INTERVJU Borislav Novaković: Niko više nije spreman da toleriše Vučićev režim

"Ova poseta dolazi nakon rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji u kojoj se konstantuju brojne slabosti u domenu vladavine prava, kao i brutlanog postupanja i obračuna vlasti sa studentima i pobunjenim građanima. Na osnovu razgovora i vlastitih uvida, ova misija Evropskog parlamenta će sačiniti izveštaj, koji će Evropskoj komisiji, kao izvršnom organu evropske unije, biti osnov i orijentir prema Srbiji, kao kandidatu za prijem u punopravno članstvo. Zato je ova misija važna iz više razloga. Prvo, ova misija je važan korak u pravcu demaskiranja Vučićevog režima i njegovih stvarnih namera, kada je u pitanju evropski put Srbije. Drastična je razlika između onoga što vlast u Srbiji obećava i onoga što realno radi.
Niko više nije spreman da to toleriše. Drugo, nasparam tog i takvog režima, stvara se realna i kredibilna politička alternativa i Brisel je napokon dobio svoju pravu političku adresu u Beogradu. Treće, ovo je urgentna poseta, posle koje neće ostati izveštaj koji skuplja prašinu po strazburškim kancelarijama. Dakle, reč je o stalnom monitoringu dok se posao ne privede kraju i ispune svi zahtevi koji bi omogućili vladavinu prava i demokratske izbore", naglašava Novaković u intervjuu za Nova.rs.

Šta je vaš glavni utisak i mislite li da će biti nekih posledica po režim SNS?

Ono što posebno ohrabruje i celu posetu čini dodatno ozbiljnom je reprezentativnost ove misije, jer je čine predstavnici svih dominantnih politčkih grupacija u evropskom paralamentu. Ta reprezentativnost i činjenica da su u komisiji zastupljeni i predstavnici IPP-a,narodnjačke grupacije stranka, kojoj je blizak SNS-u, daje realan osnov da ona neće imati samo formalni karakter nego i kapacitet da utiče na drugačiji stav Evropske komisije koja je ključna za političke promene u Srbiji.

Uoči posete evroparlamentaraca, postavljena je izložba o Jasenovcu u holu Skupštine. Šta je vlast time želela da izazove i da li im je uspelo?
U Aleksandru Vučiču sve vreme čuči jedan mali Vojislav Šešelj. U poslednje vreme on ne čuči nego se uspravio, i sada Vučić i njegova radikalska bulumenta igraju svoju autentičnu ulogu.
Oni nemaju više ni snage ni strpljenja da glumataju pristojnost i uljudnost. Prostakluk, mržnja, šovinizam i antievropejstvo su njihovi zaštitni znaci. Na tom fonu su pokušali i evroparlamentarcima da podvale svoje radiklaske štoseve i naravno ispali su glupi. Sami su se upecali na vlastitu marketinšku udicu koju se spremali evropskim parlamentarcima. Nažalost, time nisu blamirali samo sebe kao aktulenu vlast, nego brukaju celu državu, jer se postavlja pitanje, kako je bilo moguće da se tako opskuran, iskompleksiran i zao svet dokopa vlasti.

Kako komentarišete dešavanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu? Čini se da je brutalnost policije sve veća. Ko je za to odgovoran?
Filizofski fakultet je oduvek bio simbol i epicentar kritičkog mišljenja, bunta i nepristajanja na autoritarne modele vlasti i ponašanja. Jelena Kleut je ostala bez profesure, bez ijednog valjanog profesionalnog razloga. Klasičan primer egzemplarnog kažnjavanja, za primer drugima, ako se drznu da slobodno misle i deluju. To nije poruka samo za profesoricu Kleut, nego i poruka celoj intelektualnoj zajednici i svim slobodarskim delovima našeg društva. Logika je surova i jasna, ako slome Filozofski fakultet, oslabiće novosadski front borbe, a ako oslabe Novi Sad, obeshrabriće pobunjene građane u celoj Srbiji. Zato se sloboda mora uporno braniti u svakoj tački otpora u ovom režimu. Naravno kada pendrek postane osnovno sredstvo političke komunikacije - vlast broji svoje poslednje mesece. Za nepotrebnu i nesrazmernu upotrebu sile koju je policija primenila jedini lek je zakon o lustraciji. Svi koji su se iživljavali i zlouptrebljavali službena ovlašćenja biće krivično gonjeni i ostaće bez radnog mesta. Špalir kroz koji su propuštali studente Filozofskog fakulteta, pendrečeći ih što po leđima što po glavi, neće biti ni zaboravljen ni oprošten.

Šta kažete na izjavu Ivice Dačića da Vučić ne utiče na sve odluke u državi i da mi ne živimo u diktaturi?
Niko i ne tvrdi da Vučić utiče na sve odluke u državi, jer je to pravno i tehnički neizvodivo, ali Vučić opredeljuje i donosi sve bitne odluke i utiče na suštisnki važne procese u državi, iako mu to nije u opis posla. Dakle, imamo vučićocentričan sistem. Toj uzurpaciji vlasti koalicioni partneri pa i Dačić lično ne samo da se ne odupiru, nego servilnim ponašanjem doprinose.
Tako se urušava identitet i integritet tih stranka, i one se praktično utapaju u SNS. Pošto su svojim poltronstvom vezali svoju sudbinu za SNS, kada SNS bude padao tu sudbinu će i podeliti sa njima.

Režim je krenuo u osvetu prema svim delovima društva koji su u prethodnoj godini pružali otpor. Na meti su profesori poput Jelene Kleut, u Skupštini se usvaja set pravosudnih zakona na predlog Uglješe Mrdića kojim se ozbiljno narušava nezavisnost pravosuđa, studenti su konstantno na udaru pendreka... Šta je mera samoodbrane?

Vlast je ušla u poslednju fazu i nema nikakve sumnje da će pojačati nasilje. Naš odgvor na to mora biti jedinstvo i solidarnost. Ideološka cepidlačenja i sve ono što nas razlikuje, treba ostaviti za prve slobodne izbore u postvučićevskoj Srbiji. Dok ne pobedimo Vučića, nemamo pravo na isticanje pojedinačnih ili stranačkih specifičnosti. Naprotiv, imamo obavezu da borbu protiv ove vlasti prihvatimo kao zajednički imenitelj, inače raznorodnih političkih opcija. Oni će, u vremenu koje dolazi, biti nervozni i agresivni, a mi moramo biti pribrani i uporni. Masovnost i solidarnost naše pobune su jedni način da porazimo aktuelnu vlast. Trenutno delujemo više kao zajednica nego kao porodica. Reagujemo kada su ugrožene određene celine, a trebali bi da sa istom strašću branimo svakog pojedinca čija prava gazi ova vlast. Kada sa modela solidarnosti zajednice pređemo na model solidarnosti porodice ovaj režim će biti matiran.

Hoćemo li ići na izbore ove godine i kako će opozicija na njima nastupiti? Ima li šanse da se dogovori jedna kolona?
Nezadovoljstvo naroda je veliko i Vučić to zna. Zato nema ni nagoveštaja da će raspistati izbore. Zbog toga ima mesta optimizmu, ali nema mesta trijumfalizmu. Bez obzira što je vlast oslabila, to ne znači nužno da je front naspram njih osnažio. Da bi stovrili realnu alternativu imperativ je stvaranje zajedničkog fronta, ujedinjavanje i kordinisan nastup studenata, opozicije i uglednih javnih ličnosti. Sva istraživanja pokazuju da jedna kolona koja objedinjuje ukupan demokratski potencijal ovog društva, sigurno pobeđuje. Sve ostalo je rizično.
Svi koji su protiv ovog režima moraju biti u istom stroju. Naš protivnik je samo jedan i čine ga predstavnici aktuelne vlasti, a svi ostali su potencijalni saborci.