2
Svaki bojkot izbora je šamar demokratiji, pitanje je samo ko čini taj šamar, je li to onaj koji bojkotuje izbore ili onaj koji prisiljava na bojkot? Po mom mišljenju je neusvajanje ključnih preporuka ODHIR-a šamar vladajućeg režima demokratiji i srpskom narodu, rekao je u intervjuu za Novu Josip Juratović poslanik nemačkog Bundestaga.
Razgovarali ste pre nekoliko dana u Berlinu sa delegacijom koalicije „Srbija protiv nasilja“. Šta su glavni zaključci tog razgovora?
To je bio sastanak informativnog karaktera na inicijativu izvestitelja iz svih stranaka pri odboru za Europska pitanja na čiju su preporuku bile pozvane kolege opozicionih stranaka Srbije. Cilj sastanka je bio dobiti što objektivniju sliku o sve više zabrinjavajućoj društvenopolitičkoj situaciji u Srbiji. Predstavnici vladajuće koalicije nisu bili pozvani pošto njih pratimo svakodnevno preko srpskih medija što je opoziciji gotovo nemoguće.
Da li će neki članovi Odbora za evropske poslove zaista uskoro doći u Beograd, kako nam je rečeno posle sastanka?
Naša je uloga pratiti situaciju na terenu i ako vidimo nepravilnosti oko demokratskih procesa a to je potvrđeno rezolucijom ogromne većine Evropskog parlamenta onda nam je demokratska dužnost da se solidaršemo s demokratskim građanima Srbije. Uprkos predstojećim Evropskim izborima za Evropski parlament 9. juna ipak ćemo budno pratiti i situaciju u Srbiji jer smo svesni činjenice da se demokratija Evrope ne brani samo u Berlinu, Parizu i Biselu već i u Beogradu.
Šta bi bio glavni cilj te posete i da li bi u planu bio razgovor i sa predstavnicima vlasti?
Pre svega bi bio jasan signal da nam je stalo da i srpski narod konačno dobije svoju slobodu, mir i stabilnost jer to znači mir i stabilnost i za region i za Evropu. Mi demokrate smo uviek spremni na dijalog i kompromis koji se mora voditi sa vladajućim strukturama ali kompromis ima granice onda kada se krše osnovna ljudska prava, a to su i slobodni izbori pod ravnopravnim uslovima.
PROČITAJTE JOŠ:
Premijerka Brnabić je povodom sastanka u Berlinu rekla da je deo opozicije izabrao razgovor s „određenim poslanikom u Bundestagu“, misleći na Vas, umesto da razgovara sa njom. Generalno uzevši, i Brnabić i Aleksandar Vučić konstantno pokušavaju da umanje značaj poslanika Bundestaga, Evropskog parlamenta, koji kritički gledaju na političku situaciju u Srbiji i na poteze vlasti. Šta kažete na to?
Koliko sam ja upoznat paralelno s posetom trojice kolega iz Srbije se vodio dijalog srpske opozicije sa vladajućom strukturom po pitanju sprovođenje preporuka ODIHR-a, gde Vlada Republike Srbije nije nikakva ozbiljna rešenja ponudila. A što se pak poslanika u demokratskom svetu tiče oni su reprezentanti građana i onaj ko poslanika građana omalovažava, omalovažava i građane koji su ih birali. Svaki poslanik je dužan da ono sto je velikom većinom izglasano, a u ovo slučaju je rezolucija Evropskog parlamenta da zaključke sprovodi osobno, tako i kroz uticaj na njegovu vladu. Gospođa Brnabić kao druga po značaju funkcija iza gospodina Aleksandra Vučica bi to trebala znati kako funkcioniše demokratski sistem.
Vlast u Srbiji navodno radi na primenama preporuka ODIHR, ali opozicija je uverena da po pitanju onih ključnih, a to su birački spisak, funkcionerska kampanja i otvaranje medija, neće uraditi ništa. Kako vama izgleda ono što vlast u Srbiji trenutno radi, kad su preporuke ODIHR u pitanju?
Uočljivo je da vladajuća koalicija odugovlači proces nerešavanja ključnih uslova koje je preporučio ODIHR jer su postavili datum 2. maj za predavanje izbornih lista što je opoziciji u ovakvim uslovima nemoguće, te vladajuća struktura gura ponovno opoziciju u bojkot izbora. Zato je neophodno da se izbori pomjere na jesen kako bi se mogle realizovati ključne preporuke ODIHR-a bez kojih demokratski izbori nemaju smisla.
Evropski parlament je doneo Rezoluciju o izborima u Srbiji, dobili smo i Izveštaj ODIHR. Je li to maksimum koji se može očekivati od međunarodne zajednice, kad je reč o pritisku na vlast u Srbiji da obezbedi koliko-toliko fer i slobodne izbore?
To je početak da se pomogne demokratskoj Srbiji i njenim građanima, te da se konačno uspostavi funkcionalna država s funkcionalnim institucijama kojima će profesionalnost upravljati umesto onih stranačko poslušnih, jer samo takva Srbija ima šansu da konačno krene putem zemalja koje su uspele ući u EU i kojima su razlike jasno uočljive. EU je uvek spremna pomoći pa tako i svojom savetodavnom komisijom koja će svojom ekspertizom rado stajati Srbiji na raspolaganju.
Smatrate li da bojkot izbora od strane opozicionih stranaka ikad može biti rešenje za političku krizu?
Kao prvo bojkot izbora ne vrši opozicija već vladajući režim koji krši osnovna ljudska prava u što se uvrštavaju i slobodni demokratski izbori. Svaki bojkot izbora je šamar demokratiji, pitanje je samo ko čini taj šamar, je li to onaj koji bojkotuje izbore ili onaj koji prisiljava na bojkot? Po mom mišljenju je neusvajanje ključnih preporuka ODHIR-a šamar vladajućeg režima demokratiji i srpskom narodu.
Puno se teorija rodilo nakon sastanka Aleksandra Vučića i francuskog predsednika Emanuela Makrona u Parizu. Kako biste Vi ocenili taj susret?
Mislim da je ta poseta skupo plaćena, s obzirom na činjenicu da dvanaest novih aviona koje je kupila Srbija, čiji građani su gotovo na listi najsiromašnijih građana Evrope, je znak koliko se Aleksandar Vučić grčevito bori za svoj politički opstanak. Tragično je gledati kako Aleksandar Vučić sudbinu srpskog naroda veže uz svoju ličnu političku sudbinu, te svakog ko kritikuje njegov rad predstavlja izdajnikom i neprijateljem srpskog naroda. Što se pak posete Vučića Makronu tiče, ona nema nikakav značaj za politički stav Francuske naspram Srbije, jer Francuska usklađuje verno sve svoje politike sa politikom EU pa tako i po pitanju i na primjer genocida u Srebrenici jer je uz Nemačku Francuska i sponzor ove rezolucije.
Mislite li da bi Makron zaista mogao da bude „podrška“ Vučiću, na način na koji se to svojevremeno govorilo za bivšu kancelarku Angelu Merkel?
Aleksandar Vučić je propustio kredit Angele Merkel kojoj se predstavljao ključni faktor stabilnosti i mira u regionu. Međutm pokazalo se da on to nije, te čim više on je uskratio slobodu i prava vlastitim građanima takozvanom stabilokratijom. Sada Srbija nema niti stabilnost niti uređenu zemlju. To smo u međuvremenu svi uvideli i potpuno je normalno da Makron kao i svi ostali neće reci ne trgovini ali to ne znaci da će tolerirati jačanje autokracije na Balkanu i Europi. Tu nas ne smiju zavaravati fotografije i teatralne poruke Aleksandra Vucica već treba dobro pročitati protokol tih susreta.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
