INTERVJU Dragan Đilas: Kad smenimo režim, sva krivična dela SNS vlasti biće procesuirana

Prošlo je skoro dve nedelje otkako je lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas napadnut nekoliko stotina metara od stranačkih prostorija SSP na Voždovcu. Dok su obavljali "stranačku aktivnost" lepljenja plakata protiv Đilasa, aktivisti SNS predvođeni funkcionerom ove stranke Lukom Petrovićem nasrnuli su na njega, ali i na njegovog stranačkog kolegu Đorđa Aleksića.

Upravo smo na mestu gde je 20. decembra došlo do incidenta, sa Draganom Đilasom razgovorali o tom događaju, ali i aktuelnoj krizi vlasti i studentskim blokadama širom Srbije.

Nalazimo se na mestu gde su vas nedavno napali SNS aktivisti. Kada biste mogli da vratite vreme unazad, da li biste im uopšte prišli, s obzirom na to šta je posle usledilo?

Ponovo bih prišao. Smatram da se protiv banditizma, kriminala i bahatosti treba boriti na svakom mestu dozvoljenim demokratskim sredstvima. Nisam ja došao da se bijem sa bilo kim. Video sam da ih ima desetak i da nešto lepe, hteo sam da vidim ko su ti ljudi. Da podsetim sve, deset godina se plakati protiv, ne samo mene, već i ljudi iz opozicije pojavljuju. Prepune su ulice grafita Miloš Francuz, pa je bilo i za ovu Zavevetnicu dok je bila deo opozicije, bilo je i za Mariniku koliko hoćete. Uvek je SNS tvrdio kako to nisu oni, kako to neko sam radi, ovoga puta su priznali da oni stoje iza svega toga. Jedna konkretna stvari i korist je učinjena.

Predvodnik grupe naprednjaka koje vas je napala je Luka Petrović. On je rekao da je lepljenje plakata protiv vas "najobičnija stranačka aktivnost". Šta mislite o toj izjavi?

Nazivati ljude lopovima, kriminalcima, izdajncima, pominjati njihova dvojna državljanstva, huškati narod protiv njih je možda aktivnost za neke fašiste, ali nije normalna za ljude koji žele da se bave politikom i koji žele da kroz bavljenje politikom učine nešto dobro za svoju zemlju. Gospodin Petrović nije običan funkcioner, on je gradski funkciner, a lepljnje plakata i grafita nije po zakonu. On je najbiiži saradnik Andreja Vučića i verovatno jedan od pet ljudi u vrhu SNS. Njegovo ponašanje pokazuje kakvi su ljudi koji vode tu stranku.

Kakav je epilog tog incidenta? Da li je Tužilaštvo pokrenulo postupak protiv ljudi iz SNS?

Ljudi koji su izašli na lice mesta bili su vrlo konkretni, dali su mi savete, pozvali su Hitnu pomoć, oni su utvrdili hematome na mojoj glavi prevezli nas u Urgentni centar. U samoj policiji su isto bili korektni, osim tog Šašića koji je zamenik načelnik UKPa, kažu da je kandidat za direktora policije. Pet puta me je pitao zašto nismo zvali komunalne policajce. Strašno se bunio kada sam rekao da je Luka Petrović, saradnik Andreja Vučića. Tražio sam da u zapisnik uđe da me stalno prekida i dekoncentriše. Evo, ništa se nije desilo sedam dana. Umesto da su ti ljudi bili odmah pritvoreni i možda uhapšeni, ništa se nije desilo. Na dan kada mi ovo snimamo, nema nikakve reakcije Tužilaštva. Sve tt stvari, ovo što se desilo meni, a što se dešava ljudima po Srbiji stalno, sve to, a i mnogo gora krivična dela će biti procesuirana kada ova zemlja postane slobodna. Verujte mi, svi koji nisu poštovali zakon, koji su maltretirali ljude, ucenjivali ih moraju da odogovaraju. Ako se to ne bi desilo, sve što mi radimo, ne bi imalo smisla.

Kako mislite da će se situacija razvijati tokom praznika, imajuću u vidu da studenti i dalje drže fakultete širom Srbije blokiranim?

To zavisi od samih studenata i jedino oni mogu da daju odgovor na ovo pitanje.

Bili ste jedan od vođa studentskih protesta devedestih. Koje su sličnosti i razlike tadašnje i pobune koje imamo danas?

I jedan i drugi protest su bili reakcija mladih ljudi na katastrofalnu situaciju u društvu. Te 1992. godine je bilo vreme kada su kretali ratovi, a Srbiji su uvedene sankcije UN. Studenti su shvatili kakve će biti posledice svega toga i tražili su smenu Slobodana Miloševića kao najodgovornijeg za takvo stanje, kao i demokratske izbore. Dobili smo promenjene izborne uslove, ali ne dovoljno. Miloševićev režim je ostao na vlasti još osam godina. Cena koju je Srbija platila, jer nije poslušala svoju mladost, je bila ogromna.

Šta bi Dragan Đilas, vođa studentskih protesta devedestih, rekao studentima koji sada protestuju?

Samo bi ih podržao. Ne bih im govorio ništa jer ni mi koji smo te 1992. vodili studentski protest nismo želeli da nam političari bilo šta govore.

Kakav odgovor vlasti očekujete na studentske blokade? Kako ćemo izaći iz ove krize? Mislite li da su izbori na proleće način da Vučić pokuša da izađe iz krize?

Režim nema odgovor na studentski protest, kao ni na pobunu koja se širi Srbijom. Nema, jer ljudi koji su na vlasti su u vreme prethodnih studentskih protesta bili radikali i nisu učestvovali u njima. Zato oni ne razumeju ni kako ni zašto nastaje studentski protest. Pokušaji Ane Brnabić, Vučevića, pa i samog Vučića da ih optuže da rade za strane službe su budalaština u koju ne veruje ni većina njihovih birača. Zahtevi studenata su jasni. Problem za vlast je što bi njhovo ispunjavanje ogolelo ceo koruptivni sistem koji su razvili. Izbori bez promene izbornih uslova, bez slobodnih medija odnosno bez slobodnih birača nisu opcija i samo bi povećali krizu u kojoj se nalazimo.

Beograd se u poslednjih 12 godina značajno promenio. Kao neko ko je bio gradonačlenik glavnog grada, šta smatrate da su ključni problemi?

Neznanje, nestručnost, bahatost i korupcija su potpuno uništili grad. Nema novih mostova, bulevara, škola... gradski prevoz je u raspadu, grad je prljav, ulice su prepune rupa, ruše se kuće koje su bile pod zaštitom, ubija se duh Beograda... Umesto da ovih dana otvaramo drugu liniju metroa metro nije ni počeo da se gradi. Gužve su zbog toga ogromne. A budžet grada je 2,5 puta veći nego u vreme kada sam bio gradonačelnik. Logično pitanje je gde su pare. Logičan odgovor – u džepovima naprednjaka. Apsolutno je neverovatno koliko kradu i kako sve što dodirnu unište.

Kako biste vi danas rešili problem gužvi u saobraćaju, masovne gradnje i uništavanje zelenih površina, zagađenja...?

Nema potpunog rešenja saobraćajnih gužvi bez metroa. Bez metroa možemo samo da popravljamo situaciju, ne da je i rešimo. To znači da se pojača javni prevoz, da imamo više autobusa i tramvaja, da se srede ulice, da se bulevari poput Bulevara patrijarha Pavla koji se grade 60 meseci završe, da se ne ruši stari Savski most nego da se tunelom ispod Save reši nedostatak mostova ka Novom Boegradu... Da se ukinu idiotska saobraćajna rešenja poput kružnog toka kod Ušća. Da se sluša struka, a ne politika. I da se uvede red u ovaj grad. Red i pravila znače da nema divljanja investitora, uništavanja zelenih površina. To su stvari koji se reše za jedan dan

Kada biste ponovo dobili priliku da vodite grad, koja bi bila vaša prva odluka?

Pozvao bih profesora Čedu Čupića da napravi antikorupcijski tim koji bi ispitao sve naprednjačke poslove i omogućio da podnesemo krivične prijave protiv svih koji su krali, raskinuo sve štetne ugovore po grad. Novac koji imamo uložili bi u sređivanje škola, krpljenje rupa po ulicama, kupovinu vozila za GSB, čišćenje grada koji izgleda ofucano posle ovih 12 godina... Posle naprednjaka ima bar sto stvari koji bi trebalo „prvo da se urade“.

Kada se govori o vašem vođenju Beograda, jedna od kritika je i da ste podržali projekat Beograd na vodi. Jeste li podržali i kako je vaše mišljenje o tom projektu?

Šta su mislili Beograđani o mom vođenju grada pokazali su na izborima 2012.godine kada su mi dali skoro 50% više glasova nego Vučiću i Projekat Beograda na vodi koji je tada bio predstavljen nema nikakve veze sa onim što je u međuvremenu urađeno. Lako je proverljivo da na maketi koju je pokazivao Aleksandar Vučić nema nijednog jedinog objekta koji je u ovih desetak godina napravljen, niti je tada bilo ko pominjao ukidanje železničke stanice, rušenje starog savskog mosta i beogradskog sajma, promenu trasa beogradskog metroa, zgrade od 20 spratova... Da ne govorimo o činjenici da je arapskim partnerima bukvalno poklonjeno 68% vlasništva svega što se u ovom delu grada izgradi. Ovaj projekat je prava slika SNS vlasti – kršenje zakona, korupcija, promena izgleda Beograda u skladu sa onim kako naprednjaci zamišljaju da Beograd treba da izgleda. Jedino u Beogradu na vodi je moguće kupiti stan bez dokaza o poreklu novca. Po promeni vlasti svima koji su tamo kupili nekretninu biće traženo da daju dokaz o poreklu novca. Ko ne bude mogao da ga dostavi nekretnina će mu, u skladu sa zakonom o poreklu imovine, biti oduzeta.

Na društvenim mrežama često se nameće narativ da se vi dogovarate sa Vučićem o delovanju. Kako to doživljavate?

Dogovorio sam da od mene naprave najvećeg lopova u Srbiji, da lažu da imam stotine miliona evra, da mi rođeni brat ima 35 stanova, da imam nepostojeće račune po Mauricijusu i u desetinama drugih zemalja, da sam nasilnik koji je tukao suprugu, da radim za Kurtija i ustaše, da tvrdim da je moj narod genocidan? Dogovorio sam da mi hapse prijatelje i saradnike i drže ih 11 meseci u pritvoru, da devet puta dižu optužnice koje Apelacioni sud poništava, a oni je dignu i deseti put? Dogovorio sam da u firmi čiji sam vlasnik imam četiri godine neprekidno poresku inspekciju? Dogovorio sam da na nekoliko desetina metara od mesta gde mi deca žive prave bakljadu i sa zvučnika emituju skandiranje da sam lopov i da mi deca padnu u fras? Dogovorio da mi decu zbog toga što im je „tata lopov“ udaraju stariji đaci, da me grupa od njih deset napadne i šutira nogama dok ležim na ulici, jer sam ih pitao zašto protivzakonito lepe plakate na kojima piše da sam lopov? Da me neko od njih nogom udario u glavu i naneo mi fatalne povrede, što je lako moglo da se desi, da li bi i tada ti ljudi pisali da imam dogovor? Ne tražim da me bilo ko sažaljeva, ni da me brani, jer sam svoj put sam sam izabrao. Žao mi je samo što mnogo ljudi oko mene, posebno moja deca, trpe zbog toga.

BONUS VIDEO: