Potpredsednik Narodne stranke, Miroslav Aleksić, rekao je u intervjuu za dnevni list “Nova” da je položaj poljoprivrednika u Srbiji najgori u poslednjih deset godina i da je vlast nije učinila ništa kako bi u kriznim vremenima pomgla ljudima koji obraćuju zemlju i hrane državu.
On je u razgovoru za naš dnevni list rekao da niko ne bi smeo da pominje mogućnost nestašice hrane u Srbiji, imajući u vidu sve poljoprivredne resurse i potencijale naše zemlje.
“Oni koriste strah kako bi naterali građane da kupuju mnogo više nego što im treba – šećer, ulje i druge namirnice. Na taj način se ponovo ubacuju pare u budžet, po značajno većim cenama, jer je PDV na većim cenama takođe veći. Na taj način će Vučić, proizvodnjom veštačkog straha kod građana, uzeti ono što im je pre izbora dao: Po 20, 50 ili 100 evra. Sve će on to nadokanditi kroz vanrednu i nepotrebnu nabavku određenih artikala”, navodi on.
Pročitajte još...
Vi ste treća generacija vaše porodice koja se bavi poljoprivredom. Kako danas izgleda život poljoprivrednika u Srbiji?
Poljoprivrednici u Srbiji ležu i bude se sa brigom kako će održati svoju proizvodnju i kako će obezbediti dovoljno novca da plate preskupo gorivo, repromaterijal, da li će imati kome da prodaju svoje proizvode, po kojoj ceni će to učiniti i hoće li uspeti u narednim godinama uopšte da opstanu. Kao neko, čija se porodica decenijama bavi poljoprivredom, odgovorno tvrdim da u zadnjih 20 godina nikada nije bila veća kriza, niti su poljoprivrednici ikada bili u težoj situaciji. Ukoliko država hitno ne preduzme ozbiljne mere i ne sprovede ozbiljnu reformu agrarne politike, bojim se da će Srbija trajno izgubiti mogućnost da iskoristi svoje poljoprivredne resurse.
A može li se živeti od poljoprivrede ili ste primorani da se bavite drugim poslom?
Sve teže se živi od poljoprivrede. Dokaz za to je da danas u Srbiji, u odnosu na period pre 10 godina, prema procenama, čak 100.000 poljoprivrednih gazdinstava manje. To vidim u svom okruženju: Iz čuvenog trsteničkog povrtarskog kraja, moje komšije, koji su bili ozbiljni domaćini i poljoprivrednici, danas odlaze da voze kamione u inostranstvo, a tamo šalju i svoju decu. Gotovo da je na ivici opstanka svako poljoprivredno gazdinstvo.
Šta su ključni problemi s kojima se suočavaju domaći poljoprivrednici?
Aposlutni nedostatak strategije i nedovoljna ulaganja su doveli do toga da se danas govori da li ćemo imati dovoljno hrane ili ne. Prethodnu deceniju obeležilo je uništavanje malih porodičnih gazdinstava, a s druge strane je na delu monopol velikih na tržištu. U Srbiji ne postoji vizija i adekvatna strategija razvoja poljoprivrede. Subvencije, koje dobijaju poljoprivrednici, niže su čak i od zakonskog minimuma i potpuno pogrešno usmerene, a da ne govorim da se sa njihovim isplatama kasni i po tri godine. Najveći problem je što Vučićeva vlast nije shvatila koliki je značajna poljoprivreda. Ulaganja u ovu oblast su smešna, ako pogledate kolike iznose ulažu druge evropske zemlje. Na nivou EU, izdvajanja za poljoprivrednu proizvodnju iznose 30 odsto, a u Srbiji je taj procenat između četiri i pet odsto i kasni se po tri godine. Ukoliko ne ulažete i ne stvarate ambijent, koji odgovara poljoprivrednicima da obavljaju svoj posao, ne možete očekivati rezultate.
A šta bi država trebalo da uradi kako bi ljudi koji se bave poljoprivrednom ostajali u tom poslu i kako ne bi napuštali svoja imanja?
U ovom trenutku je neophodno sprovesti agresivne mere finansijske podrške poljoprivrednicima Srbije. Imajući u vidu nastupajuću krizu, u ovom momentu je najvažnije da se duplira budžet za podsticaj poljoprivrednoj proizvodnji, da se ukinu davanja za neprioritetne stvari, kao što su bespovratna sredstva za kupovinu privatnih hotela, koje dobijaju Milenijum tim i “Južna Bačka”… Sav taj novac je neophodno usmeriti na poljoprivrednike, po posebnim programima, u zavisnosti od grane poljoprivrede i vrste proizvodnje. Važno je da se upumpa novac direktno poljoprivrednim gazdinstvima, kako bi mogli da nastave da se bavim ovim poslom i kako bi bili profitabilni. Posle toga je bitno napraviti ozbiljnu strategiju o tome šta ćemo raditi u narednih nekoliko godina i sprovesti reformu agrarne politike. Potrebno je i hitno ukinuti akcize na dizel gorivo za poljoprivredu.
Gde se vi bolje osećate – u politici ili u voćnjaku?
To zavisi, nekad se bolje osećam u politici, a nekad u voćnjaku. Svoj život sam organizovao tako da me politika odmara od fizičkog rada u poljoprivredi i da me rad u poljoprivredi odmara od psihičkog umora uzrokovanog bavljenjem politikom.
Narodna stranka je napravila program od 10 tačaka, za reformu agrarne politike i poljoprivredu u Srbiji. Pored ovih mera, koje sam nabrojao, mi predlažemo i uvođenje kriznog budžeta koji bi odredio zaštitne cene na tržištu, ukoliko dođe do nekakvog poremećaja, i usmeravanje podsticajne politike na mala poljoprivredna gazdinstva.
Uveren sam da se sve ovo može uraditi u Srbiji, ali bojim se da ovim ljudi, koji su 10 godina na vlasti, ne mogu bolje od ovoga što su do sada pokazali. Da su znali, danas bismo pričali o poljoprivredi kao razvojnoj grani, a ne o tome da nam fali hrana.
Predsednik Srbije tvrdi da nam preti glad. Da li nam preti zato što nemamo zaista dovoljno hrane ili zato što nemamo dovoljno onih koji će da je proizvode?
Kao neko ko je upućen u poljoprivredu Srbije, znajući sve potenicijale i resurse koje Srbija ima u poljoprivredi, duboko sam ubeđen da nikada ne bi smelo da se pomene nešto slično tome. Ako ičega ima u ovoj državi, to su hrana i obradive površine. Poljoprivreda je i dan danas grana koja stvara tržišne viškove, koje izvozimo i od kojih država prihoduje. Gledajući šta ova vlast radi, Aleksandar Vučić sa svojom ekipu, vidim da bi oni i čekić pokvarili, a kamoli poljoprivredu. Ne bi me iznenadilo kad bi se otkrilo da priča o problemima sa hranom nema veze sa istinom i da je to samo plašenje građana Srbije i izazivanje veštačke krize. Oni koriste strah kako bi naterali građane da kupuju mnogo više nego što im treba – šećer, ulje i druge namirnice. Na taj način se ponovo ubacuju pare u budžet, po značajno većim cenama, jer je PDV na većim cenama veći. Na taj način će Vučić, proizvodnjom veštačkog straha, uzeti od građana ono što im je pre izbora dao: Po 20, 50 ili 100 evra. Sve će on to vratiti kroz vanrednu i nepotrebnu nabavku određenih artikala. S druge strane, robne rezerve, koje služe da amortizuju potrese na tržištu, kad dođu krizni periodi, kod nas se koriste kako bi tajkuni bliski režimu naplaćivali izdavanje silosa i kako bi trgovali sa robom. Onda dođete u situaciju da u jednom trenutku shvatite da su robne rezerve velikim delom prazne i da se, ono što piše u papirima, ne poklapa sa onim što se nalazi u silosima. Zato imamo primere da su neki rekli kako se neka pšenica ubuđala, da su nešto “pojeli miševi” i da je nešto nestalo. Za to nisu krivi ni poljoprivrednici, ni građani Srbije, već vlast koja nije u stanju da domaćinski gazduje svojim resursima. Ako bude nestašice hrane zbog nedovoljno popunjenih robnih rezervi za to neće biti krivi poljoprivrednici.
Koliko poljoprivrednicima otežava položaj to što je zabranjen izvoz određenih proizovoda i što se nekima od njih ograničavaju cene? Kako će se to manifestovati?
Vlast se potpuno izgubila posle izbora i oni ne znaju gde udaraju. Jednog dana nam predsednik države govori kako imamo dovoljno hrane, drugog dana govori kako ćemo biti gladni, trećeg dana zabranjuje izvoz nekih poljoprivrednih proizvoda, a onda pusti izvoz…. Ta sumanuta, pogubljena politika vlasti pokazuje potpunu nekompetentnost, neznanje i nesposobnost da upravljaju državom, pogotovo u kriznim vremenima. Svojom površnom politikom država sprečava ljude da zarade. Ne možete ograničavati cene ako je poskupela struja, gorivo i ako je inflacija u Srbiji preko 15 odsto. Ljudi u tom slučaju neće prodavati robu.
Predsednik Srbije u poslednjem periodu i sam počeo da nastupa kao stručna za poljoprivredu. Kako vam deluje ta njegova uloga? Može li se nešto naučiti od njega?
Predsednik države, kao jedan dobar glumac, ume da odigra različite uloge. On nijednu od tih uloga ne živi, niti zna bilo šta da radi od toga što glumi. On samo zna da odigra ulogu kad mu daju materijal. Vrlo dobro se sećamo da je on svojevremeno bio i doktor i da se bavio respiratorima, znamo da je stručnjak za energetiku, za puteve… Sad smo shvatili i da je postojao stručnjak za poljoprivredu, iako verujem da u životu nije uzeo motiku u ruke, niti da zna da je drži. Ali kad su u pitanju glasovi i manipulacija građanima, on je spreman za bilo šta.
BONUS VIDEO: Miroslav Aleksić o stvarima koje se tiču politike
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare