INTERVJU Danijela Grujić: Ispunjenje zahteva studenata za SNS bi značio gubitak vlasti

Grujić, koju je više puta targetirao i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u interjvuu za "Novu" govori o taktikama vlasti, ali i protestima prosvetara i studenata.

Čini se da se taktike vlasti svakodnevno menjaju, ali uvek su na meti đaci i studenti, pa i njihovi profesori. Kako komentarišete nedavne događaje u organizaciji SNS, poput grafita crvenog srednjeg prsta u školama?

Vlast nema adekvatan odgovor na pobunu mladih u Srbiji, studenata i srednjoškolaca, zato što ona zadire u njene vlastite temelje. Ispunjenje zahteva bi u najkraćem značilo ispitivanje koruptivno-kriminalne pozadine dvanaestogodišnjeg delovanja režima sa ozbiljnim posledicama po brojne sada uticajne pojedince, a potom verovatno i gubitak vlasti. Ceo ovaj protesni tok uključio je i okupio brojne profesije i društvene grupe uz studente i učenike kao klicu političke promene, jer je na taj način oformio iz mnoštva pojedinačnih glasova opštu volju okrenutu zaštiti od režima zaboravljenog opšteg dobra zemlje.

Pošto strateškog odgovora na pitanja delotvornosti državnih institucija i njihove nezavisnosti zapravo nema, pribegava se različitim taktikama gotovo na dnevnom nivou: stanovi za mlade, pozivi na dijalog, pokušaji isceniranog razdora, lažno optuživanje i etiketiranje, pretnje i ucene, provokacije, nasilje... Sve karte vlasti se polažu na to da se stvar uprlja ili nekako razvodnji, da prođe vreme, da se pobuna sama od sebe utiša i ugasi.

Od svega do sada viđenog vulgarni grafiti crvenog srednjeg prsta su najbanalniji izraz obesti, brutalnosti i primitivizma ove vlasti. Kada još uzmemo u obzir drskost da se njima obeleže škole shvatamo da u naprednjačkoj vizuri obrazovanje i znanje ne igraju ama baš nikakvu ulogu. 

Vas je, kao i mnoge prosvetare, lično vređao i predsednik Republike, nazvavši Vas budalom. Priliči li ta retorika šefu države? Kome se tu šalje poruka - vama ili javnosti?

Takav govor ne samo da ne priliči predsedniku, već je Aleksandar Vučić po milioniti put zloupotrebio funkciju predsednika republike u pokušaju zastrašivanja prosvetnih radnika i svih onih građana koji se svakodnevno pridružuju podršci mladima. Na taj način je upravo Vučić glavni podstrekač na podele i nasilje u društvu.

 Mislim da su dve stvari tu bitne. Prvo, ponavljanje lažnih optužbi protiv mene uz upotrebu govora mržnje i predstavljanje nekakvog naduvanog ličnog sukoba koji ne postoji, niti me uopšte interesuje – dva smo potpuno različita sveta. I drugo, za demokratiju pogubno identifikovanje Aleksandra Vučića i funkcije predsednika republike, koju on izvršava na osnovu ustavnih ovlašćenja i dužan je da ih poštuje, ali ih svakodnevno prekoračuje. 

Prošla je prva nedelja otkako su prosvetari širom Srbije obustavili nastavu. Šta mislite, kako će dalje situacija razvijati?

Dalji razvoj situacije sa obustavom rada u prosveti uveliko zavisi od poteza vlasti. Reći kao ministarka prosvete na dan generalnog štrajka u dobro zahuktaloj obustavi nastave širom zemlje da će nastavnici u obustavi  imati umanjene plate, bez obzira što je to očekivana posledica, samo provocira dalje bujanje bunta prosvetnih radnika. A da ne govorimo o efektima prosvetnih inspekcija ili pravljenja i dostavljanja spiskova učenika iz blokade. 

Nedelja za nama izgradila je izvesne konekcije među školama i nastavnicima, međusobno ohrabrivanje, jedno novo iskustvo u odnosima nastavnika i učenika. I što je možda najvažnije oslobađanje od masivnog tereta straha sa kojim su prosvetni radnici tako dugo živeli. Sada nam predstoji posebno zahtevan dan - proslava školske slave u ponedeljak, a zatim i odlučivanje o daljim koracima. U svemu ovom značajnu ulogu kao pokretač delovanja prosvetara ima svest o potrebi da se prosvetna misija očuva u svojim korenima: da se podrže mladi u njihovim kritičkim zahtevima za slobodnim i pravednim društvom, za vladavinom prava.

Kao profesorka u srednjoj školi, sigurno Vam se roditelji javljaju da pitaju kako će obustava rada uticati na obrazovanje. Šta im odgovarate i šta poručujete građanima u Srbiji povodom blokada?

Obustava rada u prosveti uveliko ima karakter borbe za očuvanje osnovnih principa obrazovanja i poštovanje ciljeva koji rukovode delovanjem unutar sistema obrazovanja i vaspitanja poput svestranog razvoja ličnosti učenika i obezbeđivanja podsticajnog i bezbednog okruženja za taj razvoj. Dugoročno gledano, njihova zaštita upravo od nas nastavnika kao neposrednih učesnika u obrazovnom procesu ima nesaglediv društveni značaj. Na ovaj način se i sama prosveta unutar našeg društva uzdiže do novog dostojanstva.

U prvom planu su nam mladi i njihovi interesi, poštovanje njihove kritičke svesti i njihovog neotuđivog prava na budućnost u vlastitoj zemlji. Sada se u obustavama i blokadama brani životni stav, potvrđuju se znanja i uverenja delovanjem, a to je veliko novo iskustvo za sve nas i za profesore i za učenike i njihove roditelje. Upravo to sam tako snažno osetila na zajedničkom okupljanju prilikom završetka učeničke blokade Jovine gimnazije, i ne samo u briljantnim govorima naših učenika, već i u držanju i u pogledima svih prisutnih – dogodila nam se unutrašnja promena. I sve će to naravno, kao i sve drugo u životu proći, ali će ostati stav koji smo sada zajedno izgradili, kao osnova daljeg života.

Kako učenici reaguju na obustavu nastave?

Verujem da će ove januarske lekcije naše društvo dobro upamtiti i da će se u pročelje probiti misao o presudnom značaju znanja i postignuća u njegovom organizovanju. Prosveta i nastavnici stoga ne smeju biti deo društva koji stoji na margini. I naši mladi to dobro razumeju, zato su strpljivi u pogledu obustave nastave. Učenici je uveliko doživljavaju kao ono što ona i jeste, podrška i učešće u procesima promene društva koju su i sami inicirali zajedno sa studentima. A tu do izražaja dolazi prirodna upućenost mladih, sadašnjih i bivših učenika, na svoje profesore.

Ta veza je sada dodatno učvršćena i smisao obrazovanja, koji uvek negde lebdi u vazduhu, sada zadobija jasne obrise istinskog prosvećivanja. Zbog toga ne čudi njihovo veliko prisustvo u školi i u ovim danima obustave, organizuju svoja okupljanja i rado se odazivaju na pozive za prigodna predavanja profesora. Aktivni su i u studentskim aktivnostima i zapravo smo na svakom koraku i u školi i izvan nje upućeni jedni na druge.

Kako mislite da će se okončati ova društveno-politička kriza?

O aktuelnoj društveno-političkoj krizi želim da mislim sa pozicije nastanka velikog studentskog pokreta kao snage, po mom mišljenju, neizbežne društvene promene ka slobodnijem društvu i demokratskoj pravnoj državi. Ne verujem da ovo stanje upornog odbijanja tih promena od strane autoritarnog režima može dugo da se održi baš kao ni stanje velike razdražljivosti u društvu i kada uzmemo u obzir izuzetno intenzivnu dinamiku protesnih događanja na dnevnom nivou i kada uzmemo u obzir dosada ispoljen kapacitet vlasti da na njih odgovori. 

Najupitnije od svega je sasvim iracionalno odbijanje režima i same pomisli na prelaznu vladu sa oslobađanjem medija i pripremom slobodnih izbora, jer suočen sa zahtevima koje očito ne želi da ispuni srlja sve dublje u vlastitu propast postajući sve konfliktniji. I šta to zapravo znači što nam vlasti poručuju kada kažu nećemo ništa osim status-a quo? Mislim da nam samovoljno kažu da su spremni da osiguraju svoju vladajuću poziciju po svaku cenu, po cenu demokratije, po cenu odlaska mladih iz zemlje, po cenu ljudskih stradanja. Pa iako trenutno nije sasvim jasan konkretan izlaz iz ove krajnje zaoštrene društveno-političke situacije, mislim da je jasno da tog povratka na staro nema i da se ova pobuna neće zaustaviti bez ispunjenja postavljenih zahteva. 

BONUS VIDEO: