INTERVJU Edvard P. Džozef: Beloj kući je dosta Vučićevih masovnih manipulacija i šarade, sve se promenilo posle krize na Kosovu

Prema rečima Džozefa, američkog stručnjaka za spoljnu politiku koji gotovo deceniju službovao na Balkanu, uključujući i period ratnih godina, odluka o uvođenju sankcija Vulinu je zakasnela, iako je reč o, kako kaže, izuzetnom koraku koji šalje poruku: “Prošli su dani beskrajnog povlađivanja Vučićevoj šaradi. Počinju dani odgovornosti”.Kako tumačite odluku SAD da uvedu sankcije direktoru BIA Aleksandru Vulinu? Kakva se poruka šalje Srbiji?Prvo, ovaj korak je prilično zakasnio. Vulin je bio štetna, za osudu figura, na toliko nivoa i to veoma dugo. Njegovi napadi na SAD sežu barem do 2014. godine, nastavljeni su čak i pod Trampom, a pogoršali su se nakon ruske invazije na Ukrajinu. Drugo, ovo je izuzetan korak za SAD. Godinama kritikujem stav „ne vidim zlo“, što je zapravo odnos SAD prema Vučiću. A sada američka vlada formalno optužuje veoma bliskog saradnika predsednika Vučića za niz zala: dilovanje droge, pomaganje trgovine oružjem, korupciju i, na tri navedena načina, jačanje pozicije Rusije. Treće, verujem da odluka o Vulinu nije samo poruka predsedniku Vučiću, verujem da je to poruka unutar same vlade SAD. Verujem da odluka o Vulinu odražava osećaj na veoma visokim nivoima Bajdenove administracije – sekretara Blinkena i kolega u Beloj kući – da više neće tolerisati masovnu manipulaciju od strane Vučića. Nedavni članak u uticajnom časopisu Forin polisi– „Sjedinjene Države stvaraju kosovsku krizu“ – bio je naširoko čitan i o njemu se raspravljalo u Vašingtonu. U njoj je autor postavio izazov sekretaru Blinkenu: Da suštinski odluči da li su nered u regionu i narušavanje kredibiliteta SAD vredni zagrljaja autokrate Vučića, kojeg je značajan deo srpske javnosti odbacio. Posebno je navedena Vulinova uloga. Verujem da je članak katalizovao rastući osećaj kod nekih u Bajdenovoj administraciji da je „dosta je bilo” sa predsednikom Vučićem. Moramo da se setimo konkretne uloge koju je Vulin odigrao za Vučića. Kako se navodi u tekstu u Forin polisi, Vulin je Vučićev „alter ego” – koji naglas izgovara ono što je Vučić mislio, a nije hteo da kaže da bi održao ovu šaradu. Stoga, verujem da odluka o sankcionisanju Vulina šalje ovu poruku: „Prošli su dani beskrajnog povlađivanja Vučićevoj šaradi. Počinju dani odgovornosti”. Naravno, srpsko-američka saradnja će se nastaviti, ali sada uz odgovornost. Nadam se da će ambasador Hil prihvatiti i unaprediti ovaj novi, realniji pristup srpsko-američkoj saradnji. Hil je veoma iskusan diplomata. On samo treba da prihvati da stari pristup, sa malo ili nimalo odgovornosti ni za Vulina ni za Vučića, predstavlja smetnju srpsko-američkoj saradnji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je uveren da ne postoje dokazi da je Vulin umešan u trgovinu drogom i oružjem. Da li je moguće da Amerika izlazi sa "opštim aktom" i da optužuje bez dokaza visoke funkcionere drugih država?Ne, Ministarstvo finansija SAD ne donosi takve odluke o sankcijama bez ozbiljnog ispitivanja osnova. Vaše pitanje nas vodi od odluke SAD do reakcije srpskih vlasti zbog Vulina. Vučićeva reakcija na najavu američkih sankcija je još jedan razlog za moj optimizam. Ako je Vučić verovao da su optužbe SAD o Vulinovim delima lažne, Vučić je to jednostavno trebalo da kaže. Umesto toga, srpski predsednik je napravio apsurdno poređenje sa pronalaskom kokaina u Beloj kući. Da li Vučić sugeriše da je predsednik Bajden, kao i Vulin navodno, umešan u trgovinu drogom? Vučić otkriva svoju neozbiljnost i nerasuđivanje. Uostalom, i sami građani Srbije traže smenu Vulina. Opozicione ličnosti su u osnovi podržale optužbe SAD, takođe videći Vulina kao simbol rasprostranjenog kriminala u vladi. Pametan političar bi malo distancirao Vulina. Umesto toga, Vučić je uradio suprotno. Ambasada SAD to ne može da ignoriše. Američki zvaničnici treba da nastave da pritiskaju Vučića da se reši Vulina, kao što je predsednik Srbije rekao da će uraditi.Čini se da se Srbija nalazi pod posebnom lupom Vašingtona u posledne vreme. Objavljen je i tekst Njujork tajmsa o vezama vlasti i kriminalnog klana Veljka Belivuka, a potom je usledio sastanak spoljnopolitičkog odbora Senata SAD na kom je rečeno da su Amerikancima "oči otvorene" kad je u pitanju vlast u Srbiji. Šta bi to trebalo da znači?Kao što sam već rekao, mislim da u američkoj vladi postoje različiti stavovi i da raste svest o stavu koji sam dugo zastupao: Predsednik Vučić manipuliše SAD i EU. Verujem da se važni faktori u Vašingtonu bude zbog toga, sa zakašnjenjem. Mislim da su se razgovori nedavno intenzivirali u Bajdenovoj administraciji, kao što sam gore primetio, posebno posle nedavne kosovske krize gde je premijer Kurti označen kao krivac i gde su se važni glasovi u Vašingtonu pitali o krivici i u Beogradu. Tenzije su skrenule pažnju na politiku SAD prema Vučiću i pokrenule pitanja na visokim nivoima. Mislim da sve ovo pokazuje da postoje granice onoga što srpska vlada, ili bilo koja vlada, može postići lobiranjem u Vašingtonu. Vaše pitanje propušta najvažniju poentu: Najbolji način da se prikaže i dokaže realnost Vučićevog režima je kroz koletivni glas naroda, odnosno masovne proteste.Ko bi iz Srbije još mogao da se nađe na spisku sankcija SAD?Sankcije Vulinu su bile veoma važne jer su konačno razbile „faktor straha“ oko sankcionisanja Vučićevog režima. Sada je presedan napravljen. Predsednik Vučić i njegovi saradnici sada funkcionišu u novom okruženju - ako Vulin može da se sankcioniše, onda mogu i drugi. Pravo pitanje je da li će i kako Aleksandar Vučić ponovo “obrnuti ćurak”.BONUS VIDEO: