INTERVJU Biljana Stojković: Pristajanje nekih stranaka na izbore je gaženje obećenja datog građanima

Komentarišući raspad koalicije “Srbije protiv nasilja”, Stojković je istakla da je njeno cepanje pokrenuto razbijanjem dogovora po kom je trebalo da se formira tzv. društvena opozicija, zajedno sa ProGlasom i drugim društvenim grupama.

“To je podrazumevalo borbu za Ustavni zakon i odlaganje izbora do kraja godine, a nakon što se ispune preporuke ODIHR-a”, ističe ona.

Stranka Zajedno donela je odluku da ne izađe na izbore 2. juna. Očekujete li da će bojkot imati više efekta nego odluka dela stranaka da izađu na izbore?

Sigurna sam da je naša odluka ispravna i to iz najmanje tri razloga. Prvo, mesecima se borimo za popravljanje izbornih uslova. Ta borba nije podrazumevala samo pritisak na vlast, već i razgovore sa brojnim međunarodnim akterima. Mi iz stranke Zajedno pokrenuli smo mnoge poslanike iz Evropskih zelenih, razgovarali sa svima i uspeli da postignemo usvajanje Rezolucije Evropskog parlamenta, a da ne pominjem kontakte sa zelenim poslanicima iz nacionalnih parlamenata evropskih zemalja. Svi su se oni uložili da bi nama podigli snagu na unutrašnjem planu. Izlazak na izbore će prilično oslabiti i poništiti dobijenu podršku, jer zašto bi Evropljanima bilo više stalo nego nama. Drugo, izlazak na izbore potire sve ono što smo dogovorili i potpisali sa našim partnerima i pojedincima koji su nesebično radili na obelodanjivanju izborne krađe i pronalaženju načina da se to prevaziđe. Pored ProGlasa i ljudi iz civilnog sektora, tu je i naš neumorni pravni tim – prof. Tanasije Marinkvić, Sofija Mandić, Jovan Rajić, Vladica Ilić i drugi. Za predlog Ustavnog zakona, koji bi omogućio pomeranje izbora do kraja godine, direktno je zaslužan Tanasije i vrlo dobro znam koliko je vremena u to uložio. Treće, i sigurno najvažnije, građanima smo objašnjavali šta radimo i obećavali smo da na sledećim izborima neće biti pokradeni.

Verujete li da će se izborni uslovi popraviti do 2. juna?

Nema ni vremena ni političke volje da se izborni uslovi poprave makar približno do mere kada bismo mogli reći – uslovi nisu dobri, moraju biti još popravljani, ali došli smo do stadijuma kada svojom snagom možemo prevazići režimsku krađu. CRTA nas svakodnevno izveštava o borbi koju vode sa režimom, o odlaganju rada Radnog tela za reviziju biračkog spiska, a Radna grupa za izmene zakona treba o nečemu da odlučuje sa rokom od tri nedelje – praktično pred izbore. CRTA nas je obavestila i o donošenju nekog tajnog akta o glasanju po boravištu i na lokalnim izborima, što će otkrivanje fantomskih birača učiniti još težim. Mediji sa nacionalnom frekvencijom negiraju postojanje problema i nemaju nameru da menjaju svoj pristup. Onog trenutka kada je Ana Brnabić preuzela diktiranje igre bilo je jasno da popravke neće biti.

Ko je razbio jedinstvo opozicije i mogu li stranke bivše koalicije „Srbija protiv nasilja“ da ponovo sednu za sto?

Iz mojih prethodnih odgovora može se naslutiti koga vidim kao krivca za razbijanje nečega što je toliko željno dočekano u opozicionoj javnosti. Udruženi smo postigli dobar decembarski rezultat, i pored ogromne krađe izborne volje, i zajedno smo podigli na noge i evropske institucije. Razbijanje koalicije pokrenuto je razbijanjem dogovora po kom je trebalo da se formira tzv. društvena opozicija, zajedno sa ProGlasom i drugim društvenim grupama, što je podrazumevalo borbu za Ustavni zakon i odlaganje izbora do kraja godine, a nakon što se ispune preporuke ODIHR-a. Pristajanje nekih stranaka da sada izađu na izbore doživljavam, zaista, kao odustajanje i gaženje sopstvenih obećanja.

Kako ćete se boriti za izborne uslove u situaciji kada ne izlazite na izbore i ne prisustvujete sastancima sa predstavnicima vlasti?

Mi dobijamo sve informacije o tome šta se dešava na sastancima u Narodnoj skupštini i jasno nam je da vlast neće pristati na bilo šta ukoliko nije naterana. Nastavljamo tamo gde smo stali – organizovanje sa ProGlasom i širenje fronta sa drugim organizacijama koje ne pristaju na mrvice koje vlast nudi. Organizovaćemo događaje i akcije sa ovom temom. Veoma nam je stalo da se ne zaboravi ono što je otkriveno na decembarskim izborima i obaveštavaćemo javnost o načinima na koje vlast planira nove krađe. Nećemo sedeti skrštenih ruku.

Kako komentarišete to što je desetak odbora Zajedno napustilo stranku i odlučilo da izađe na izbore? Koliko ovo predstavlja udar na stranačku infrastrukturu?

Svaka hrabra politička odluka nosi svoju cenu. Stranka Zajedno je u decembru izašla na izbore u mestima gde je već imala formirane odbore ili povereništva u kojima su se ljudi okupili oko zajedničke politike. Većina drugih stranaka izborni proces koristi da bi napravile odbore u mestima gde ih ranije nisu imale, što znači da okupljaju ljude željne da se stave na izborne liste, a ne one koji su privučeni njihovim politikama. To je izuzetno važna razlika u pristupu političkom i društvenom životu. Suština je da mi ne pravimo kompromise zarad malih dobiti. Dodatno, učestvovanje u Vučićevoj farsi može nas samo udaljiti od rušenja mafijaškog režima. Odbori koje pominjete su raspušteni, nisu ljudi izbačeni iz stranke. Izvestan broj je samostalno napustio stranku. Sledeće nedelje biće izabrani novi poverenici u mestima gde su odbori raspušteni. U ovom trenutku postoji šteta, a i meni je lično teško zbog nekih ljudi s kojima sam bila bliska. Ipak, sigurna sam da će naša principijelnost biti prepoznata u mesecima koji dolaze.

Ko je doneo odluku na stranačkim organima da se ne izađe na izbore, ako uzmemo u obzir da su dva najveća odbora, u Beogradu i Novom Sadu glasali da se izađe?

Odluku je donelo naše najviše stranačko telo – Privremeno veće, koje okuplja predstavnike iz 15 regiona u Srbiji (biće privremeno dok ne okupimo značajan broj povereništava i ljudi iz svih okruga naše zemlje). To nije bila jednostrana odluka dva kopredsednika, već zaključak donet nakon više sati argumentovane diskusije. Mi smo stranka koja se izrazito zalaže za decentralizaciju i to do mere da su svaki odbor ili povereništvo radili kako god su smatrali da treba, ali se nikada nisu udaljavali od esencijalnih vrednosti zajedništva i solidarnosti. Odluka o neizlasku na izbore, tj. statiranju u Vučićevom igrokazu i posledično pomaganje njegovoj vlasti, zalazi u samu suštinu naše politike, a to je beskompromisna borba za demokratske vrednosti. Činjenica da Beograd i Novi Sad nemaju posebno značajne glasove u odnosu na druga mesta govori i to da nismo centralistička stranka iz „kruga dvojke“.

Posle svega, smatrate li da opozicija može da pobedi vlast pod ovakvim uslovima?

Izbori zakazani za 2. jun neće promeniti ništa. Mislim da je to jasno svima, uključujući i stranke koje će na izbore izaći. Kada vlast može da ukrade glasova koliko god joj je potrebno za pobedu, a s druge strane opozicioni birači padaju u apatiju bespomoćnosti, izborni proces gubi baš svaki smisao. Opšte nepoverenje je toliko veliko da će nam, i nakon popravljanja izbornih uslova, biti potrebna najmanje decenija da građani poveruju u moć svog glasa i svoje odluke. Cepanje opozicione koalicije i izlazak nekih stranaka na izbore pod ovakvim uslovima dodatno produbljuje sumnje građana u iskrenost borbe protiv autokratske vlasti.

Kako komentarišete to što je Savo Manojlović sada odlučio da izađe na izbore, a nije u decembru?

Kreni-promeni je mogla biti organizacija sa velikim političkim potencijalom, ali su ovim postupkom probudili dosta sumnje u iskrenost svojih ciljeva. Politički je oportuno da se zauzme prostor opozicije koja ne izlazi na izbore i to je računica koja bi bila logična kada bi Srbija bila uređena država sa pristojnim političkim sistemom. Međutim, u raspolućenom društvu, kada se bore dva pola – mafija i građani – ulaskom u političku arenu postavlja se pitanje uloge Kreni-promeni. Da li se oni takmiče protiv vlasti ili opozicije? Nova lica su neophodna u srpskoj politici, ali je bitan i trenutak kada se ona plasiraju. Plašim se da je ovaj sumnjivi izborni proces veoma pogrešan za tako nešto.

Hoćete li pozvati građane da izađu na izbore 2. juna?

Ne možemo pozvati ljude da učestvuju u imitaciji demokratije. Ili je glas građana bitan za opredeljivanje pravaca razvoja države i društva, ili su oni podanici u autokratskom sistemu vladanja i ne pitaju se ništa. Naša borba za demokratiju trenutno je fokusirana na tu premisu civilizacijskih vrednosti. I da – žalosno je to što nismo, kao društvo, uspeli da odmaknemo dalje od borbe za taj osnovni temelj modernosti.

BONUS VIDEO: