3
Član Glavnog odbora Sindikata rudarstva i energetike "Nezavisnost" u termoelektrani "Nikola Tesla" Dragoslav Ljubičić biće deveti na listi koalicije "Ajmo ljudi" na beogradskim izborima. U intervjuu za list Nova kaže da je ovo poslednji trenutak da nešto popravimo, a da je vlast krenuo bi od obrazovanja i kulture.
Koji su razlozi zbog kojih ste prihvatili da se nađete na gradskoj listi koalicije “Ajmo ljudi”?
Ja se ceo život na posredan ili neposredan način bavim politikom, jer sam od najmlađih dana shvatio da kroz politiku najlakše i najbrže menja ljudski život nabolje ili nagore. Sad već punu deceniju živimo pod ovom nakaradnom vlašću i mislim da definitivno nijedan pristojan čovek nema pravo da se izvlači od bavljenja politikom. Potpuno sam svestan da ulazim u jedno područje u kojem se možda neću najbolje snaći, ali sam siguran da su ovo možda poslednji trenuci da nešto popravimo. Počev od najbliže okoline, pa do celokupnog stanja države i društva u kojem živimo.
Zašto mislite da se nećete najbolje snaći?
Zato što politika sama po sebi često predstavlja kompromis, a ja nisam čovek koji kad su neke osnovne stvari u pitanju, pristaje na kompromise. Kad je reč o pitanjima od zdrave pameti tu nema kompromisa ili je tako ili nikako.
Listu predvodi Duško Vujošević. Mislite li da će njegovo ime moći da privuče neopredeljene ili dugogodišnje apstinente?
Meni je asocijacija na ime Duleta Vujoševića mukotrpan, predan i samopregoran rad. Uvek daje sve od sebe i pokušava od tima koji vodi da izvuče maksimum. On je sinonim borca protiv ove vlasti i svakog nivoa nepravde u društvu. Da sam ja neopredeljen, na samo saznanje da je Dule Vujošević rešio da se aktivira za opštu dobrobit, ne da ne bih imao više razmišljanja da li treba da izađem, nego bih bio ubeđen da moram. Taj glas koji imam možda je jedina preostala sloboda koju imam, a za slobodu se mora izboriti. Verujem da će dobar deo građana povući njegovo ime, ali i ime doktora Dejana Žujovića. Nikad nisam bio lažno skroman, prepoznat sam čovek u sindikalnom svetu, pa mislim da i moje prisustvo i ono što predstavljam u zaštiti prava radnika može aktivirati birače.
Verujete li da se opozicija nakon izbora u Beogradu može ujediniti u smeni režima?
Ne da mislim, nego sam uveren i mislim da je jedino normalno i moguće tako smeniti ovu hobotnicu kakva je SNS, sa toliko razvijenom stranačkom infrastrukturom, osećajem straha kod običnih ljudi. Jedino udruživanjem se takvo zlo može smeniti. Činjenica je da je ova lista koju predstavljam poslednja i predala potpise čekajući mogućnost da se napravi predizborni koalicioni sporazum na svim nivoima, ali nismo uspeli. Nastavljamo borbu kroz izborni proces, a pošto sam potpuno siguran da nijedna od stranaka neće moći samostalno da formira vlast, jedina opcija će biti saradnja posle izbora i to onih stranaka koji su na svaki način suprotstavljeni SNS i njihovim partnerima.
Šta je ono što vam najviše smeta u Beogradu i šta biste prvo uardili ili promenili kad biste došli na vlast?
Prva stvar je odnos Beograda prema kulturi, koji je katastrofalan, pogotovu u delu prema zaposlenima u institucijama kulture. Najveće kršenje Zakona o radu se dešava upravo u delu kulture i obrazovanja, jer ogroman broj ljudi radi na ugovore o radu na određeno vreme. To odmah mora da se prekine, svi ti ljudi moraju da dobiju ugovore za stalno. U obe te delatnosti su i katastrofalno niske zarade. Da se iz zarade zaposlenih u kulturi izbaci dodatak za topli obrok i regres, oni bi sa srednjom stručnom spremom, a njih je najviše, dobijali 7.000 dinara manju zaradu u odnosu na minimalac. Njihova plata bi bila 28.000 dinara, a to je nedopustivo. Zalagao bih se i da se potpisuju teritorijalni kolektivni ugovori do izmene Zakona o radu u parlamentu, jer bi oni bili obavezujući za sve poslodavce na teritoriji grada Beograda ili bilo kog drugog grada. Tim ugovorima bi mogli ispraviti sve nepravde i loša rešenja iz Zakona o radu. Dalje, pošto sam železničar po struci, za mene je nedopustivo da grad veličine Beograda na ovakav način rešava železnički saobraćaj. Dakle, Železnička stanica u Beogradu mora dobiti nazad svoju funkciju i moguće je naći način da se makar sa tri koloseka vrati na staro mesto. Svedoci smo i katastrofalnih gužvi na ulicama Beograda, što pokazuje da nemamo integrisani sistem saobraćaja. U 21. veku kada je ceo grad prekriven kamerama, moguće je da nemamo konstantan režim rada signalizacije nego da on bude u skladu sa dnevnim protokom saobraćaja. Na kraju, nisam protiv metroa, ali mislim da su daleko jeftinija rešenja za prigradska mesta prigradske železnice. Beograd je opasan čvorom železničke mreže. Metro je skupa igračka, a nisam siguran da je prošao adekvatnu javnu raspravu i da predviđena trasa zadovoljava potrebe Beograđana.
Da li postoji nešto za šta mislite da je aktuelna gradska vlast dobro uradila?
Ne sme da se desi da gradski menadžer uđe u bilo koje naselje i kaže poslaću ti po Neđi 2.000 evra. To je sinonim za tu njihovu vrstu bahatosti, bezljudnosti… Moja mladost je u značajnom delu prošla na Trgu republike, a on nikad nije bio ružniji nego sad. Ta neka sila na kojoj se insistira prilikom izmene izgleda grada je katastrofa. Pa nek vidi kako izgledaju biblioteke u mesnim zajednicama, nijedna nema nikakve standarde za rad. Zaista ne mogu da nađem nijednu stvar za koju bih mogao da ih pohvalim.
Mislite bi da bi Aleksandar Šapić radio drugačije i kako vam se čini kao protivnik?
Od 1991. sam bio član Demokratske stranke i postao sam opozicija unutar stranke onog trenutka kad je Šapić postao ozbiljna pozicija. Nikada nisam bio u političkom delovanju blizak vlastima, nego sam uvek opozicioni. A njegov duh je uvek pozicion i u trenutku kad mu se malo ljuljala pozicija na Novom Beogradu, on je brže bolje pretrčao u SNS. Ja sam čovek opredeljen ideologijom, a mislim da je on opredeljen vlašću. A tu vlast nikad nije koristio za popravljanje kvaliteta života sugrađana, već samo za popravljanje kvaliteta svog života.
BONUS VIDEO: Tadićeva izborna lista predala potpise
Pratite nas i na društvenim mrežama:
