Edvard P. Džozef, predavač na vašingtonskom Univerzitetu "Džons Hopkins" i bivši zamenik šefa misije OEBS-a na Kosovu, rekao je u intervjuu za dnevni list “Nova” da je uveren da je moguće postignuti sporazum između Beograda i Prištine do kraja 2023. godine i da Srbija trenutno ima prednost u pregovorima zahvaljujući podršci četiri članice NATO koje ne priznaju Kosovo. On dodaje da su napadi Aleksandra Vučića na njega neosnovani i da je reakcija zvaničnog Vašingtona ohrabrujuća za sve koji slobodno misle u Srbiji, ali da je to i opomena predsedniku Srbije da je prešao granicu.
U velikom intervjuu za “Novu” Džozef, čovek koji je nedavno razbesneo predsednika Srbije izjavom da su barikade na severu Kosova uklonjene tako da se mogu opet lako postaviti i da Vučić manipuliše sa SAD-om i EU, govorio o pregovorima Beograda i Prištine, o stanju demokratije u Srbiji, kao i o tome zašto Amerika insistira na formiranju Zajednice srpskih opština.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio vas je da ste albanski lobista i da primate, kako je rekao, “novac u kešu” od Albanaca. Kako komentarišete tu izjavu?
Kao što sam rekao ranije, optužbe su potpuno lažne. Predsednik nema dokaz o bilo takvom odnosu (mom i albanskih ‘snabdevača gotovinom’) jer takav odnos ne postoji niti je ikada postojao. Moji stavovi su proizvod toga što sam dvanaest godina radio na terenu u regionu, u svim konfliktnim zemljama, uključujući i period tokom ratnih godina. Bio sam zamenik šefa Misije OEBS-a na Kosovu kada sam u aprilu 2012. pregovarao o sporazumu koji je omogućio kosovskim Srbima da glasaju na Kosovu na srpskim izborima, pod pokroviteljstvom OEBS-a. Ovaj sporazum je bio uspešan i trajao je deceniju, sve dok ga premijer Кurti nije raskinuo 2022. zbog čega sam ga javno kritikovao.
Stejt department se oglasio i osudio izjavu predsednika Vučića. Oni su to opisali kao “prljavu taktiku protiv građana”. Na koji način bi trebalo razumeti ovo saopštenje?
Ovo je veoma ozbiljna reakcija. Nije baš uobičajeno da Stejt department reaguje na ovakav način i da se uključuje u nešto što se desilo u Srbiji, posebno pošto je reč o predsedniku Vučiću. Vidite, iako on nije direktno pomenut, on je taj koji me je napao. Značajno je saopštenje, pre svega, zato što su oni reagovali, a reagovali su veoma otvoreno, objavljujući moju fotografiju sa specijalnim izaslanikom Gabrijelom Eskobarom i retvitujući moj tvit u kom sam demantovao sve i postavio nekoliko pitanja o predsedniku Vučiću. Istovoremeno, veoma je ohrabrujuće to što je Stejt dipartment nastupio ovako, jer ovde nije reč samo o meni, već o nezavisnim glasovima, posebno je ovde reč o onim nezavisnim glasovima koji dolaze iz Srbije. Zato sam bio veoma ohrabren ovom reakcijom i bio sam veoma zadovoljan reakcijama koje su dolazile iz Srbije i sa Kosova nakon objavljivanja tog tvita Stejt departmenta.
Smear tactics against private citizens, like those used against @edwardpjoseph, have no place in democratic societies. Independent voices and civil society organizations promote accountability and transparency. We value those building a peaceful society in the Western Balkans. https://t.co/uJpm7xTZII pic.twitter.com/9D6r2HxfdS
— DoS Europe and Eurasia (@StateEUR) January 9, 2023
Može li ovakva reakcija SAD da ima neke ozbiljnije posledice po odnose dveju država s obzirom na to da je kritika upućena direktno predsedniku Vučiću?
Ne mogu da govorim u ime vlasti u SAD. Zato ne mogu ni da pričam o tome da li će ovo promeniti njihovu percepciju. Ali verujem da je značajno to što je Stejt department prepoznao da je Vučić prešao granicu… Da je prešao granicu prihvatljivog ponašanja i to je prvi korak ka pozivanju predsednika Vučića na odgovornost. To je mnogo važnije od same priče o meni i zato je veoma važno što je sve odmah došlo do svih nezavisnih glasova. Jer, ako predsednik Vučić može ovo da uradi meni, običnom građaninu SAD, naravno, znamo šta on, njegova Vlada i oni koji ga podržavaju mogu da urade građanima Srbije, novinarima iz Srbije, aktivistima i analitičarima. Zato je veoma dobro i važno što je vlada SAD ovo prepoznala kao nešto što je neprihvatljivo.
Kad smo kod demokratije, da li se za Srbiju pod Vučićevom vlašću može reći da je demokratska država?
Najbolji komentar o stanju demokratije u Srbiji i odgovor na pitanje da li je Srbija demokratija ili autokratija pod vlašću predsednika Vučića dolazi od samih Srba. Građani Srbije su najbolji u tome da to ocene. Pažljivo slušam i pratim šta Srbi govore i posebno sam obratio pažnju na ono što je Vladeta Janković (prefesor BU u penziji, bivši član DSS i poslanik u aktuelnom sazivu Skupštine Srbije prim.aut) rekao letos dok je predsedavao Skupštinom Srbije. U svom govoru on je rekao da je Srbija autokratija pod vođstvom jednog čoveka i da je reč jednog čoveka iznad svih institucija. To je suština onoga što je on rekao u srpskom parlamentu. Ja ne mogu da nađem ubedljiviji prikaz stanja srpske demokratije od onoga što je rekao Vladeta Janković.
Onda time dajete i odgovor na potencijalno pitanje da li Vučića vidite kao demokratu ili kao autokratu?
Kao što sam rekao… Pratim šta se događa u Srbiji i regionu. Radio sam 12 godina u ovom delu Evrope i bio sam u svim državama. Živeo sam sa Srbima, Hrvatima, ljudima Bosne i Hercegovine, Albancima, Makedoncima, stoga mogu da kažem da imam mnogo iskustva. I zato posebnu pažnju obraćam na ono što se dešava i kad pročitam nešto, poput istorijskog govora Vladete Jankovića. Po mom mišljenju on je rekao nešto što je tačno – da Srbija ima mnogo više karakteristika autokratije nego demokratije. Važno je znati šta su karakteristike autokratije u Srbiji i npr. Mađarskoj pod Orbanom? Šarada. Njihova zajednička karakteristika je da lažno prikažu kako postoji demokratija, a iza svega je autokratija. To je ono što je i Janković rekao. On je rekao da su izbori, koji bi trebalo da demokratski legitimitet, farsa. I ja kažem, kao neko ko ne živi u Srbiji, da sam saglasan sa tim i verujem da njegova izjava tačna i veoma važna za razumevanje situacije.
Povod zbog čega je predsednik Srbije govorio o vama bio je vaš komentar o situaciji na Kosovu. Zbog čega vas uznemirava to što su, kako kažete, EU i NATO pristali na zahteve Vučića?
Važno je da građani Srbije razumeju da nije samo Zapad izmanipulisan, već i Srbi sa Kosova. Greška NATO, EU i SAD u ovom slučaju je bila ta što su rekli da su barikade legitimni način protesta, što one nisu. Postoje razlozi za Srbe sa Kosova da protestuju, ali nije legitimni način. Drugo, oni su rekli da Srbija ima pravo da pošalje svoje trupe u blizini prelaza. Sve je to veoma loš signal, jer i da je to formalno tako, time se šalje potpuno pogrešna poruka. KFOR je zadužen za bezbednost na Kosovu i srpske trupe nisu neophodne kako bi se zaštitili kosovski Srbi. Ono što bi sve trebalo da zabrine jeste manipulacija koja se vrši nad Srbima sa Kosova pravljenjem ovakve šarade. Imali smo situaciju da su Srbi napustili institucije, da su podigli barikade, imamo slučaj Nenada Đurića koji je suspendovan, imamo slučaj Dejana Pantića koji je uhapšen. A znate koji je treći slučaj koji postoji, a kom vlast u Beogradu uopšte ne govori? Slučaj Olivera Ivanovića. Dakle, Nenad Đurić je suspendovan, Dejan Pantić je uhapšen, a Oliver Ivanović je ubijen. I sad vas ja pitam koji je od ova tri slučaja najozbiljniji? Potpuno je jasno da je slučaj Olivera Ivanovića najozbiljniji, ali šta mi vidimo? Ne samo da ne postoje nikakvi pomaci kako bi se zadovoljila pravda koju zaslužuje porodica Olivera Ivanovića, već vidimo i da svedoci, poput Rade Trajković, govore o tome da dobijaju pretnje zbog što učestvuju u istrazi ubistva. Da li je bilo kome potreban neki dalji dokaz da bi shvatio kakva je šarada u pitanju i na koji način se manipulišu Srbi s Kosova.
Ono što se dogodilo u Štrpcu je nedopustivo
Dozvolite mi da kažem nešto i onome što se dogodilo u Štrpcu gde je pripadnik kosovske policije upucao dvojicu mladića, Srba. To je nedopustivo i Srbi su u potpunosti u pravu kad govore o ovom slučaju. Tragično bi bilo ukoliko bi onaj ko je osumnjičen da je pucao na mladiće prošao bez suđenja za ono što je uradio. Videli smo da je Vlada Kosova odmah osudila ono što se dogodilo i da je rečeno da onaj koji je to učinio mora da izađe na sud i da mu mora biti suđeno. To je veoma važno. Međutim, sve dok traje različite vrste manipulacija incidenti će se događati, jer odnosi dveju strana počiva na tenzijama. Beograd želi tenzije i možete zamisliti kakve to posledice ima po položaj Srba na Kosovu.
Ako imamo takvu situaciju na terenu, da li je realno da se konačni sporazum između Beograda i Prištine postigne do 2023?
Stoprocentno sam uveren da je moguće postići sporazum do kraja godine, koji će doći do međusobnog priznanja. Moguće je doći do tog sporazuma i mnogo pre kraja 2023. godine. Tek smo u januaru. Mislim da postoji velika mogućnost da se reše sva otvorena pitanja i da je moguće doći do zadovoljavajućeg sporazuma koji bi garantovao mesto Srbima s Kosova kao građana nezavisne i funkcionalne Republike Kosovo. To je veoma moguće, ali postoji jedan uslov, odnosno prepreka koja stoji na putu sporazuma, a to je pozicija četiri NATO države – Rumunije, Slovačke, Grčke i Španije. Oni su jedina prepreka za postizanje sporazuma koji ne bi samo doprineo rešavanju ovog problema, već bi u potpunosti promenio stratešku orijentaciju Srbije. Prestala bi politika “dve stolice”, Srbija bi se okrenula prema Zapadu, a to uključuje i članstvo u NATO. Ja sam uveren u to.
Rekli ste upravo da bi Srbi, ukoliko dođe do tog sporazuma, živeli u nezavisnom Kosovu. Kako je uopšte moguće doći do takvog sporazuma kad je stav vlasti u Beogradu da nikada neće priznati nezavisnost nečega što tretira kao svoju teritoriju?
Svi znamo za taj stav. Znamo i da je pozicija Srbije sada mnogo teža nego ranije. Zato je veoma važno što pre uraditi ovo o čemu sam govorio. Nedavno sam čuo komentar od ministra spoljnih poslova Ivice Dačića koji je nezavisnost Kosova uporedio sa nezavisnošću Republike Srpske. Predstavnici vlasti u Srbiji neretko porede situaciju u Ukrajini sa Kosovom. Oni drže ovakvu poziciju iz jednog prostog razloga.
Pomenute četiri NATO države koje dozvoljavaju Srbiji da drži takvu poziciju.
Ali da li s druge strane Zapad ima razumevanja za Srbiju koja, sudeći prema ovim zahtevima, mora da se odrekne nečega što smatra svojom teritorijom? Da li uopšte shvata koliko je teško za jednu zemlju?
Naravno da postoji razumevanje. To razumeju predstavnici Zapada. I sam razumem zbog čega je to teško. Vidite, ja sam bio u regionu tokom ratova. Bio sam na Kosovu 1999., a bio sam i tokom 2000. Video sam i znam u kakvim uslovima žive Srbi. Sećam se Srba u Prizrenu koji u bili veoma uplašeni za svoje živote, video sam Albance kako pale srpske kuće, znam kakva je realnost. Prisustvovao sam ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Tako da, naravno da razumem i shvatam da je to veoma bolno pitanje za Srbe. Znam da je Kosovo čini najvažniji segment srpskog nasleđa, ali hajde da pogledamo malo i okruženje i bolna pitanja sa kojima su se drugi suočavali. Ne mislite li da je Makedoncima bilo veoma teško da promene svoje ime? Neko bi rekao da je to mnogo teže – da morate da promenite ime svoje države zbog zahteva susedne zemlje. Građani Srbije moraju da shvate da je priznanje Kosova jedini način da se očuva srpska zajednica i srpska baština na tom prostoru. Naravno da je teško građanima Srbije da ovo prihvate, ali ja verujem da će im biti manje teško kad razumeju kakva je bila uloga Srbije u tome što je izgubila Kosovo. Nije NATO oteo Srbiji Kosovo, već je Srbija pod Miloševićem, čiji je deo vlasti bio i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u dobroj meri doprinela tom gubitku. To je veoma važno. Nemamo vremena u ovom intervju da navodimo sve primere, ali oni su vrlo dobro poznati i nisu predmet debate.
O Vučićevim manipulacijama
Malopre smo pričali o šaradi i manipulacijama, a ovde se vidi ta suština. U suštini režima u Srbije je manipulacija i šarada. To je jasno svima koji prate događaje. To se godinama vrlo dobro zna, ali je sve postalo jasnije od trenutka kad je Rusija napala Ukrajinu. Zašto? Zato što više nema prostora za sedenje na dve stolice. Pogledajte samo kakve su to manipulacije u pitanju - Srbija se saglasila, na primer, u Ujedinjenim nacijama sa rezolucijama kojima se osuđuje Rusija zbog agresije, ali su i sami priznali da to rade samo zbog situacije na Kosovu. Oni su to učinili, a s druge strane nastavili su da neguju bliske odnose sa Rusijom. To je veoma ozbiljno pitanje koje bi trebalo da zabrine sve zemlje na Zapade. U realnosti, Srbija, umesto da se distancira od Rusije i nabavke energenta od nje, kao što su to uradile ostale evropske države, ona je to intenzivnije to da čini i učinila je sebe još zavisnijom. Umesto da prekine sa nabavkom ruske nafte, Srbija je sklopila dogovor sa Mađarskom da gradi naftovod koji će dopremati naftu. A onda sledi nova manipulacija - predsednik Vučić odlazi u Grčku i tamo prisustvuje otvaranju naftovoda i govori kako je zainteresovan u pronalaženju alternativa, a u stvarnosti se ta manipulacija samo dalje nastavlja i odnosi se produbljuju. Pa vi ste novinar i verovatno vam je poznato da je u novembru počeo sa radom Raša tudej u Srbiji.
Mislite li da je nemačko-francuski sporazum može biti osnova za postizanje tog sporazuma?
Upoznat sam njim putem medija… Da je ideja da Kosovo dozvoli formiranje ZSO, a da zauzvrat Srbija ne prizna Kosovo, ali da prihvati realnost, nešto poput modela dve Nemačke. Prvo, mislim da to neće funkcionisati, a drugo mislim da se ovim sporazumom neće rešiti problemi. Zajednica srpskih opština jeste obaveza Kosova, može i da bude veoma važan deo konačnog sporazuma i može u potpunosti da bude usklađena sa kosovskim ustavom. Ali pitanje ZSO je pitanje koje je vezano za konačni status Kosova.
Sjedinjene Američke Države angažovale su se oko formiranje Zajednice srpskih opština. U intervju za naš dnevni list ambasador SAD Kristofer Hil istakao je da za Ameriku nije pitanje da li će biti formirana ZSO, već kako će biti implementirana. Kako vi vidite i objašnjavate angažman Amerike?
Nema sumnje da je ZSO na agendi i da predstavnici SAD veruju da je u tome rešenje. Ja ih poštujem zbog njihove sposobnosti. Reč je o veoma sposobnim diplomatama – Derek Šole, Gabrijel Eskobar, Kristofer Hil, Džefri Hovenijer… U pitanju su veoma sposobni ljudi. Oni veruju da je u tome rešenje, ali ja imam drugačije mišljenje. Ne mislim da će to funkcionisati, jer Srbija nema interes da stvari na terenu funkcionišu. Sve dok Srbija može da blokira Kosovo, ona će to činiti. Istovremeno, na taj način biće blokirana i sama Srbija, njena demokratija, ali i Srbi s Kosova, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Sve će biti blokirano sve dok Srbija može da blokira Kosovo.
Srbija je među retkim državama u Evropi koja nisu uvele sankcije Ruskoj Federaciji. Koliko ova činjenica utiče na njenu reputaciji i kako Zapad gleda na to?
To veoma šteti reputaciji Srbije. S jedne strane vidite ogromne napore koji se ulažu u promociji imidža Srbije, poput Otvorenog Balkana i drugih inicijativa, a s druge strane imate Vladimira Putina koji je pokrenuo kriminalni, ničim izazvan rat. Imate Ukrajince koji se herojski brane i koji su razotkrili koruptivno i kriminalno lice režima u Rusiji. Pitanje zbog čega bi bilo ko u Srbiji, čak i oni najtvrđi nacionalisti, želeli da budu saveznici sa takvim, nesposobnim režimom, koji je slab i koji će biti sve slabiji i slabiji. To je potpuno neracionalno razmišljanje.
Da li je ubrzanje procesa pregovora između Beograda i Prištine povezano sa situacijom u Ukrajini? Konkretno, da li to što Putin koristi Kosovo kao izgovor za ono što on radi sa Krimom, Donjeckom i Luganskom, razlog zašto su SAD i EU rešile da podstaknu dve strane na dogovor?
Balkan je bio važan i pre 24. februara (početak rata u Ukrajini prim.aut). Od ključne važnosti je rešiti otvorena pitanja koja su ostala nasleđe devedesetih. Najbolji za primer za to vam je ono što se dogodilo u Istočnom Sarajevu, gde je Vladimir Putin dobio orden u prisustvu ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i sina predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. I tu na delu vidimo još jednu manipulaciju, kad premijerka Srbije Ana Brnabić govori o tome da je sin predsednika Srbije nije išao tamo u svojstvu zvaničnika. Koga je briga to? To je davanje zvanične podrške i sramota koja se ne može tolerisati u trenucima dok Rusija napada Ukrajinu i ugrožava poredak u Evropi.
Svedočili smo da je i Trampova administracija pred kraj mandata, a u susret izborima, bila angažovana na rešavanju krize na Kosovu, pa je kao rezultat proizašao Vašingtonski sporazum za koji se, kako sećamo, postarao Ričard Grenel. Da li je rok za postizanje sporazuma uslovljen predsedničkim izborima koji slede u SAD?
Politički kalendar je važan zato što ne možete mnogo učniti u godini kad su izbori. Taj deo je tačan, ali to nije jedini razlog. Hitnost nije uslovljena samo izborima. Važno je okonačati sve probleme, jer je nedopustivo da, uz krizu koja je u Ukrajini, postoji nestabilnost na Balkanu. To bi bilo nedopustivo i u situaciju da su izbori tek za tri godine. Pomenuli ste Ričarda Grenela… Vašingtonski sporazum je potpisan kad je na Kosovu bio drugi premijer. Vidim da je sad preveliki fokus na Aljbinu Kurtiju, u više navrata sam ga kritikovao i govorio javno o tome da je greška što nije dozvolio Srbima s Kosova da učestvuju na izborima u Srbiji pod kontrolom OEBS-a. Učestvovao sam svojevremeno u postizanju sporazuma koji je to omogućio i zbog toga sam otvoreno i kritikovao Kurtija kad je odlučio da ne dopusti održavanje izbora. Pogledajte kakva je sad situacija, govori se da je Kurti izvor svih problema. Sećate li se ko je bio premijer pre Kurtija? Njegovo ime je Avdulah Hoti.
On je bio potpuno drugačija osoba od Kurtija. On je bio saradljiv i on je taj koji je potpisao sa predsednikom Vučićem pomenuti Vašingtonski sporazum. A znate šta se desilo nekoliko nedelja posle? Visokopozicionirani predstavnici Srbije su odmah nakon toga slali veoma ozbiljne pretnje u pravcu Kosova. Drugim rečima, kad je Beograd imao kooperativnog sagovornika u Prištini, odmah su krenuli napadi i to je onemogućilo Hotija da učini bilo šta. Hoću da kaže da su ti napadi imali za cilj da uruše proces napretka u pregovorima. Kad god neko kaže nešto o Kurtiju, ljudi u Beogradu bi trebalo da se seti Hotija i šta se dogodilo s njim. Govorimo o periodu kad je Aleksandar Vulin počeo da govori o “srpskom svetu”. To vam je ta šarada iza koje stoji Aleksandar Vučić i zato je veoma važno da se prekine sa njom i da Srbija krene na put prave demokratije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare