3
“Režim Aleksandra Vučića je ušao u završnu fazu u kojoj pokušava da zadrži vlast. U Srbiji svaka vlast traje dvanaestak godina. U početku se vlast osvaja i učvršćuje, zatim se neprikosnoveno vrši, ali na kraju se brani i gubi. Ovo je glavna razlika ovih protesta u odnosu na prethodne. Režim je u defanzivi, mogućnost greške je veća”, kaže u intervjuuu za “Novu” Ivan Marović, jedan od lidera pokreta Otpor.
Proteste „Srbija protiv nasilja“ zvanično je organizovala opozicija, ali niko od njenih lidera nije isturen u prvi plan. Koja je pozitivna, a koja negativna strana takve odluke?
Pozitivno je što postoji nekakva struktura oko koje se protesti organizuju, nisu potpuno spontani, a s druge strane ta struktura ne ograničava učešće građana, nisu u pitanju mitinzi stranačkih aktivista, slično građanskim protestima 1996-1997. koje je organizovala koalicija Zajedno, ali su bili građanski protesti. Negativne strane ja ne vidim, stranke treba da isture svoje lidere u prvi plan kad budu izbori, sad je vreme da građani pokažu svoje nezadovoljstvo.
Mogu li protesti da opstanu bez vidljivog lidera, odnosno organizacije koja ih predvodi?
Bez lidera mogu, bez organizacije ne mogu. Kao i mnogo puta ranije, protest ima šansu da preraste u pokret, a društveni pokreti su najbolji način za obične građane da se organizuju, učestvuju u političkom životu i formulišu svoje interese, što će se potom odraziti i na političke stranke koje će svoje programe prilagoditi toj novoj društvenoj klimi. Pokret će pritom izroditi i lidere koji će biti otelotvorenje nove društvene klime. Neki od tih lidera će biti lideri političkih stranaka i učestvovati na izborima, neki će biti obični građani uključeni u društvene i političke procese na lokalnom ili na nacionalnom nivou.
Po čemu se ovi protesti razlikuju od prethodnih u poslednjih 10 godina?
Režim Aleksandra Vučića je ušao u završnu fazu u kojoj pokušava da zadrži vlast. U Srbiji svaka vlast traje dvanaestak godina, Milošević od 1988 do 2000, DOS od 2000. do 2012 i Vučić od 2012. U početku se vlast osvaja i učvršćuje, zatim se neprikosnoveno vrši, ali na kraju se brani i gubi. Ovo je glavna razlika ovih protesta u odnosu na prethodne, režim je u defanzivi, mogućnost greške je veća, ali je veća i opasnost od preletača. To uostalom i sam Vučić kaže.
Može li prethodni protest da se poredi sa onim koji je održan Petog oktobra u pogledu masovnosti učesnika? Neki tvrde da ih je bilo čak i više.
Ne znam za broj učesnika, ali ono što je sigurno – Peti oktobar je bio kulminacija pokreta koji je delovao i stvarao zamajac čitavih godinu dana, porazio Miloševića na izborima, sprečio krađu izborne volje, organizovao generalni štrajk i onda se tek desio peti oktobar, a ovi protesti su potencijalno tek početak nekog pokreta, nikako njegova kulminacija.
Treba li ovako iz nedelje u nedelju da se šeta i blokira Gazela ili ipak treba razmisliti o još konkretnijim akcijama i kakvim?
To je taktički nivo, koji nije presudan. Mi smo svakoga dana na Studentskom protestu 1996-1997. utvrđivali trasu kojom ćemo šetati, a par godina kasnije u Otporu nismo više ni organizovali ulične šetnje. To je kad protest preraste u pokret, fokus se sa taktičkog prebacuje na strateški nivo koji obuhvata formulisanje ciljeva, širenje pokreta, usmeravanje energije građana u oranizovani pritisak na političke aktere, što na vlasti, što u opoziciji, masovni izlazak na izbore, obezbeđivanje integriteta izbora i mirne promene vlasti.
Aleksandar Vučić je umanjivao broj građana koji su učestvovali na prva dva protesta – rekao je da je na prvom bilo oko 9.000 ljudi, a na drugom oko 11.656. Šta time može da postigne? Da li na taj način samo dodatno motiviše građane da izađu na ulicu?
Očigledno je da se uplašio, ja mislim da on to sebe želi da ubedi da to nije tako strašno, da je u pitanju šačica demonstranata koja će nestati uskoro. Ali ni sam ne veruje u te brojeve, zato organizuje kontramiting, time želi sebe da ubedi da ima više sledbenika nego protivnika. A građani koji su izašli na ulicu znaju koliko ih je bilo. Oni uostalom nisu izašli zbog njega nego zbog sebe. Njegove izjave će igrati sve manju i manju ulogu kako na protestima, a pogotovo kasnije ako se kroz društveni pokret bude formirala građanska politička volja i fokus prebacio na vreme posle Vučića, na izgradnju novog i drugačijeg društva.
Nakon tih protesta činilo se da je Vučić u panici, pa je svakodnevno imao obraćanja na televizijama. Da li je po vama ovo najteži trenutak za njega otkada je došao na vlast? Koliko ovi protesti mogu da ga uzdrmaju?
Jeste, ta panika se jasno vidi, njegovo kmečanje po kome je poznat se vidno pojačalo. Kao što rekoh, ovo je defanzivna faza njegove vladavine. Protesti su ga već donekle uzdrmali, a ako protest preraste u pokret, Vučić neće moći oka da sklopi, bojim se. On se inače plaši svoje senke, a sad konačno vidi ono što je sve vreme znao da ga čeka – kraj svoje vladavine. Za njega će biti jako korisno da prestane da bude predsednik, da ne govorim o zemlji, ali njemu će dobro doći odmor, nije ovo za njega.
Grupa nevladihnih organizacija uputila je apel predsedniku Vučiću da, u interesu smirivanja tenzija i sprečavanja daljih podela i polarizacije u društvu, otkaže kontramiting, ali očigledno je da se to neće desiti. Kakav će efekat imati održavanje tog skupa?
Taj apel je dobrodošao i ja se nadam da će ga Vučić poslušati i odustati od kontramitinga, a u cilju smirivanja tenzija. Ja se nadam da će odustati od bavljenja politikom, zbog sebe i sopstvenog duševnog mira, ako ne zbog zemlje i građana kojima je dosta.
BONUS VIDEO Zašto opozicija predlaže prsten oko RTS-a?
