5
Profesor Univerziteta u Beogradu Čedomir Čupić biće jedan od savetnika predsedničkog kandidata Ujedinjene Srbije, generala Zdravka Ponoša. U intervjuu za list Nova Čupić kaže da očekuje drugi krug predsedničkih izbora u kojem bi se našli upravo Ponoš i kandidat SNS Aleksandar Vučić. “Pretpostavljam da će u tom drugom krugu Ponoš biti i pobednik”, kaže Čupić.
Prihvatili ste ponudu da budete u timu Zdravka Ponoša, koji su vaši razlozi za to?
Razlozi su prevashodno to što nam je država dovedena u jednu veliku nesigurnost i opasnost i smatram da je obaveza svakog građanina, a posebno intelektualaca, da se javno izjasni. Ja sam se izjasnio tako što sam podržao kandidaturu Zdravka Ponoša, odnosno koaliciju Ujedinjena Srbija. Smatram da je ta koalicija najveća nada kad su u pitanju promene. To je skup onih stranaka koje su bojkotovale izbore i pokazale dozu odgovornosti prema građanima. Ono što su obećali to su i učinili i faktički su izazvali da je odmah nakon izbora dosadašnji predsednik, iako je dobio potpuno jednostranački parlament, rekao da će se izbori za godinu i po dana ponoviti. Iako bi taj parlament svaku njegovu zamisao i odluku sproveo, jer ga je potpuno podredio lično sebi i urzurpirao zakonodavnu vlast. Opomene koje su usledile u svetu pokazuju da je taj blok partija dokazao da izbori nisu bili demokratski. Mislim da su izabrali dobrog kandidata, koji je garancija toga šta će se u budućnosti po pitanju demokratizacije političkog života i oporavka institucija i vlasti uraditi. Državu čine građani, institucije i vlast, a u tom trouglu najveću težinu imaju institucije. One kod građana pružaju osećaj sigurnosti, a društvu stabilnost. Ako institucije funkcionišu onda ni vlast ne bi mogla da dođe do nekog stadijuma uzurpacije, što sad imamo.
Zamenik gradonačelnika bi trebalo da bude pod istragom
Šta je po vama primer korupcije vlasti?
Evo videli ste jednog zamenika gradonačelnika koji ide i kaže koliko treba, evo 2.000 evra ćeš dobiti sutra. Da funkcionišu institucije on bi odmah bio pritvoren i istraga bi bila povedena. To se ne može zamisliti u normalnoj državi u kojoj funkcionišu zakoni. To je uzurpacija neviđenih srazmera.
Bićete zaduženi za problem korupcije. Šta ćete Ponoša savetovati po tom pitanju?
Predsednik republike po našem Ustavu ima ograničenu moć i ona je samo vezana za jedan deo bezbednosnih pitanja, nešto što je vezano za predstavljanje države u inostranstvu, kao i neke ingerencije kad je u pitanju naša diplomatija. Sve ostalo ne pripada predsedniku, ali on ima jednu simboličnu moć jer je predsednik svih građana i treba da ih ujedini oko bitnih strateških pitanja. On može da predlaže Vladi i parlamentu da se donese neki zakon. Naša odluka nije da odlučujemo, već da ga savetujemo. Što se korupcije tiče, ona je kod nas postala sistemska, imamo na delu političku korupciju koja je ušla u sve sisteme – ekonomski, socijalni i vrednosni. E tu je sad naša uloga, koje zakone doneti, kako te zakone sprovoditi, kako napraviti taktičke poteze da ti zakoni ne bi ostali samo mrtvo slovo na papiru. To bi bio neki delokrug mojeg rada na osnovu iskustva koje sam stekao u Savetu za borbu protiv korupcije u periodu kad je premijer bio Zoran Đinđić i kasnije kad sam bio u Odboru Agencije za borbu protiv korupcije kad je formirana. Pritom ni ja to neću raditi sam, smatram da i ja moram da se konsultujem sa pravnicima, ekonomistima, kulturolozima, medijskim ljudima.
Situacija u Ukrajini u potpunosti je prekrila izbornu kampanju u Srbiji. Od početka krize čini se da prostora u medijima ima samo predsednik države, koji je ujedno i predsednik SNS?
Ovde ne postoje ni pretpostavke ni uslovi za izbornu kampanju. A ovaj svetski događaj koji je uzdrmao celu planetu, pa medijski i Srbiju, Vučić koristi za svoju promociju da bi osigurao još jedan mandat i svoju partiju pozicionirao. Evidentno je da su elektronski mediji najbrži kad su u pitanju informacije. A ako je Aleksandar Vučić uzurpirajući svoju funkciju uzurpirao i sve medije sa nacionalnom pokrivenošću on diktira ono što hoće i opozicija se ne vidi. I nije tu kriva opozicija, već vlast koja je omogućila uzurpatoru da sve uzme u svoje ruke. Srbija ne zna šta radi opozicija, zna samo onoliko koliko im kaže opozicija koja ide peške. Zamislite u 21. veku ljudi idu od kuće do kuće i po nekim trgovima.
Kakav rezultat predviđate na izborima?
Mi ne možemo tačno da predvidimo šta se sve dešava u glavama građana, posebno u malim sredinama. Beograd je pokazao na referendumu da je nezadovoljan i najrealnije je da će opozicija Beograd dobiti. Ne znamo još kako će se ljudi u unutrašnjosti opredeljivati, ako bude kontrole. Ako ne bude kontrole, bojim se da će tu biti sve ono što smo imali na prethodnim izborima. Razne vrste zloupotreba.
Pomoć države kao primer korupcije
Da li smatrate da je korupcija to što vlast usred izborne kampanje obećava i daje građanima novčanu pomoć?
To je korupcija i to vidljiva, koja se ne krije. Ja sam tražio da se zakonima utvrdi da Agencija za borbu protiv korupcije dobije mnogo jače ingerencije, istražne i izvršne i da ima mogućnost da odmah sankcioniše. Sada bi agencija to trebalo drastično da zaustavi, a sve oni koji učestvuju prijavi tužilaštvu, a tužilaštvo pošto je izborni proces u toku pod hitno pokrene postupak.
Rekli ste da ste gotovo uvereni u pobedu opozicije u Beogradu, očekujete li da će biti drugog kruga predsedničkih izbora?
Smatram da je velika izvesnost da dođe do drugog kruga u predsedničkim izborima. Bio bi to veliki poraz građana Srbije i celog društva ako se to ne desi. Moja pretpostavka je da za drugi krug najveće šanse ima gospodin Ponoš i pretpostavljam da će u tom drugom krugu biti i pobednik. To smo imali prilike da vidimo 2012. kad je Tomislav Nikolić ušao u drugi krug sa Borisom Tadićem. U drugom krugu se građani ohrabre i oni koji su bili ustrašeni po raznim osnovama i nezadovoljni su, a to nezadovoljstvo ne smeju javno da iskažu, onda to pokažu na izborima. Mislim da bi Ponoš to mogao da dobije i da konačno na toj funkciji dobijemo čoveka koji bi svoj posao obavljao po visokoprofesionalnim kriterijumima.
Opozicija je već najavila Zakon o lustraciji. Ko po vašem mišljenju tog zakona treba najviše da se plaši?
Najviše treba da se plaše oni koji su na najvećim položajima u okviru vlasti. Oni su bili saradnici u uzurpaciji vlasti svih ovih godina, oni su to prihvatali iako nikakvu moć praktično nisu imali. Oni su jednostavno poslušnici, a lustracijom iz političkog života treba izbaciti ono što se zove sluga i poslušnik. Jer on treba da se drži zakona, a ne da prihvata samovolju jednog čoveka. Lustracija ne znači da oni gube građansko pravo izbora, ali gube pravo da budu birani. To su ljudi koji više ne zaslužuju da se nađu na izbornim listama, da sutra ulaze u neku u vlast, jer su prihvatali razne oblike nelegalnosti. Drugi deo lustracije se odnosi na one slučajeve gde postoje materijalni dokazi za nedela, a gde će ti ljudi biti procesuirani za nedela koja su počinili.Oni će odgovarati pred sudovima, a nadam se da će i sudska vlast biti oslobođena i da neće zavisiti od bilo koje druge vlasti i funkcije.
BONUS VIDEO: Zdravko Ponoš u Prizrenu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
