razgovarali o tome kakav će biti vaš stav po pitanju učešća na izborima? Hoćete li izlaziti na izbore?
To zavisi pre svega od toga hoće li u Srbiji biti izbora. Ovo što se u rečniku vlasti zove izborima, nisu izbori u rečniku Skupštine slobodne Srbije koji se oslanja na reči koje tvore slova zakona i Ustava. Možete prekrajati značenje reči i zakone kad vam položaj moći i građani ćutanjem dopuštaju, ali džipovi bez tablica, bugarski vozovi, funkcionerske non stop kampanje, ucene i medijski mrak nisu izbori.
BONUS VIDEO: Demonstracije ispred Skupštine Srbije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare