INTERVJU Aleksić: Jovanjica je bila državni projekat, zato Vučić brani Koluviju

Aleksić se osvrnuo i na odnose unutar opozicije, najavljeni sastanak za vikend, ali je prokomentarisao nameru vrha vlasti da relativizuje slučaj “Jovanjica” i abolira vlasnika najveće plantaže marihuane u Evropi - Predraga Koluviju.

Za vikend se očekuje sastanak predstavnika vaše stranke sa ljudima iz SSP i DS. Očekujete li da će tada doći do konačnog dogovora o učešću na izborima?- Po mojim informacijama, sastanak će se održati za vikend. Mi nemamo više vremena za gubljenje i pod hitno moramo da dođemo do dogovora. Nijedna stranka još nije donela formalnu odluku da učestvuje na izborima, ali se čini da idemo u tom smeru. Sve u svemu, do izbora je ostalo nešto više od 130 dana, što znači da nema prostora za čekanje. Vlast podriva mogućnost dogovora naših stranaka, ali verujem da naša stranka, SSP i DS neće nasesti i da ćemo napraviti tu osovinu koja će okupiti mnoge druge organizacije. Što se tiče konačnog dogovora za vikend - mislim da se to ne može na taj način oročavati. Narodna stranka je spremna na svaku vrstu dogovora koji će omogućiti stvaranje jedinstva i ovo nije momenat za priču o kvotama i sličnim stvarima… To su sve periferne stvari, ključno je napraviti zdravorazumski plan koji će omogućiti rušenje ovog režima.

Da li deo tog plana može da bude Zdravko Ponoš kao zajednički predsednički kandidat opozicije?- Svako može da doprinese i svako ima svoju ulogu. Siguran sam da u Srbiji ima mnogo kvalitetnih ljudi koji mogu da ugroze Vučićev režim i situacija je takva da niko nema luskuz da beži od takve odgovornosti.Zašto ste onda bili zatečeni predlogom da on bude predsednički kandidat?- Mi nismo nikad pričali sa njim o tome. I on je bio zatečen. O tome nismo razgovarali ni u stranci, niti sa potencijalnim koalicionim partnerima. Ne kažem da on nije u stanju da odigra tu ulogu, ali nama je ta tema, iako legitimna, na određeni način nametnuta.Između ostalog, reakcija vaše stranke je bila da postoji još dobrih kandidata pored Ponoša. Ukoliko bi stav stranke bio da ste vi taj kandidat, da li biste se prihvatili te uloge?- Pitanje kandidata, ukoliko uopšte pripadne Narodnoj stranci da ga delegira, moraju da prihvate i ostali koalicioni partneri. Ko god ima velike šanse, nema luksuz da to odbije. Bilo da sam ja u pitanju, Marinika Tepić ili Zdravko Ponoš... Lično, ne bih voleo da budem u toj ulozi, ali mislim da nemam pravo da to odbijem ako postoji objektivna šansa za pobedu. Moram da napomenem da taj luksuz nemaju ni ljudi koji nisu deo neke političke stranke. Naročito zbog toga što mnogi od njih imaju veće šanse protiv Vučića u odnosu na većinu predstavnika političkih stranaka. Bio bih rad i srećan da mi kao Narodna stranka predložimo nestranačkog kandidata kog će podržati cela opozicija i koji će biti u stanju da ugrozi Vučića. Takvih kandidata ima i mi o tome razgovaramo.Vrh države uporno pokušava da relativizuje “Jovanjicu”. Nedavno se predsednik Vučić pozivao na tekst nemačkog VICE, rekavši da su Nemci dokazali da je priča lažna. Kako vi gledate na to?- Mislim da je celoj Srbiji jasno da je iza čitavog projekta stajala država. Pre svega, tu mislim na predsednika Aleksandra Vučića, koji je najodgovorniji za sve u zemlji. Pored njega, u “Jovanjici” je učestvovala BIA, odnosno njeni operativci koji su direktno bili angažovani u tom projektu. Koluvija se ohrabrio posle izjave predsednika države da on čak i nije napravio neko veliko krivično delo. Shvatio je da ima zaštitu i sad bez pardona targetira medije, direktno napada policajce i tužioce da su ga “namestili”. I sam Vučić je napao inspektore koji su deo institucija zemlje u kojoj je on predsednik. To se nije desilo ni u Kolumbiji. Ni Pablo Eskobar nije imao takav tretman. Tekst nemačkog VICE je deo kampanje čiji je cilj relativizacija “Jovanjice”. Neko se dosetio da dostavi tom nemačkom mediju parcijalni izveštaj, ali očigledno nisu imali uvid u kompletnu optužnicu. Nije iznenađenje što je to izašlo u Nemačkoj, jer je Koluvija nemački državljanin i ima kontakte tamo. Njegova sestra je u jednom trenutku bila, po moji saznanjima, pri kabinetu Angele Merkel. Dakle, lako im je bilo da doture neku lažnu informaciju tamo.Ko su ljudi koji su bili angažovani u “Jovanjici”? Jesu li svi procesuirani?- Čitav ovaj slučaj je od samog početka pod strašnom opstrukcijom - da se zaustavi akcija hapšenja Koluvije i otkrivanja “Jovanjice” i da se stopira pojavljivanje te vesti u medijima. Nakon toga su usledili strahoviti pritisci na policajce i sve koji su učestvovali u otkrivanju ovog slučaja. Ozbiljno je pitanje zašto se ne ide dalje i da li se došlo do “crvene linije” kad je u pitanju istraga o umešanim akterima. Nekoliko puta sam postavio pitanje šta je uloga Mirka Škera, šefa beogradskog centra BIA, za koga je utvrđeno da je komunicirao sa Koluvijom. Zašto taj čovek nije saslušan i zašto nije predmet istrage? Moj lični utisak je da je on direktna spona između političkih struktura ove zemlje i operativaca BIA, koji su bili direktno uključeni u proizvodnju droge na tom imanju . Verovatno postoji strah da bi s njegovim procesuiranjem ubrzo došlo i do “Jovanjice 3”. Šta god da urade, ona je neminovnost i sasvim sigurno će doći nakon suđenja za “Jovanjicu 2”. Tada će ljudi iz BIA morati da daju svoj iskaz pred sudom. Mene ne bi začudilo da sudija na ovom predmetu Zoran Ganić napusti sud. Razlog tome mogao bi biti što je Kuluviji ukinut pritvor i što se opstruira spajanje predmeta “Jovanjica 1” i “Jovanjica 2”.Prvostepeno ste osuđeni, po tužbi brata predsednika Srbije, zbog navoda da je Koluvija pozvao Andreja Vučića pre hapšenja. Da li i dalje stojite pri tim tvrdnjama?- Tužba protiv mene je bila njihova strategija odbrane i da se skrene pažnja sa ovog slučaja. Njima je kao dokaz u tužbi protiv mene poslužila lažna krivična prijava Miloša Vučevića, na osnovu koje je navodno dokazano da Andrej i Aleksandar Vučić nisu umešani u “Jovanjicu”. Ja nisam tužilac, ni policajac, ali sam kao narodni poslanik iznosio svoja saznanja, koja sam dobijao od građana ove zemlje. Nema nikakve logike da me neko tuži, jer sam ja postavio pitanje tužilaštvu da li je Koluvija pozvao Andreja Vučića. Sudija je odbio sve moje dokaze, a da pritom nije zaista utvrđeno da li je bilo poziva. Tomislav Radovanović, iz Odeljenja za specijalne istražne metode, bio je jedan od onih koji su proveravali telefone. Imao sam uvid i video sam da tamo postoji gomila kontakata koji nisu identifikovani. Na rešenju Dubravke Dmitrović, pomoćnice tužioca za organizovani kriminal, stoji da zapravo nisu pronađena imena Aleksandra i Andreja Vučića u telefonskom imeniku. Šta to znači? Nema odgovora da li su možda bili drugačije potpisani, na primer "Šef, "Aca" ili slično... Nisu veštačeni brojevi, već samo imena. Istina će se saznati, pre ili kasnije, jer je ovo slučaj koji je, kao nijedan pre, uzdrmao vlast. Ipak, za mene je važnije pitanje zašto Vučić nije nagradio policajce koji su otkrili ovaj slučaj, već ih šikanira.

Šta vi mislite, zbog čega?- Zato što su mu poremetili kombinaciju, otkrivši nešto što se ne sme otkriti - da je “Jovanjica” državni projekat.Predsednik se nedavno ponovo pozvao na presudu protiv vas, rekavši da je to dokaz da je sve laž u slučaju “Jovanjica”. Kako je parnični postupak između vas i Andreja Vučića poštao važniji od sudskog procesa protiv Koluvije?- Oni su iskoristili pominjanje Andreja Vučića kako bi spinovali i pobegli od onoga što je suština priče - da su pripadnici države učestvovali u ovom projektu. Bratislav Gašić, kao direktor BIA, morao je da zna šta se dešava na 50 kilometara od njegove centrale i siguran sam da je znao. Ako nije, onda ne može ni da bude šef BIA. Gašić nije demantovao da se njegov operativac Mirko Škero dopisivao i viđao sa Koluvijom, niti da je Koluvija bio jedan od sponzora BIA. Istovremeno, nije objasnio ni kako je moguće da je upravo taj čovek opremio dva centra Bezbedonosno-informativne agencije.

U nekoliko navrata ste isticali da ne živite od politike, već od poljoprivrede. Kakav je danas položaj poljoprivrednika u Srbiji?Moja porodica i ja se intezivno, već tri decenije, bavimo poljoprivrednom proizvodnjom. Brat i ja imamo i firmu koja se bavi trgovinom poljoprivrednih proizvoda. Praktično sam od rođenja u toj materiji, živimo od zemlje koju obrađujem i znam koliko je teška šeljačka muka. Nikada nije bilo lako, ali je u poslednjih 10 godina poljoprivreda potpuno devasitrana pogrešnom i pogubnom politikom aktuelnog režima. Danas je poljoprivredna proizvodnja najveći poslodavac u Srbiji. Preko milion i po ljudi direktno živi od poljoprivredne proizvodnje, a kad pogledate izdvajanje iz budžeta za njih, videte koliko ih država poštuje i pomaže. Izdvajanje za njih je na nivou od pet procenata. Poređenja radi u Evropskoj uniji taj prosek iznosi 30 odsto - toliko se izdvaja za poljoprivrednu proizvodnju.

Mislite da je to razlog zbog čega naši poljoprivrednici ne mogu da pariraju kolegama iz Evrope?To je jedan od ključnih razloga svakako. Naši ljudi kaskaju za njima zbog toga što izostaje podrška države. Naša zemlja, umesto da izvozi robu i subvencioniše svoje poljoprivrednike, ona još i uvozi robu iz  razvijenih država, koju kasnije građani skupo plaćaju. U pitanju je pogubna politika zbog kojih se gase sela. U mom komšiluku ljudi napaštaju svoja imanja od po pet ili deset hektara i odlaze u Sloveniju da voze kamion. U slučaju da se nastavi ovako, bojim se da ćemo mi trajno izgubiti mogućnost da razvijemo našu poljoprivredu i da građani Srbije imaju dovoljnu količinu hrane po pristojnim cenama. Nažalost, ova vlast se poljoprivrednika seti samo pred izbore.BONUS VIDEO Aleksić objašnjava zašto je "Jovanjica" državni projekat

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=miroslavaleksicosluajujovanjicads2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2712257"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram