Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović u intervjuu za novine “Nova” kaže da nakon propasti dijaloga oko izbornih uslova protesti nisu dovoljni i to iz najmanje dva razloga. Prvi je taj što protesti uglavnom okupljaju istomišljenike, odnosno ljude kojima je već sve jasno. Drugi razlog je taj što je ova vlast nepopravljiva tako da ne treba ni pokušavati da se pravi pritisak kako bi oni nešto promenili.
“Ja da pozivam nekoga u izginuće neću, pa makar nikada ne dobio naklonost onih koji se razmeću revolucionarnim izjavama”, kaže Grbović i dodaje da je mnogo potrebnije da jedan opozicioni aktivista ubedi dvoje svojih neodlučnih i neopredeljenih prijatelja i kolega da glasaju za opoziciju nego da dva, tri ili pet dana zaredom provede na ulici.
Šta je glavni razlog neslavnog završetka dijaloga? Da li je opozicija previše nade polagala u evroparlamentarce?
Za uspeh dijaloga bila su potrebna tri faktora: politička volja vlasti, dosledno držanje predstavnika Evropskog parlamenta u skladu sa rezolucijom o Srbiji koju je ta institucija usvojila i konstruktivno ponašanje opozicije. Mi smo mogli da utičemo samo na ovo poslednje i bili smo konstruktivni do granice samopoštovanja, ali nismo mogli ispod toga i zbog toga nismo prihvatili predlog koji građanima Srbije ne donosi ništa. Da pojasnim, evroparlamentarci su predlog sporazuma usaglasili sa Ivicom Dačićem, ali i sa predstavnikom delegacije SNS Dejanom Đurđevićem. Takav sporazum je bio apsolutno nedovoljan, a onda je Vladimir Orlić u ime SNS odbio najveći deo takvog sporazuma. Oni su odbili sami sebe, ali ne zato što su glupi, već zato što su hteli da nas ponize. U redu, postalo je jasno da ne možemo da imamo poštene izbore, ali moramo da zadržimo makar elementarno dostojanstvo. Zbog toga smo na taj proces stavili tačku.
S obzirom da većina opozicionih stranaka nije želela da prihvati ovakav predlog sporazuma, šta je vaš sledeći korak? Da li uopšte razgovarate o tome i sa kojim strankama?
Naravno, razgovaramo u okviru Pokreta, ali ćemo se svakako konsultovati i sa partnerima sa kojima smo do sada imali odličnu saradnju u izradi platforme.
Ukoliko se zaista ispostavi da je protest ono oko čega ćete se usaglasiti, kako ćete animirati građane da na njega izađu?
Neće ljudi izaći na protest motivisani lošim izbornim uslovima već zato što ne mogu na drugi način da iskažu nezadovoljsto u državi bez parlamenta i bez slobodnih medija. U Srbiji nedostaje svega, samo je nepravde u izobilju i upravo to će biti motiv građana da se pobune. Ali mislim da ni protesti nisu dovoljni iz najmanje dva razloga. Prvi je taj što protesti uglavnom okupljaju istomišljenike, odnosno ljude kojima je već sve jasno. Drugi razlog je taj što je ova vlast nepopravljiva tako da ne treba ni pokušavati da se pravi pritisak kako bi oni nešto promenili. Ne, oni moraju da budu promenjeni da bi se ovde nešto promenilo. Mi ni treba više da se skupljamo, već da širimo ideju. Da idemo ne samo među naše, već i među one koji su neopredeljeni, sumnjičavi, cinični, anestezirani. Tu je ključ promena.
Uskoro odluka o izlasku na izbore
Mislite li da bi opozicija, ipak, trebalo da izađe na izbore iako ne bude fer izbornih
uslova?Razumem zainteresovanost javnosti za ovu temu, ali ipak je potrebno malo više strpljenja. Postoji jedan sled koraka koji mora da se ispoštuje, a koji podrazumeva prvointerne konsultacije u okviru Pokreta, a onda i razgovore sa političkim partnerima. U narednim nedeljama će sve biti poznato.
Možda je još važnije pitanje kako ćete ih animirati da u tim protestima istraju. S obzirom da smo imali nekoliko protesta poslednjih godina, a da nijedan nije uspeo
da se održi toliko dugo da bi izazvao suštinsku reakciju vlasti. A da to nije batinanje, već unapređenje demokratije u Srbiji.
Da se nadovežem na prethodni odgovor. U ovom trenutku, govorimo o periodu pre izbora, nama je mnogo potrebnije da jedan opozicioni aktivista ubedi dvoje svojih neodlučnih i neopredeljenih prijatelja i kolega da glasaju za opoziciju nego da dva, tri ili pet dana zaredom provede na ulici. Za mene je veoma nedogovorno kada neko govori o tome da će se vlast promeniti samo na ulici a da ne objasni ljudima šta je za to sve potrebno. Potrebno je više desetina ili više stotina hiljada ljudi, podrška značajnog dela bezbednosnog sektora, međunarodnog faktora, Crkve i drugih centara moći. U ovom trenutku od toga nema ništa, naprotiv, ti faktori bi bili na strani vlasti. Potrebno je i da budemo spremni na ozbiljne žrtve jer to nije dečija igra, već borba za vlast, a u slučaju aktuelne garniture i borba za slobodu i oni bi u toj borbi koristili apsolutno sva sredstva. Ja da pozivam nekoga u izginuće neću, pa makar nikada ne dobio naklonost onih koji se razmeću revolucionarnim izjavama. Vlast će se promeniti na izborima, a onda će se pobeda braniti na ulici, ali tada će svim gore navedenim faktorima biti jasno da je gotovo. Kineska poslovica kaže da nikada ne treba hvatati nož u padu, a upravo će ova vlast biti taj nož čiji pad niko neće sprečavati.
Plašite li se da bi u novom bojkotu veći deo opozicionih stranaka prestao da postoji? Samim tim i PSG?
Dokle god postoji ideja na kojoj je neka organizacija nastala postojaće i sama organizacija. Neke stranke su ostale bez finansiranja iz budžeta nakon bojkota izbora, pa su opstale. Mi smo prošli malo gore pošto nismo ni koristili budžetska sredstva a iz kampanje su nam ostali dugovi, a PSG je opstao. Ali moramo da budemo realni, bez tih
sredstava političko delovanje je pakleno teško.
Dragan Đilas je rekao da neće sarađivati ni sa kim iz opozicije ko bude prihvatio učešće u dijalogom predloženim telima. Kakav je vaš stav po tom pitanju?
Nisam razmišljao o tome. Politički partneri sa kojima smo do sada sarađivali svakako u tim telima neće učestvovati tako da mi to pitanje nije toliko važno.
Vidite li nekog kao zajedničkog predsedničkog kandidata opozicije? Da li opozicija uopšte na tu temu razgovara i šta je najveća prepreka ovoj ideji? Sujeta ili nešto drugo…
Opozicija će se dogovoriti, verujem da smo dovoljno racionalni, i ta odluka je mnogo lakša nego nečija odluka da prihvati predsedničku kandidaturu. Život te osobe se menja iz korena i baš zbog toga nemamo pravo da licitiramo imenima pre nego što bilo koji potencijalni kandidat sam ne donese odluku da je spreman da se u to upusti.
Može li makar Rio Tinto biti tačka oko koje se opozicija nesporno slaže?
Bilo bi bolje ako bismo se okupili oko toga da izgradimo državu koja ima zakone i institucije koje i državu koja ima i primenjuje određene standarde zbog kojih nijednom sumnjivom investitoru ne bi palo na pamet da mešetari u Srbiji. Tako nam se ne bi desio ni Rio Tinto ni mnogi drugi slučajevi jer bismo imali sistem koji takve pojave sprečava.
BONUS VIDEO: Đilas o pregovorima opozicije i SNS
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare